Irena Vujović: Postignut značajan napredak u zaštiti životne sredine u 2022. godini

BEOGRAD - Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović predstavila je danas izveštaj o radu Ministarstva u oblasti zaštite životne sredine od maja do oktobra 2022. godine, naglasivši da je u prošloj godini postignut značajan napredak u ovoj oblasti.

Ministarka je, na sednici Odbora za zaštitu životne, kazala da su u drugom kvartalu usvojene uredbe o proglašenju predela izuzenih odlika "Stolovi", "Željin" kao i izmene i dopune Pravilnika o ograničenjima i zabranama proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija.

Vujović je istakla da je usvojen i Akcioni plan za sprodvođenje Programa upravaljanja otpadom u Srbiji za period od 2022. do 2024. godine.

U periodu od januara do kraja jula 2022. godine Ministarstvo je u okviru raspoloživih aproprijacija realizovalo 6,2 milijarde dinara, dodala je ministarka.

"Samo u drugom kvartalu Republička inspekcija izvršila je 711 inspekcijskih pregleda i donela 63 rešenja, a podneto je i šest zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i pet prijava za privredni prestup", rekla je Vujović predstavljajući.

Govoreći o trećem kvartalu, istakla je da su u tom periodu usvojene izmene i dopune Pravilnika koji se tiču kriterijuma o određivanju nusproizvoda, kao i da su nastavljene aktivnosti u okviru IPA projekta.

U periodu od maja do jula 2022. godine, istakla je ona, potpisano je 37 ugovora sa jedinicama lokalne samouprave za 42 projekta pošumljavanja i ozelenjavanja u ukupnom iznosu od 100 miliona dinara.

Kako je rekla započeto je sprovođenje akcije čišćenja dviljih deponija u 34 jedinice lokalne samouprave, a do jula 2022. uklonjena je 171 deponija na teritoriji lokalnih samouprava za šta je utrošeno 52,1 milion dinara.

Dodala je da su opredeljena sredstva za subvencionisanje projekata za očuvanje zaštite zemljišta kao i za smanjenje zagađenja vazduha u Srbiji za 18 projekata jedinica lokalnih samouprava.

Ministarka je zaključila da je u njenom resoru učinjeno dosta, ali da je potrebno nastaviti sa ovakvim aktivostima zbog čega je pozvala predstavnike lokalnih samouprava da pripreme projekte za konkurs koji će biti objavljen uskoro.

Sednicu Odbora za zaštitu životne sredine obeležila je rasprava između poslanika vladajuće većine i opozicije koji smatraju da u Srbiji nije učinjeno dovoljno i da je potrebno opredeliti veća sredstva za zaštitu životne sredine.

"Sve što smo čuli je jedan tačkasti i haotični pristup u oblasti životne sredine a ne strategijski pristup. Predstavljeno je pojedinačno ulaženje u neke probleme, ali nismo imali priliku da čujemo šta to strateški doprinosi njihovom rešenju", rekao je poslanik Demokratske stranke Branimir Jovančićević.

Poslanik koalicije "Moramo" Radomir Lazović rekao je da bi trebalo da se fokus stavi na vazduh i šta je do sada urađeno po pitanju zagadjenja vazduha.

"Formirane su radne grupe koje se sastaju i ništa ne rade, ja mislim da ne treba da vam argumentujemo ništa, sve stoji u vašim izveštajima i vi to sve znate", rekao je Lazović.

Ministarka je rekla da se slaže sa time da je sve što je urađeno malo, ali da niko ne može da govori da je to "ništa" i posebno naglasila da želi da čuje konkretne predloge za rešavanje određenih problema.

"Slažem se da je sve malo i da moramo da uložimo veće napore i da se borimo za veća sredstva. Stalno se obraćam predsednicima opština i gradonačelnicima da imaju spremne projekte kako bi mogli da apliciramo", rekla je Vujovićeva.

Poslanica Narodne stranke Ivana Parlić rekla je da ministarka donosi zakone koji loše utiču na životnu sredinu u Srbiji, a da su navike građana sekundarne.

Poslanik Srpske napredne stranke Marijan Rističević rekao je da je potrebno da se više pažnje obrati na stanje poljoprivrednog zemljišta, čega kako je naveo, nema u izveštaju ističući da poljoprivreda nije "lek i terapija" za zagađenje već zagađivač.

"Stočarstvo čini veći efekat staklene bašte nego sva prevozna sredstva na planeti, a to treba u ovim informacijama i navesti", rekao je Rističević.

Predsedavajući Aleksandar Jovanović Ćuta je dao predlog da se glasa o zabrani prevoza opasnih materija kroz Srbiju dok se stanje železničke infrastrukture ne popravi, dok je poslanik SDPS Jasmin Hodžić kazao je da je za takvu odluku potrebna analiza više faktora, a pre svega jasno utvrditi uzrok iskliznuća cisterne koja je prevozila amonijak u Pirotu.

"Prvo bi trebalo da dobijemo potpune informacije šta se zaista desilo u Pirotu, a ne znamo ni ekonomske posledice te zabrane te takve odluke moraju da se donose mnogo ozbiljnije", rekao je Hodžić.