Saks: Treba da slavimo što Vladu SAD napušta Nuland - kreator pogrešne politike

NJUJORK/KOPAONIK - Jedan od najpoznatijih svetskih ekonomista i analitičara Džefri Saks izjavio je večeras, obraćajući se kao specijalni gost na Kopaonik biznis forumu, da je dobra vest što je Viktorija Nuland napustila američku vladu, jer je ona odgovorna za pogrešnu spoljnu politku SAD u poslednjih 30 godina, u čiju je mrežu upala i Srbija 1999. godine. 

"Slavim što je Viktorija Nuland napustila vladu", rekao je direktor Centra za održivi razvoj na Univerzitetu Kolumbija Saks u onlajn obraćanju iz Amerike.

Podsekretarka za politička pitanja SAD Viktorija Nuland obavestila je danas državnog sekretara Entonija Blinkena da namerava da napusti tu funkciju i ode u penziju, saopšteno je iz Blinkenovog kabineta.

"Vest da je Nuland dala ostavku bi trebalo da se proslavi, jer je bila odgovorna za spoljnu politku u poslednjih 30 godina. Ona je bila ključna ličnost u ovom pogrešnom razmišljanju Amerike, koja se opredelila za dominaciju, a ne saradnju", naglasio je Saks.
"Srbija je prva upala u ovu mrežu SAD bombarodvanjem koje je trajalo 78 dana 1999. godine, što je bio prvi ulazak SAD na saveznike Rusije, to jest Srbiju", naveo je Saks.

On je rekao da je Nuland bila savetnica za nacionalnu bezbednost i odvela SAD u rat u Iraku, ali i da se NATO proširi na Ukrajinu i Gruziju, što je dovelo do rata u Ukrajini.

Saks je naglasio da je Viktorija Nuland stajala na Majdanu u Kijevu sa demonstrantima kada je američka vlada 2014. zbacila sa vlasti Viktora Janukoviča, koji nije bio za Ukrajinu u NATO, već za ukrajinsku neutralnost.

On je rekao da je Rusija zatim organizovala referendum po pitanju Krima i anektirala Krim, nakon čega su se svi etnički ruski regioni otcepili.

I onda je krenuo rat u granicama Ukrajine, dodao je Saks.

Kazao je da su SAD nastavile da insistiraju na tome da će se Ukrajina pridružiti NATO i došlo je do rata koji pustoši Ukrajinu koja, kako je rekao, dosta gubi na bojištu.

Naveo je da i evropska ekonomija dosta gubi zbog toga, a posebno nemačka ekonomija, koja više nije konkurentna na međunarodnom nivou.

Saks je rekao da je radio u Jugoslaviji 1989. godine sa Antom Markovićem kojem je pokušavao da pomogne u zauzdavanju hiperinflacije.

"Duboko sam verovao u zamisao Gorbačova da može da bude mir i da je Evropa objedinjena i da je došlo u to vreme do kraja neprijateljstava između Istoka i Zapada. Ali sam naučio, da to neće tako lako proći zbog gepolitičkog opredeljenja SAD", naveo je on.

Kaže da je prvi put osetio da od toga nema ništa kada je tadašnji premijer Marković predložio da Jugoslaviji bude odobrena pauza u vraćanju duga kako bi se obuzdala inflacija, ali da su Evropa i SAD odbile mogućnost moratorijuma 1989. godine. 

"Imali smo pasivan stav Amerike i Nemačke, i Jugoslavija je bila osuđena na propast i onda se interno raspala. A ideja Evorpe je bila da će postojati Hrvatska i Slovenija, a sa druge strane Srbija, sa ruske strane ove podele", naveo je Saks.

On je rekao da da je bilo jasno da Zapad razmišlja o podeli, a ne o saradnji sa Rusijom.

Saks navodi da je početkom devedesetih godina preporučio Beloj kući da Rusiji da vreme kako bi se stabilizovala i uspostavila fond za stabilizaciju rublje, ali je to bilo sve odbijeno.

Naglasio je da je to bila šansa za mir, ali da je bilo jasno 1992. da su SAD preuzele unipolarnu viziju - ''zašto da pomognemo Rusiji''.

"Razmišljali su - bićemo broj jedan iako će nas malo boleti, ali će SAD biti dominatne, centralna Evropa će biti na našoj strani, a Rusija na drugoj", naveo je Saks.

Kaže da je postojala doktrina SAD devedesetih godina da se NATO proširi na Poljsku i Mađarsku, a potom i na region Zapadnog Balkana, ali ne i na Srbiju, već da je razbije i uspostavi NATO bazu na Kosovu.

Ali i da se opkoli Rusija sa NATO zemljama u regionu Crnog mora, dodao je Saks.

On je rekao da su onda SAD pozvale Ukrajinu i Rusiju da postanu članice NATO 2008. godine, što je bio plan da se ponovo podeli Evropa.

"Sa ekonomskog stanovišta, ovo je bila  katastrofa, a sa gepolitičkog još veća katastrofa. Mislim da je glavna greška bila što je potcenjena Rusija na svakom koraku ovog puta. SAD su očekivale da je Rusija toliko slaba da neće biti u stanju da se odupre", rekao je Saks.

Kako je dodao, to su bile sve pogrešne kalkulacije i došlo je do rata u Ukrajini, što je bio neokonzervativni debakl te američke politike.

"Ali ono što me iznenađuje jeste kako je ovo za Evropu bila strašna greška, Amerika je potrošila 100 milijardi dolara na ovu avanturu, ali SAD nisu ekonomski patile, dok Evropa jeste", naveo je Saks.

Kazao je da je raskid Evrope sa Rusijom zaista puno koštao i da su se sankcije vratile kao bumerang evropskim ekonomijama.
On je rekao da Rusija ima prednost u konvencionalnom oružju i da će rat sigurno potrajati još godinu ili dve, ali da će onda Ukrajina biti potpuno osiromašena kada je reč o ljudima.

"Zahtevam da se zaustavi ovaj rat i ideja proširenja NATO je bila jedna strašno pogrešna ideja i ne treba je više slediti. Bajden nije sposoban za pregovore, a trebalo bi da nazove predsendika Putina i kaže da je proširenje NATO pogrešna ideja", naveo je on.

Saks ističe da bi onda Rusija stala sa operacijama u Ukrajini i da bi sankcije bile povučene i zaustavljena spirala mržnje, koja je strašna za Evropu i to mnogo više nego za Rusiju.

"Mislim da bi Putin prihvatio ovakvu ponudu", naveo je Saks.