Mali: U 2024. inflacija pada na tri ili 3,5 odsto, biće novih povećanja plata i penzija

BEOGRAD - Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je Tanjugu da će u 2024. biti nastavljeno snižavanje inflacije u Srbiji i da će ona pasti na tri ili 3,5 odsto, kao i da će već u toku godine biti i dodatnih povećanja plata i penzija, a očekuje i dalju profesionalizaciju javnih preduzeća kao što je urađeno sa EPS-om, njihovu veću profitabilnost i poslovanje bez upliva politike.

Mali je rekao da su od danas povećane plata u javnom sektoru za 10 odsto i penzije za 14,8 odsto, kao i minimalna zarada za 17,8 odsto koje je do sada najveće procentualno povećanje.

"Minimalna zarada je preko 400 evra od 1. januara, a poređenja radi bila je 15.700 dinara pre 11, 12 godina, a prosečna penzija će sa ovim povećanjem, uz ono koje smo imali od 5,5 odsto u oktobru, ići na 390 evra. Nama je sada prosečna zarada oko 830, 840 evra. Ispunićemo obećanje koje smo dali da 1.400 evra bude prosečna plata u Srbiji na kraju mandata naredne vlade, 650 evra prosečna penzija i 650 evra minimalna zarada", naveo je Mali.

Apsolutno smo u dinamici ostvarenja tih ciljeva, naglasio je ministar.

On je istakao da je Srbija u trećem kvartalu imala rast od 3,6 odsto, a da će za celu 2023. rast iznositi 2,5 ili 2,6 odsto.

Mali je rekao Tanjugu da možemo da budemo zadovoljni rezultatom u 2023. i da to ne kažu samo on ili predsednik Aleksandar Vučić, već i Međunarodni monetarni fond - da je naša ekonomija potpuno stabilna, jaka i da i dalje raste, uprkos ogromnim izazovima koji su vezani pre svega za globalnu ekonomiju, kao što su korona, energetska kriza, konflikt u Ukrajini, konflikt u Gazi i velika inflacija u celom svetu.

Naveo je da naša ekonomija raste za razliku od mnogo većih ekonomija, na primer Nemačke koja je već tri kvartala zaredom u recesiji.

"Mi ćemo prvi put u istoriji imati BDP veći od 69 milijardi evra. Poređenja radi, pre samo 11 godina bio je 33 milijarde", rekao je on i dodao da je tome doprinelo otvaranje novih fabrika, ali i veliki infrastrukturni radovi.

Naglasio je nam je stopa nezaposlenosti na rekordno niskom nivou od devet odsto, a najviša stopa zaposlenosti od 50,7 odsto.

"Imamo trenutno 2,367 miliona zaposlenih koji plaćaju poreze i doprinose. To je istorijski najveći broj zaposlenih na ovaj broj stanovnika u Srbiji", naglasio je Mali.

U Srbiju je, dodaje, u 2023. godini stiglo 4,4 ili 4,5 milijardi evra direktnih stranih investicija i ističe da najveći broj investicija u ovom delu Evropu dolazi u Srbiju.

Mali ističe da imamo i rekordan nivo deviznih rezervi od 25 milijardi evra, što nam omogućava da držimo stabilan devizni kurs, što je veoma važan faktor u daljem smirivanju inflacije.

"Mi smo, inače, za ovu godinu planirali deficit od 3,3 odsto, a onda smo u rebalansu rekli da će biti manji, oko 2,8 odsto. Mi sada već znamo da će biti 2,3 ili 2,4 odsto, a možda čak i 2,2 odsto", rekao je ministar i dodao da to, takođe, omogućava da se drži pod kontrolom javni dug.

Kako je rekao, nama će zaključno sa decembrom javni dug biti 51,2 ili 51,3 odsto, što je mnogo niže od kriterijuma Mastrihta od 60 odsto, kao i proseka evrozone od 91 ili 92 odsto.

"Očekujem dalji porast realnog dohotka kroz povećanje plata i penzija, kao i kroz povećanje minimalne zarade, uz nastavak svih kapitalnih investicija koje smo započeli", poručio je Mali.

Naveo je da su pokrenuti mnogi projekti poput gradnje Bio4 Kampusa, gradnja infrastrukture za Ekspo i Nacionalnog stadiona u Suričinu, obilaznice oko Kragujevca, autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, brze saobraćajnice "Osmeh Vojvodine" i drugi projekti, koji menjaju sliku Srbije i čine je mnogo atraktivnijom i konkurentnijom, boljom za investiranje, otvaranje novih fabrika i zapošljavanje.

Ukoliko nastavimo da imamo ovako dobre ekonomske rezultate i ako bude mira u svetu i daljeg umanjenja negativnih posledica svih ovih kriza, mi možemo da očekujemo povećanje plata, povećanje penzija već polovinom naredne godine, naglasio je Mali.

Kada je reč o inflaciji očekuje da se ona vrati na projektovani nivo od tri plus-minus 1,5 odsto i kaže da smo imali mnogo bolje podatke poslednjih meseci i da je inflacija u novembru iznosila 8,0 odsto.

"Trend smanjenja inflacije je u celoj Evropi i mi pratimo taj trend. Ono što je za građane Srbije važno jeste da paralelno sa snižavanjem inflacije, imamo mere koje smo preduzeli od kontrole cene goriva, činjenice da nam je i dalje cena gasa među najnižim u Evropi kao i cena struje, kontrole cena 36 namirnica i artikala u akciji Bolja cena, sniženje računa za struju kod najsiromašnijih sugrađana", rekao je Mali.

Istakao je da su sve te mere doprinele sniženju inflacije i da su, sa druge strane, povećanje plata, penzija i jednokratne isplate penzionerima po 20.000 dinara, kao i onima koji primaju novčanu socijalnu pomoć po 10.000 dinara i srednjoškolcima po 10.000 dinara, takođe doprineli tome.

"Projekcije su takve, dakle, inflacija ide dole, i sa povećanjem plata, penzija i minimalne zarade, očekujem dalje jačanje realnog životnog standarda građana Srbije. To je jedan od dva stuba naše ekonomske politike, a sa druge strane to su kapitalne investicije. I od te politike nećemo odustati i na dobrom smo putu da dođemo do one predkrizne stope inflacije od 2,5 do tri odsto", rekao je Mali.

Kada je reč o zahtevu sindikata da se minimalac koriguje dva puta godišnje, Mali je naveo da se oko toga vode pregovori sa predstavnicima sindikata i poslodavaca, ali da su tu suprotstavljeni stavovi sa njihove strane, jer ako ste poslodavac kada planirate budžetsku godinu morate da znate koliki će biti fond za plate.

"S druge strane, zahtev za usklađivanje minimalne zarade dva puta je vezan za vanredne situacije kada se dešavaju neki nepredviđeni događaji. Međutim, kada pogledate kako smo mi reagovali poslednjih par godina, mi imamo povećanje minimalne zarade uvek iznad nivoa inflacije. Evo od 1. januara 17,8 odsto povećanje minimalne zarade, a inflacija će biti oko tri ili 3,5 odsto, dakle realnih oko 13 ili 14 odsto imate povećanje minimalne zarade", naveo je Mali.

Naglasio je da će minimalna potrošačka korpa biti pokrivena minimalnom zaradom sa ovim januarskim povećanjem 89 odsto, a da je pre 10 godina to bilo 61 odsto.

Kako kaže, nakon formiranja nove vlade moraće da se napravi rebalans budžeta i ako bude nastavljen rast u narednim mesecima biće otvoren prostor, kao što je i predsednik Aleksandar Vučić obećao, za dodatna ulaganja i izdvajanja u zdravstvu i u prosvetu, kao i eventualno povećanje plata i penzija.

Dodaje da rebalans mora da se uradi zbog novog zakona o vladi.

Na pitanje da li će država i u 2024. emitovati evroobveznice na međunarodnom tržištu kapitala i za šta bi se koristila ta sredstva, Mali je rekao da je u 2023. ostvaren veliki uspeh jer je bilo planirano da povučemo oko milijardu ili milijardu i po dolara, a za naše obveznice je bila ponuda veća od 11 milijardi dolara, jer se Srbija pokazala u krizama kao kredibilan i stabilan partner.

"Mi trenutno na računu imamo skoro pet milijardi evra, dakle, nemamo problem s likvidnošću. Želimo da uredimo i kontrolišemo deficit. Kada je naše dalje učešće na međunarodnom tržištu kapitala u pitanju, videćemo, svaki dan pratimo šta se dešava, uslovi su i dalje povoljniji kada je dolar u pitanju, nego za evro, a to se menja iz dana u dan i ukoliko bude bilo potrebe, mi nemamo nikakav problem da privučemo bilo kakav dodatni kapital", rekao je Mali.

Naveo je da postoji jasan plan finansiranja i vraćanja obaveza koje dospevaju u 2024. i naglasio da je javni dug Srbije potpuno pod kontrolom.

Nikada se to, inače, ne objavljuje unapred da li ćemo izaći ili ne na tržište kapitala, dodao je Mali.

"Ako bude bilo potrebe, izaći ćemo potpuno opušteno, relaksirano i ako dobijemo dobre ponude, mi ćemo taj novac iskoristiti ne za potrošnju, već za ono od čega građani Srbije imaju korist, a to su uglavnom kapitalne investicije. Dakle od projekta Čista Srbija, ulaganja u kanalizacione mreže, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, u ono što je predsednik Vučić najavio, dalje ulaganje u lokalne puteve, autoputeve, brze saobraćajnice, brze pruge, dakle to su nam prioriteti", rekao je Mali.

Na pitanje da li očekuje neke promene u 2024. kada je reč o finansiranju javnih preduzeća, s obzirom da je donet novi Zakon o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu, Mali je rekao Tanjugu da su ta preduzeća veoma važna za građane Srbije i da ona više ne predstavljaju fiskalni rizik.

"Dakle nisu nam ta preduzeća problem, da traže neka izdvajanja. Imali smo taj slučaj prošle godine za EPS. To je bila stvarno vanredna situacija, bilo je da li da građane ostavimo bez struje, kao i bez gasa ili će država opet preuzeti teret krize na sebe, kao što smo i uradili", rekao je on.

Ističe da generalno ta preduzeća danas mnogo bolje posluju nego pre samo 10 godina i da to pokazuju njihovi bilansi i finansijski izveštaji koji su pozitivni.

"Ukupno naša privreda je pozitivna, nikada profitabilnija nije ni bila, kao i naša javna preduzeća. Da li to može bolje? Apsolutno može bolje. Da li smo zadovoljni? Nismo. Upravo smo usvojili taj zakon o upravljanju javnim preduzećima koji treba da nam omogući dalju profesionalizaciju upravljanja. Samim tim podrazumeva se da će ti ljudi koji su profesionalci, da nema nikakvog upliva politike, doneti nešto novo i drugačije i povećati kvalitet usluga prema građanima Srbije, što je za njih veoma važno. I sa druge strane, napraviti neki profit što je za budžet Republike Srbije veoma važno", naglasio je on.

Kazao je da je EPS primer kako je država odgovorno postupila, u reorganizaciji ili uvođenju novog menadžmenta u Elektroprivredu Srbije.

"Pet članova novog nadzornog odbora je izabrano. Od toga troje su iz Norveške. Oni su sada upravo u procesu odabira novog direktora EPS-a i niko im se ne meša u posao. Oni rade svoj posao. To će biti profesionalno upravljanje, profesionalci koji de fakto treba da utiču na poboljšanje performansi EPS-a", naveo je ministar finansija Mali.

Očekuje da sa izborom nove vlade počnemo isto to da sprovodimo i u svim ostalim javnim preduzećima.

"Cilj je da se unapredi njihovo poslovanje, ne samo da ne bi bila fiskalni rizik, kao što nisu ni sada, već i da budu nosioci daljeg rasta i razvoja naše ekonomije", rekao je Mali.