Darko Jevremović: Breskva i kajsija u ovom periodu najosetljivije na mraz

ČAČAK - Zasadi breskve i kajsije su u ovom periodu najosetljiviji na mraz, rekao je danas direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Darko Jevremović i dodao da kod šljiva i jabučastog voća za sada nema nikakvih problema, jer to voće još uvek nije ni cvetalo.

Jevremović je za Tanjug rekao da je noćas u okolini Čačka zabeležen blaži mraz, te da je u nekim selima tempetara išla i do minus tri, uglavnom na lokalitetima gde nema kajsije i nektarine, tako da nije bilo veće štete.

"Voće može da pretrpi štetu kako u fazi cvetanja, tako i u fazi zametanja i rasta plodova kada dolazi do njihovih oštećenja koja smanjuju upotrebnu vrednost. U poslednjih 20 godina, najveće štete su bile u prvoj dekadi aprila. I prošle godine je bilo velikih oštećenja šljive u fazi punog cvetanja, tako da je rod potpuno podbacio u zapadnoj Srbiji", rekao je Jevremović.

Posledica toga je da smo, kako je rekao, prošle godine u najvećem broju voćnjaka imali potpuni izostanak plodova, te je rod u celini gotovo prepolovljen, pa je umesto 500.000 ili 600.000 tona, bilo oko 300.000 tona šljive.

Budući da voćkama u ovo doba godine treba najviše vode, Jevremović je rekao da je zemljište još uvek suvo i da, u slučaju izostanka padavina, voćari moraju da navodnjavaju zasade.

"Svi voćari očekuju veće padavine tokom marta i aprila. Međutim, ako ih ne bude, moraće da se aktiviraju sistemi za navodnjavanje, kako bi se ostvarili optimalni prinosi. Postoje primarni i savremeni načini navodnjavnaja, a to je sistem orošavanja koji zahteva instaliran sistem za navodnjavanje i sreće se u visoko intenzivnim voćnjacima, poput jabuke ili kruške. Ipak, pošto se uglavnom radi o šljivi, tršnji, višnji, kajsiji, što su zasadi u brdsko-planinskom području, stabla su na većem rastojanju i tu u većini slučajeva nema sistema za navodnjavanje, tako da je tu praktično sada nemoguće bilo što uraditi", rekao je Jevremović.

Voćar iz Lipnice kod Čačka Tiosav Salemović je rekao da postoje staromodni i moderni načini da zemljoradnici zaštite biljke.

Staromodni se odnose na palenje granja, šaše, slame i slično dok su moderni, kako je rekao, prilično skupi.

"Ukoliko je veći mraz, tu nema pomoći. I paljenje vatre iziskuje veliki rad, jer morate da podložite vatru u istom trenutku na više različitih mesta, što je teško izvodljivo za jednog čoveka, naročito na velikoj površini", rekao je Salemović.