NALED: Kvalitet zakonodavne prakse ocenjen sa 46 od mogućih 100 poena

BEOGRAD - Veća efikasnost u donošenju zakona, smanjenje administrativnog i finansijskog opterećenja i dosledna primena propisa pomogli bi stvaranju boljeg poslovnog okruženja, ukazuju podaci poslednjeg NALED-ovog Regulatornog indeksa Srbije (RIS), koji ocenjuje kvalitet zakonodavne prakse u našoj zemlji sa 46 od 100 poena.

Na polovične rezultate, kako se navodi u izveštaju, uticao je dug tehnički mandat prethodne Vlade u trajanju od osam meseci, zbog čega je važno da se aktuelni izborni proces efikasno sprovede i da nova Vlada bude formirana u kraćem roku.

Član Upravnog odbora NALED-a Goran Kovačević objašnjava da je Vlada radila bez usvojenog Plana za datu godinu, pa je, samim tim, u 2022. doneto i 70 odsto manje zakona nego prethodne godine.

Doneto je ukupno 60 zakona, od kojih je 18 imalo uticaj na privredu, a samo jedan bio je u potpunosti nov i odnosio se na socijalno preduzetništvo.

"Kvalitetan i predvidiv zakonodavni proces je u interesu i privrede i lokalnih samouprava, zbog čega je NALED pokrenuo izradu ovog izveštaja pre više od decenije. Posmatrajući sva prethodna izdanja RIS-a, vidimo da je donošenje podzakonskih akata bilo i ostalo najveća boljka našeg sistema. Zato je važno da se naredne godine više fokusiramo na sprovođenje zakona, od kojih nam ostaje malo koristi ako podzakonski akti budu kasnili po godinu i po dana. S druge strane, moramo da pohvalimo što je praktično prekinuta praksa usvajanja zakona po hitnom postupku, a znamo koliko se to često dešavalo ranije", rekao je Kovačević.

Od prvog RIS-a, najveći pomak ostvaren je na polju transparentnosti i uključivanja javnosti u pripremu propisa, a najbolji rezultat ostvaren je 2021. kada su javne rasprave i konsultacije organizovane za 95 odsto zakona.

Taj trend nije zadržan prošle godine, jer zbog oročenog rada Vlade nije bilo dovoljno vremena za diskusiju.

Javne rasprave održane su za svaki drugi zakon, a nacrti su bili dostupni u dve trećine slučajeva, navodi se u poslednjem NALED-ovom biltenu.

"To je još jedan pokazatelj zašto je važno da postoji kontinuitet u radu regulatornih organa. Mi ćemo već na proleće izaći sa RIS-om 2023/24 i očekujemo da se uzlazni trend uključivanja privrede i javnosti u dijalog nastavi, kao što je bio slučaj pri donošenju Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva", istakao je Kovačević.

U Regulatornom indeksu ističe se i da administrativno opterećenje privrede, odnosno vreme uloženo u sprovođenje procedura, kao i svi troškovi taksi i naknada u vezi sa tim, iznosi 2,95 odsto BDP-a.

Ove podatke potvrđuje i istraživanje privrede koje je urađeno u 2023, a u kojem 92 odsto privrednika navodi da je najveći problem regulatornog okruženja visoko finansijsko i administrativno opterećenje poslovanja.

Kada je reč o komunikaciji institucija sa građanima, zabeleženo je da ministarstva u proseku odgovore na nešto više od polovine upita koje dobiju, u čemu su redovniji kod lakih pitanja (odgovori se na 68 odsto ovih upita), a manje su ažurni ako treba da dostave informacije od javnog značaja (44 odsto), iako su to po zakonu u obavezi da urade.

RIS prati put usvajanja zakona, od donošenja plana rada Vlade, preko javnih rasprava o nacrtima zakona, do efekata sprovođenja zakona na privredu, kroz šest komponenti.

Uz predvidivost donošenja propisa i ažurnost sprovođenja zakona, RIS meri i kvalitet pripreme propisa, uključenost javnosti u tom procesu, regulatorno opterećenje i dostupnost informacija o propisima.

Od 2013. kada je objavljen prvi RIS do danas je objavljeno 8 izveštaja, a poslednji je objavljen uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u okviru projekta "Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost".