15. mart 2024 15:27
Ivailo Izvorski: Najveća prilika za Srbiju je da se priključi na "evropski voz", uz neophodna ulaganja
BEOGRAD - Najveća razvojna mogućnost i prilika za Srbiju je da se priključi na "evropski voz", odnosno na evropsku "mašinu za konvergenciju" koja će joj omogućiti da iz zemlje sa srednjim prihodima po glavi stanovnika pređe u višu kategoriju, ocenio je glavni ekonomista Svetske banke (SB) za Evropu i Centralnu Aziju Ivailo Izvorski.
On je kazao da Srbija, kao mala zemlja u tranziciji, nikako ne može izbeći ekonomske udare spolja, odnosno polikrize, ali da postoji način da postane otpornija.
"Mala ekonomija je podložna spoljnim udarima sa svih vrsta, kao što smo viđali i ranije: cene energenata, cene hrane, napad Rusije na Ukrajinu, kovid i još mnogo toga. Najbolja politika je izgradnja institucija kako biste bili otporniji i izgradnja fiskalne odbrane od rizika, tako da u krizno vreme možete obezbediti pomoć najsiromašnijima i najugroženijima. Ali nikad nećete moći u potpunosti da izbegnete udare", rekao je on za RTS.
Izvorski je, odgovarajući na pitanje koliko dugo ekonomije Zapadnog Bakana mogu ostati otporne, ako je evropski ekonomski rast anemičan, rekao da je prošle godine ekonomija evrozone jedva porasla za 0,5 odsto, dok je srpska ekonomija porasla za 2,5 procenata, i to je otpornost.
On je kazao da ako evropska ekonomija nastavi da napreduje veoma sporo, Srbiji koja tamo izvozi dve trećine svog ukupnog izvoza, biće veoma teško da nastavi svoj brzi razvoj.
"Zato ta otpornost nije dugoročna. To je sposobnost da se izdrži udar, da se olakša domaćinstvima i preduzećima. Ako evropska ekonomija bude sporo rasla duže vreme, isto će se desiti i sa Srbijom", rekao je Izvorski.
Prema njegovim rečima, ako srpski izvoz postane efikasniji, ako se bude proizvodilo kvalitetnije, bude li proizvodnja produktivnija, ako se zaposli više talentovanih ljudi, bude li više inovacija, udeo izvoza Srbije ne samo u Evropu već i u ostatak sveta se može povećati.
"Čak i ako evropska ekonomija ne bude rasla zadovoljavajućim tempom, razvoj Srbije može biti mnogo bolji", ocenio je glavni ekonomista SB za Evropu i Centralnu Aziju na Kopaonik biznis forumu.
Istakao je i da su direktne strane investicije direktno doprinele prošlogodišnjem rastu BDP-a srpske ekonomije od celih sedam procenata.
"To su uglavnom evropske firme. Te firme se ne vode isključivo onim što se dešava u EU, već i onim što se zbiva u ostatku sveta, pa možda neke od firmi koje ovde ulažu izvoze u ostatak sveta. Zapravo, one moraju uzeti u obzir šire ekonomsko okruženje, a ne samo EU", smatra Izvorski.
Prema njegovim rečima, ako EU bude imala spori rast i Srbija će trpeti negativne posledice i investitori će razmišljati gde će plasirati svoje proizvode, šta da rade sa svojom radnom snagom u Srbiji.
Prioritet za vlast, kako ističe treba da bude izuzetno poboljšanje obrazovanja, poslovnog okruženja i sistema upravljanja kako bi još više podstakla investiranje u domaću proizvodnju.
Izvorski smatra da je zemljama poput Srbije potrebno mnogo infrastrukture ( putevi, železnica, energija) i da te investicije podstiču proizvodnju i utiču na ekonomski rast.
Dodaje da ekonomski rast ne može da se osloni isključivo na javna ulaganja, ali da ipak ako postoji dovoljno javnih ulaganja i ako se ona nastave, relevantno i dobro se odrede prioriteti i ciljevi, to bi moglo podržati ekonomski rast.
Ipak, kako navodi moraju postojati privatne investicije, jer nijedna ekonomija ne može opstati samo na javnim ulaganjima.
Glavni ekonomista SB kaže i da ako ima mnogo javnih ulaganja, a prioriteti nisu dobro definisani i ne pomaže ni ekonomski rast.
"Ali ako projekti imaju jasan cilj i urađena je analiza troškova, onda vlada zna kuda sve to vodi, koji segment rasta će podržati. Mora da pospeši budući rast boljim povezivanjem zajednica, preduzeća sa inostranim tržištima. Onda je to druga priča i ne postavlja se pitanje javnog duga", rekao je Izvorski.
On ističe i da ono što Vlada Srbije primenjuje nije fiskalni stimulans za slabu ekonomiju, već je to regularan program javnog ulaganja u izgradnju infrastrukture, energiju, povezivanje zemlje i iznutra, i sa inostranim tržištima.
"Mislim da ovo nema mnogo veze s tim da li je nezaposlenost velika ili mala. Stopa nezaposlenosti je oko devet odsto, koliko znam. Ima još mnogo ljudi koji mogli da nađu posao i stoga na prvi pogled ne izgleda da postoji problem", rekao je Izvorski.
On je o budžetskim podsticajima i isplati jednokratne novčane pomoći građanima i penzionerima, kazao da vlada u situaciji kada inflacija usporava mora dobro da razmisli da li je smisleno isplaćivati pomoć velikom broju ljudi ili određenoj grupi, recimo, siromašnima u sistemu socijalne zaštite.