Čadež: Vlada sprema predlog za poboljšanje podrške domaćim preduzećima

KOPAONIK - Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je na Kopaonik biznis forumu da Vlada radi na predlogu kako će zajedno sa domaćim kompanijama poboljšati podršku za domaću privredu.

"Za novu vladu spremamo predlog kako da zajedno sa našim kompanijama poboljšamo podršku domaćih komanijama, želimo da vidimo i koji su to novi programi koji su nam potrebni", rekao je Čadež na panelu Izazovi srpske privrede - pogled iz ugla domaćih i stranih investitora, na kojem je govorio i ministar privrede Slobodan Cvetković.

Čadež je rekao da su uradili istraživanje koje je pokazalo da srpska privreda vapi i želi da se investira u inovacije u automatizaciju.

Dodao je da se mogu čuti kritike da država manje podržava domaće kompanije, što je, kako je naveo, jedno vreme bilo tačno da fokus nije bio na njima.

"Od 2019. do 2023. od 150 projekata koje je država podržla, 69 projekta su velike domaće kompanije. To su već brojke koje idu u dobrom pravcu, ne možemo da budemo zadovoljni u potpunosti, ali idemo dobro", rekao je Čadež.

Dodao je da ne očekuje da investicije, ako uračunamo i azijske, budu manje, već samo veće.

Prema njegovim rečima, jedan od glavnih rizika i mogućnosti, u suštini, jeste upravo odnos celog regiona sa EU i evropskim ekonomskim prostorom.

Očigledno je da se proširenje neće uskoro rešavati, ali postoji velika volja da se nešto učini, da se promeni odnos između država Zapadnog Balkana, Ukrajine i evropskog ekonomskog prostora, rekao je on i dodao da mi kao zajednice Zapadnog Balkana pokušavamo to da uradimo kako bi uživali u četiri osnove slobode i pre punopravnog članstva.

Naglasio je da, ako se to uskoro ne desi, postoje rizici da se ponovi ono što se već događalo da smo zbog gubitka projekata koje smo prvo dobili, a potom izgubili jer investitori nisu došli zato što nismo bili deo jedinstvenog tržišta, izgubili 20 milijardi evra.

"Želimo da uđemo u taj tržišni prostor, kada bismo uspeli, svaka zemlja ponaosob mogla bi da računa na dodatnih 2,9 odsto rasta, to je projekcija Svetske banke, nije moja, niti komore, niti ove vlade", kazao je on.

Osvrćući se na investicije iz Koreje i Kine, Čadež je naglasio da svi ti investitori dolaze u Srbiju upravo zbog toga što smo u Evropi i naveo da investitori iz Koreje dolaze zato što su bliži evropskom tržištu, kao i kineski, sa namerom da odavde idu na tržište EU, koje ima 600 miliona stanovnika.

Ocenio je da postoji velika volja da se promeni odnos između Zapadnog Balkana i evropskog ekonomskog prostora i dodao da je naša želja da u što kraćem periodu napravimo plan o ulasku na jedinstveno tržište.

Jedan od razloga za razgovor o odnosu prema domaćim kompanijama pokrenuo je predsednik Srpskog poslovnog kluba "Privrednik" Zoran Drakulić, koji je ocenio da je država domaće investitore gurnula u kraj i upitao da li je neko napravio kalkulaciju i šta je Srbija dobila od stranih investicija.

Naglasio je da nije protiv stranih investicija, ali da jeste da Srbija prima svakog investitora koji će, prema njegovim rečima, posle tri godine zatvoriti firmu i ostaviti ljude nezaposlene.

Ministar privrede Slobodan Cvetkovć odbacio je navode Drakulića da su domaće kompanije skrajnute i naglasio da diskriminacija ne postoji.

Posebno je obrazložio potencijale stranih investitora i sve što donose Srbiji.

"Problem je između potentnosti domaće privrede i strane privrede. Naša preduzeća, porodična, počela su da se razvijaju 90-ih godina, prošla su i sankcije i bombardovanje i ostale probleme, inflacije, hiperinflaciju i prosečni privrednik akumulirao je pet, 10, 15, 20 miliona evra, to su neki maksimumi. Za razliku od stranih firmi koje dolaze iz privrednog ambijenta u kojem su mogle da akumuliraju milijarde i samim tim da u Srbiju ulože i 200, 300 miliona evra", rekao je on.

Naglasio je da je cilj srpske privrede da pridobije što veći broj stranih investitora, jer bismo kada bi sav novac dali na domaću privedu imali problem iz više razloga, na prvom mestu jer nemamo tržište.

Te strane investicije i strani investitori, kako je dodao, prvo što su velike, a drugo zapošljavaju veliki broj radnika - 100, 200, 300, 500 radnika i donose nove tehnologije.

"Imaju svoja tržišta, vuku domaću privredu. Domaća privreda postaje neka vrsta kooperanta tih velikih sistema i u budućnosti mogu postati izvoznici na ta strana tržista", istakao je Cvetković i dodao da zna da bi svi voleli da imamo privredu koju smo imali za vreme Jugoslavije, gigante koji zapošljavaju 20.000 ljudi, ali da to nije realno.

Direktor EBRD za region Zapadnog Balkana Mateo Kolanđeli naveo je da su stavili Srbiju u top pet tržista za EBRD i ocenio da su u Srbiji prililke veće od izazova.

Kolanđeli je naveo da je Srbija mnogo bolja kada je reč o transportu, da je mnogo urađeno na putevima i istakao da Srbiji, ako želi da bude atraktivna za investicije, infrastruktura mora da ostane u fokusu, kao i investicije u ekološku infrastruktru.