20. februar 2024 09:31

NBS: Međugodišnja inflacija u januaru pala na 6,4% zbog usporavanja rasta cena hrane

Izvor: TANJUG

Foto: Shutterstock.com/Bigc Studio, ilustarcija

BEOGRAD - Međugodišnja inflacija nastavila je da usporava i u januaru je iznosila 6,4 odsto, čemu je doprineo nastavak usporavanja rasta cena hrane i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), objavila je centralna banka.

To je, kako je navedeno, u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na mesečnom nivou potrošačke cene su u januaru povećane za 0,3 odsto, čemu su u podjednakoj meri doprinele cene hrane i cene u okviru bazne inflacije, dok su cene energenata u proseku ostale nepromenjene.

Cene hrane i bezalkoholnih pića su na mesečnom nivou u proseku bile više za 0,5 odsto.

U okviru toga, cene prerađene hrane porasle su za 0,5 odsto, a cene svežeg povrća za 1,9 odsto, što je niže od sezonski uobičajenih kretanja, dok su cene svežeg voća snižene za 1,3 odsto.

U odnosu na januar prošle godine, cene hrane i bezalkoholnih pića više su za 7,2 odsto, čime je nastavljeno usporavanje njihove međugodišnje dinamike rasta.

Cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije u januaru su porasle za 0,3 odsto u odnosu na decembar, vođene poskupljenjem pojedinih usluga (komunalnih i ugostiteljskih usluga, kao i turističkih paket-aranžmana).

Međugodišnje posmatrano, bazna inflacija je usporila na 5,9 odsto.

Neutralan doprinos cena energenata mesečnoj inflaciji rezultat je blagog rasta cena čvrstih goriva, s jedne strane, i nižih cena naftnih derivata, s druge strane.

Međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u januaru usporio je na 6,6 odsto, približavajući se na taj način nivou ukupne inflacije.

Aktuelna srednjoročna projekcija inflacije blago je niža od prethodne.

Nastavak smanjenja međugodišnje inflacije očekuje se i u narednom periodu.

Inflacija će nastaviti da usporava i u granice cilja bi trebalo da se vrati polovinom godine, a zatim da se krajem ove godine približi centralnoj vrednosti cilja od tri odsto.

Takvom kretanju doprineće efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.