Agroekonomista Milan Prostran: Protesti poljoprivrednika u EU su kulminacija višegodišnjih problema

BEOGRAD - Agroekonomista Milan Prostran ocenio je danas da je povod za proteste poljoprivrednika koji se dešavaju širom Evrope kulminacija nezadovoljstva i problema koji su intenzivirani od početka ratnog sukoba na istoku Evrope i da su suštinski vezani za finansijske poteškoće sa kojima se paori suočavaju.

Kako je agroekonomista objasnio za Tanjug, protesti su najintenziviniji u dominantno agrarnim zemljama kao što su Francuska na prvom mestu, koja ima učešće od 18 do 20 odsto u proizvodnji hrane za celu evropsku zajednicu.

"Najveći je problem velikih i visokih troškova proizvodnje u poljoprivredi, posebno nafte, a tu su troškovi za đubrivo, seme, sve ono što formira krajnju cenu proizvoda. Porasle su i kamate na kredite. Posebno ih pritiska i problem velikog bescarinskog uvoza poljoprivrednih proizvoda iz istočnih zemalja Evrope, da ne kažem samo Ukrajine, ali i Latinske Amerike, posebno Argentine", objasnio je Prostran.

Poljoprivredni proizvođači širom Evrope traže carinsku zaštitu za svoje proizvode, dodaje Prostran, jer su na osnovu visokih troškova proizvodnje nekonkurentni sa cenama u odnosu na ono što se uvozi.

"Oni traže pre svega da se smanje i porezi i nameti na gorivo i kamate na kreditima. Čuo sam da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla da su oni već usmerili 500 miliona evra kao pomoć poljoprivredi, ali to je bilo za problem uvoza pšenice iz Ukrajine. Svako 390 miliajrdi evra je odvojeno za potrebe poljoprivrede i oni će očigledno morati da vrše preraspodelu budžeta", rekao je Prostran.

Naglasio je da poljoprivreda sektor koji "mnogi ne razumeju ili neće da razumeju", ukazujući i političare, jer kako je rekao, protesti poljoprivrednika širom Evrope, još uvek nemaju "političku etiketu", a ne bi ni bilo dobro da dođe do toga.

Kada je reč o potencijalnim rešenjima, Prostran je ocenio da je neophodno da se ona formiraju i realizuju što pre i da će morati da se reši svako pitanje.

"U suprotnom nikome neće biti dobro. Mislim da je moguće da dođe do rešenja, biće zatezanja, neće se to tako lako odmrznuti. Za mesec dana počinje prolećna setva, nova ulaganja, novi troškovi", rekao je Prostran.

Komentarišući rezultate popisa poljoprivrede u Srbiji, Prostran je rekao da su prvi podaci koji su objavljeni prošlog meseca zabrinjavajući, i posebno naglasio problem opadanja stočnog fonda.

"Popis je veoma važan za vođenje agrarne politike, na osnovu popisa iz 2012. godine u kom sam učestvovao radili smo mnoge studije. Saopšteni podaci iz ovog popisa ne ohrabruju previše. Najviše me brine pad stočarske proizvodnje, za 11 godina, broj goveda je opao ta 20,1 odsto, svinja 33,6 odsto, ovaca 1,9 odsto, koza 35,5 i živine za 17 odsto. Jedino je povećan broj košnica, gotovo duplo", rekao je Prostran.

Dodao je da rezultati otkrivaju kritične tačke, kao što je pad u površini poljoprivrednog zemljišta.

"Veliki deo poljoprivrednog zemljišta odlazi u infrastrukturu, u građevinske objekte, menja se namena, to je jjedna operacija koju treba kontrolisati", ukazao je Prostran.

Dodaje da što se stočarstva tiče, procenti opadaju od 1990. godine, otprilike 1,2 do 2 odsto godišnje, a razlozi su brojni.

"Od sankcija i posle toga megainflacija, pa privatizacije 2001. godine, koja je urnisala stočarstvo. Takođe, bilo je 16 ministara, dakle 16 agraranih politka. Smanjena potrošnja mesa koja koči dalji razvoj, morate imati i to u vidu, od potrošnje od 65 kila mesa godišnje po glavi stanovnika, spali smo na 42 kilograma. Takođe, i zarazne bolesti, kao što je Afrička kuga svinja koja nas je zadesila i još se dešava", rekao je Prostran.

Postoji veliki problem sa nedostatkom junećeg kvalitetnog mesa u Evropi, dodaje agroekonomista, jer kako je objasnio oni imaju politku da se smanjuje broj goveda.

"Imaju politiku koja meni nije baš prilegla, to je da se smanjuje broj goveda zbog ekoloških razloga - jer podrigivanjem životinja izbacuje ugljen dioksid. Ipak, to je njihova stvar, mi ne moramo. Ono što mi moramo je da se okrenemo govedarstvu koje je i najkritičnije", rekao je Prostran.

Povećan broj košnica je jako dobra vest, koja garantuje i kvalitetnije voćarstvo, naveo je.

"Bez pčela nema ni života. Povećan broj košnica, skoro duplo je dobra vest, jer ćemo moći da grantujemo i kvalitetnije voćarstvo. Što se meda i proizvoda od pčela tiče, nije toliko značajno ni zbog izvoza, nego zbog nas i našeg zdravlja", poručio je Prostran.