Očekuje se rast privrede u 2024. i prosečna inflacija u iznosu od 4,5 do pet odsto

BEOGRAD - U 2024. godinu očekuje se rast privrede od tri do 3,5 odsto, rast realnih zarada za četiri do pet odsto, umereno uvećanje spoljnih deficita i prosečna inflacija od 4,5 do pet odsto, zaključeno je danas na promociji Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji, održanoj na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Glavni i odgovorni urednik časopisa Kvartalni monitor Milojko Arsić izjavio je danas da privredna aktivnost Srbije raste brže u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope, ali je inflacija viša.

Početkom 2024. godine nastavlja se trend usporavanja inflacije, koja je u februaru, na međugodišnjem nivou, spuštena na 5,6 odsto.

"Srbija je u februaru 2024. bila zemlja s drugim najvišim međugodišnjim rastom cena u Evropi, posle Rumunije. Inflacija će u narednom periodu biti manja, ali i dalje izvan ciljanog koridora Narodne banke od tri odsto", istakao je Arsić.

Ukoliko ne dođe do novih skokova cena na svetskom tržištu, inflacija će se usporaviti u narednim mesecima, a Narodna banka Srbije bi krajem drugog kvartala mogla da počne sa smanjivanjem kamatnih stopa.

"Realna vrednost kredita privredi i stanovništvu značajno je opala tokom 2023. pri čemu krajem 2023. krediti stanovništvu beleže i nominalni pad", rekao je Arsić.

U narednim mesecima, ekonomisti očekuju stagnaciju ili blagi pad nominalnih kamatnih stopa, ali i dodatni rast realnih kamatnih stopa.

Procenjuje se da će kamatne stope ostati relativno visoke u narednih godinu, dve.

Kada je reč o rastu bruto domaćeg proizvoda, on je u 2023. iznosio 2,5 odsto što je identično kao u godini pre, ali su trendovi bili različiti.

U 2022. BDP je opadao unutar godine, a u 2023. je rastao.

"Po brzini rasta u prošloj godini prednjačile su zemlje jugoistočne Evrope, dok su razvijene evropske zemlje stagnirale i bile u recesiji", rekao je Arsić.

Ostvareni rast BDP-a bio je veći od onog u Evropskoj uniji (0,4 odsto), a u toku 2023. samo Hrvatska, Albanija i Crna Gora imale su veći rast BDP-a od Srbije.

Ostvarenom rastu doprineli su visok rast poljoprivrede od 8,1 odsto, građevinarstva od 8,7 odsto i proizvodnja električne energije od 13 odsto.

Sektor informacionih tehnologija i telekomunikacija beleži kontinuirani rast.

Arsić je istakao da će javne investicije, uključujući EXPO, pozitivno uticati na rast privrede, ali će visina uticaja zavisiti od angažovanja domaćih resursa.

"Ukoliko se budu angažovala domaća preduzeća, novac će ostati u Srbiji", rekao je Arsić.

Kako je naveo, profit treba da bude veći od kamatne stope kojom se finansira EXPO.

Kada je reč o tržištu rada, stanje je blago poboljšano.

Stopa nezaposlenosti u 2023. godini u proseku je iznosila 9,4 odsto što predstavlja neznatno smanjenje u odnosu na 2022. kada je stopa nezaposlenosti bila na nivou od 9,5 odsto.

Realne zarade su u prva tri kvartala stagnirale, dok su u četvrtom kvartalu ostvarile rast od 5,7 odsto.

Srbija se kao i većina evropskih zemalja suočava sa nestašicom radne snage, što je posledica neusklađenosti ponude i tražnje, ali i demografskih trendova.

"U 2024. očekujemo dalji rast zaposlenosti uz nešto snažniji realni rast prosečne zarade", poručio je Arsić.

Kada je reč o spoljnoekonomskim odnosima, Srbija je ostvarila najniži deficit tekućeg bilansa u odnosu na BDP od 2001. godine.

Deo poboljšanja dolazi od povoljnih cena na svetskom tržištu, a deo od rasta konkurentnosti privrede naše zemlje.

Trgovinski deficit je opao za 6,5 odsto, a izvoz roba i usluga porastao je za 8 odsto, dok je uvoz uvećan za jedan odsto.

U 2023. ostvaren je priliv stranog kapitala od 4,2 milijarde evra, dok su strani krediti povećani za 2,9 milijarde evra.

Arsić je istakao da se u narednim godinama očekuje smanjene stranih direktnih investicija u Srbiju usled rasta troškova u evrima, visokih kamatnih stopa, sporog rasta evropskih zemalja i manjih mogućnosti za poreske podsticaje.

Javni dug Srbije je, prema njegovim rečima, umerno visok.

"Po visini javnog duga Srbija se nalazi oko proseka zemalja centralne i istočne Evrope", zaključio je Arsić.

Časopis Kvartalni monitor izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke u okviru Ekonomskog fakulteta.