Radonjić: U okviru projekta “Čista Srbija” izgradićemo 5.000 kilometara kanalizacije i 159 postrojenja za otpadne vode

BEOGRAD - U okviru projekta “Čista Srbija” predviđena je izgradnja 5.000 kilometara nedostajuće kanalizacione mreže i 159 postrojenja za preradu otpadnih voda različite veličine na teritoriji 73 jedinice lokalne samouprave, izjavio je pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Dušan Radonjić.

On je naveo da je vrednost ovog projekta 3,2 milijarde evra i da se finansira iz kineskog kredita, te podsetio da se trenutno realizuje prva faza projekta na teritoriji 14 jedinica lokalne samouprave, odnosno 16 lokacija.

Radonjić je rekao za RTS da prva faza predviđa izgradnju 680 kilometara kanalizacione mreže i 25 postrojenja za preradu otpadnih voda.

"U ovom trenutku smo na 60 odsto realizacije izgradnje kanalizacione mreže, dok se postrojenja nalaze u fazi projektovanja", rekao je Radonjić.

Naveo je da je spremna i druga faza projekta koja predviđa da se, osim izgradnje kanalizacione mreže, na teritoriji devet jedinica lokalne samouprave izgradi devet postrojenja za preradu otpadnih voda, te dodao da se samo čeka pribavljanje druge tranše kineskog kredita.

Radonjić je kao drugi značajan projekat Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture naveo projekat "Veliko selo" koji podrazumeva izgradnju centralnog gradskog prečistača otpadnih voda Beograda, ekvivalenta 1,5 miliona stanovnika.

Naveo je da taj projekat ima dve faze od kojih prva, objasnio je, predviđa izgradnju centralnog gradskog kolektora koji treba da sakuplja otpadne vode iz većeg dela grada.

Trenutno se, kaže on, završava projektovanje, a očekuje se da će u drugoj polovini ove godine početi građevinski radovi na izgradnji kolektora.

Naveo je da druga faza podrazumeva izgradnju samog postrojenja u Velikom selu i da ovom trenutku još uvek nisu do kraja precizirani ulazni parametri odnosno tehnologija i ostale stvari koje će da budu u sastavu tog postrojenja.

"Na primer, da li će to da bude regionalni centar za tretman otpadnog mulja za Šumadijski region ili samo za Grad Beograd, u kojem procentu će se proizvoditi gas, električna energija pošto je jasno da će postrojenje tih gabarita imati velike troškove za struju, a nije ideja da se građani Beograda opterete prevelikim komunalnim taksama", rekao je Radonjić.

On je kao treći program naveo program Nemačke razvojne banke koji se u našoj zemlji realizuje već oko 15 godina kroz program srpsko-nemačkog partnerstva, a kroz koji je prošle godine izgrađeno i pušteno u rad najmodernije postrojenje za preradu otpadnih voda u Vranju, ekvivalenta 70.000 stanovnika.

"U ovom trenutku imamo spremne projekte za još četiri postrojenja ekvivalenta 220.000 stanovnika u četiri grada – Požarevac, Trstenik, Jagodina i Pirot", rekao je Radonjić.

Pomenuo je i projekte sanacije postojećih postrojenja za preradu otpadnih voda koji se realizuju kroz grantove mađarske razvojne agencije HEPA.

Na pitanje kako će biti rešen problem industrijskih otpadnih voda, Radonjić je rekao da rešavanje pitanja otpadnih voda nema smisla ako se ne reše obe komponenete.

S tim u vezi, podsetio je da postoji uredba koja propisuje obavezu da se do kraja 2025. godine sva industrija prilagodi što, dodao je, znači da u okviru svojih postrojenja imaju postrojenje za tretman otpadnih voda ili da ih dovedu do tog nivoa zagađenosti da mogu da budu ispušteni u kanalizaciju.

Radonjić je naveo da resorno ministarstvo ovim, kako je rekao, abicioznim planovima pokušava da preskoči decenije zaostatka, ali i da se na tom putu sauočava sa određenim izazovima kao što su kapaciteti domaće građevinske industrije, nedovoljno stručnog kadra i nedostatak svesti kod građana i u određenim institucijama o važnosti rešavanja ovih pitanja.