Srbija jedna od sedam zemalja koja uspešno sprovodi rodno odgovorno budžetiranje

BEOGRAD - Međunarodne organizacije ocenile su Srbiju kao jednu od sedam zemalja koja uspešno sprovodi rodno odgovorno budžetiranja, a tokom 2022. godine Srbija je realizovala 24 aktivnosti, odnosno 44 odsto od ukupnog broja aktivnosti predviđenih Akcionim planom za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost, pokazuje izveštaj Državne revizorske institucije o svrsishodnosti poslovanja "Uspostavljanje rodno odgovornog budžetiranja u Srbiji".

Od sedam zamalja sa liste, pet zemalja su članice Evropske unije, rekao je predsednik Državne revizorske institucije (DRI) i generalni državni revizor Duško Pejović na konferenciji za medije.

Zakon o budžetskom sistemu definisano je da rodno odgovorno budžetiranje (ROB) predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces, što podrazumva rodnu analizu budžeta i restrukturiranje prihoda i rashoda s ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti.

Pejović kaže da rezultati revizije ukazuju na to da je ova tema u početnom stadijumu, ne samo kod nas, već i u svetu.

"Pored svih nepravilnosti koje smo izneli, Ujedinjene nacije nas ipak svrstavaju među sedam zemalja koje uspešno sprovode rodno odgovorno budžetiranja što govori da je ova aktivnost na početku uspostavljanja", rekao je Pejović i dodao da se postavlja pitanje dokle su, po ovom pitanju, stigle članice EU s obzirom da su iza nas.

Prvi zaključak revizije ukazuje na to da Srbija nema u potpunosti uspostavljen efikasan okvir za uvođenje rodne perspektive u budžetski proces, odnosno da nema mehanizama za implementaciju Strategije rodne ravnopravnosti.

Potrebno je unaprediti informacioni sistem na nacionalnom nivou, kako bi se ubrazala konsolidacija robno odgovornog budžetiranja, dok je taj sistem na teritoriji AP Vojvodine već unapređen.

Podaci o primeni na lokalnom nivou govore da je primena kasnije počela, te da značajan broj jedinica lokalne samouprave još ne primenjuje ROB.

Takođe, mnoge jedinice lokalne samouprave nemaju kapacitete za rodno odgovorno planiranje i budžetiranje.

Revizijom je utvrđeno da 35 odsto jedinica lokalnih samouprava radi rodnu statistiku, dok samo 10 odsto njih radi rodnu analizu.

Analizom postavljenih rodno odgovornih ciljeva i indikatora utvrđeno je da jedan deo njih predstavlja izradu rodne analize, jedan deo predstavlja uključivanje u rodne perspektive u ciljeve i pokazatelje u oviru programske strukture.

DRI je Ministarstvu finansija dala preporuku da uputstvom za izradu programskog budžeta uredi za koje programske aktivnosti nije potrebno definisati rodno odgovorne ciljeve, da bliže definiše pojam resorne i sektorske rodne analize, kao i da definiše saradnju sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u oblasti izveštaja o učinku ROB u Srbiji.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dobilo je preporuku da prilikom donošenja Akcionog plana obezbedi procenu finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju svake od mera i identifikaciju izvora iz kojih se ta sredstva obezebeđuju.

"Da bi doprineli održivom razvoju i da bi zaista napravili razliku u životima svih građana, vrhovne revizorske institucije treba da sa bave rodnom ravnopravnošću i inkluzivnošću u svojim organizacijima i u svome radu", poručio je Pejović i naglasio da je izvršena revizija dokaz ambicije DRI da se poveća angažovanje za rodnu ravnopravnost.

Pejović je dodao da je potrebno da se rodno odgovorno budžetiranje integriše u sve faze budžetskog procesa, što uključuje pripremu prioritetnih oblasti finansiranja, kao i da se DRI trudi da ostane relevantna institucija, koja koristi našem društvu.

Cilj revizije je bio da ispita da li su nadležni organi efikasno uspostavili rodno odgovorno budžetiranje uvođenjem principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces.

Period revizije obuhvata 2021. i 2022. godina.

Ključna poruka iz Državne revizorske institucije jeste da, iako je Srbija ocenjena kao jedna od sedam zemalja koja uspešno sprovodi rodno odgovorno budžetiranje, potrebna je efikasnija implementacija rodne perspektive u budžetski proces.

DRI je u 2023. godini bila koordinator sprovođenja paralelne revizije u vezi sa ciljevima održivog razvoja sa ciljem postizanja rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena i devojčica.

Učesnice paralelene revizije bile su DRI Crne Gore, Kancelarija za reviziju institucija Bosne i Hercegovine, Ured iz Federacije Bosne i Hercegovine i Glavna služba za reviziju javnog sektora Republike Srpske.

Državna revizorska institucija sprovela je reviziju svrsishodnosti poslovanja "Upravljanje rodno odgovornog budžetiranja u Srbiji" u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u Ministarstvu finansija i Pokrajinskom sekretarijatu za finansije.