Spoljnotrgovinska razmena Srbije za 11 meseci iznosi 60,004 milijardi evra

BEOGRAD - Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-novembar bila je 60,004 milijardi evra, što je za 1,6 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema podacima RZS trgovinska razmena u dolarima u tom periodu porasla je za 0,9 odsto i iznosi 64,785 milijardi.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 26,424 milijardi evra što čini rast od 4,5 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je uvoz robe imao je vrednost od 33,58 milijardi evra što predstavlja smanjenje od 5,8 procenat u odnosu na isti period prošle godine.

Izvoz robe, izražen u dolarima, vredeo je 28,527 milijardi što čini rast od 7,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvezeno robe u vrednosti od 36,257 milijardi dolara, što je za 3,6 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije po pitanju izvoza su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija, Mađarska i Rumunija, dok su glavni partneri kada je reč o uvozu Nemačka, Kina, Italija, Turska i Rusija.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2,71 milijardi dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, pića i drumskih vozila.

Deficit Srbije izražen u dolarima iznosi 7,729 milijardi što čini smanjenje od 29,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok izražen u evrima, deficit iznosi 7,155 milijardi, što je smanjenje od 31 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,7 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,8 procenta.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je vojvođanski region sa 33,4 odsto, sledi Beogradski region sa 24,1 procenata, region Šumadije i Zapadne Srbije sa 20,8 procenata, region Južne i Istočne Srbije sa 19,5 odsto, a oko 2,3 procenata izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region sa 43,3 odsto, zatim slede region Vojvodine sa 33,1 odsto, Šumadije i Zapadne Srbije 13,3 odsto, region Južne i Istočne Srbije 8,4 procenata, dok oko dva odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa 61,9 procenata (17,66 milijardi dolara), zatim sledi roba za široku potrošnju sa 25,8 procenata ( 7,364 milijardi) i oprema 12,3 odsto (3,499 milijarde), a neklasifikovana roba po nameni je nula odsto ili 1,2 miliona dolara.

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,7 odsto (20,178 milijardi dolara), roba za široku potrošnju, 19,6 procenata ( 7,115 milijardi), i oprema, 11,9 procenata (4,312 milijardi), dok neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,8 odsto ili 4,651 milijardi dolara.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, dok su zemlje članice Evropske unije čine 59,7 odsto ukupne razmene.

U novembru 2023. godine je izvezeno robe u vrednosti od 2,611 milijardi dolara, što čini povećanje od 5,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine., dok je uvoz iznosio 3,347 milijardi dolara, što je povećanje od 3,3 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 2,433 milijarde, što čini smanjenje od jedan procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine, a uvoz je iznosio 3,11 milijardei evra, što je smanjenje od 2,9 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks novembar 2023/oktobar 2023. godine pokazuje pad izvoza za 0,2 odsto i pad uvoza za jedan procenata.

Računato u evrima, desezonirani indeks u ovom periodu pokazuje pad izvoza za 1,3 odsto i pad uvoza za 2,5 procenta.

Podaci RZS pokazuju i da na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (175 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu rude bakra i koncentrata (78 miliona dolara), a na trećem mestu je izvoz električne energije sa 71 miliona dolara, sledi izvoz rafinisanog bakra, sa 65 miliona dolara, a poslednje mesto pripada izvozu delova i pribor za motorna vozila, sa 55 miliona dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (148 miliona dolara) naš prvi uvozni proizvod, dok je drugi po značaju uvoz lekova za maloprodaju (106 miliona dolara), na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa (56 miliona dolara), sledi uvoz električne energije (53 miliona dolara), a poslednje mesto zauzima uvoz nautomobila, dizela sa 39 miliona dolara.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).