MMF: Ekonomska aktivnost otporna, izgledi za globalni rast i dalje slabi

VAŠINGTON - Ekonomska aktivnost je u mnogim delovima sveta pokazala otpornost na izazove, ali srednjeročni izgledi za globalni rast su i dalje slabi, objavio je Međunarodni monetarni i finansijski odbor MMF-a (IMFC) nakon prolećnog zasedanja MMF-a i Svetske banke koje je održano u Vašingtonu.

Inflacija je opala u većini svetskih regiona, ali njena upornost zahteva oprez, dok ratovi i sukobi koji su u toku i dalje predstavljaju težak teret za globalnu ekonomiju, dodaje se u zaključcima IMFC-a sa zasedanja u Vašingtonu, koje je održano od 15. do 20. aprila.

Globalna ekonomija se, kako navodi u saopštenju IMFC, takođe suočava sa hitnim strukturnim izazovima kao što su klimatske promene, zaduženost, rastuće nejednakosti, kao i rizici od geopolitičke fragmentacije.

Svetska banka objavila je na kraju prolećnog zasedanja da je dobijena podrška 11 zemalja za tzv. inovativne finansijske alate koji bi mogli da obezbede do 70 milijardi dolara u periodu od 10 godina.

Te zemlje su Belgija, Francuska, Japan, Sjedninjenih Američkih Država, Danska, Nemačka, Italija, Letonija, Holandija, Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo, a sredstva će moći da se upotrebe za rešavanje prekograničnih izazova i unapređenje razvojnih ciljeva.

"Naporno smo radili na razvoju ovih novih finansijskih instrumenata koji povećavaju naše kreditne kapacitete, umnožavaju donatorska sredstva i omogućavaju nam da poboljšamo živote većeg broja ljudi", rekao je predsednik Grupacije Svetske banke Ajdžaja Banga.

Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva je u svom obraćanju u Vašingtonu navela da uprkos nekim poztivnim znacima "postoji mnogo razloga za brigu", pre svega zbog uporne inflacije i rastućeg nivoa državnog duga.

Globalni javni dug je u 2023. porastao na 93 odsto BDP-a sa 84 odsto BDP-a u 2019. pošto su vlade morale više da troše na zdravstvenu zaštitu i ekonomsku pomoć tokom pandemije virusa korona.

Direktorka MMF-a je pozvala zemlje da efikasnije prikupljaju poreze i troše javni novac.

"U svetu u kome nadolaze krize, zemlje moraju hitno da izgrade fiskalnu otpornost kako bi bile spremne za sledeći šok", rekla je ona.

Jedan od razloga za spor globalni rast, dodala je Georgijeva, jeste razočaravajući rast produktivnosti.

Ona je rekla da zemlje nisu pronašle načine da najefikasnije sinhronizuju radnike i tehnologiju i da su prethodne godine niskih kamatnih stopa omogućile "firmama koje nisu bile konkurentne da ostanu na površini".

Georgijeva je takođe navela u mnogim zemljama starenje radne snage "ne donosi dinamiku" neophodnu za brži ekonomski rast.

Prema njenom mišljenju, države bi mogle da pomognu svojim privredama ako bi smanjile birokratiju i privukle više žena na tržište rada.

Evropa treba da učini više na podsticanju inovacija pošto zaostaje za američkim ekonomskim performansima, a SAD su bolje iskoristile tehnološke inovacije za ekonomski razvoj i imale su koristi od značajnih rezervi radne snage i energije, smatra Georgijeva.

Glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Pjer Olivije Gurinša je na početku zasedanja u Vašingtonu predstavio Svetske ekonomske izglede MMF-a za naredni period i naveo da će globalni ekonomski rast u 2024. biti 3,2 odsto, kao i u 2025. godini.

Prema njegovim rečima, prognoza je korigovana naviše za 0,3 odsto u odnosu na prethodnu oktobarsku prognozu.

Ekonomska aktivnost je jača od očekivane u Sjedinjenim Američkim Državama, Kini i na drugim velikim tržištima u razvoju, ali slabija u evrozoni, dodao je Gurinša.

MMF predviđa da će privreda cele evrozone ove godine porasti za 0,8 odsto, a u 2025. za 1,5 odsto.

Glavni ekonomista MMF-a je istakao da će svetska inflacija pasti sa četiri odsto u 2023. na 2,8 odsto u 2024. i na 2,4 odsto u 2025. godini.

"Rizici su sada uglavnom uravnoteženi. Sa druge strane, novi skokovi cena zbog geopolitičkih tenzija, uporne bazne inflacije ili remetilačkog zaokreta ka fiskalnom prilagođavanju bi mogli da uspore ekonomsku aktivnost", naglasio je Gurinša.

On je označio trendove inflacije za "ohrabrujuće", ali je istakao da ciljevi još uvek nisu ostvareni.

Gurinša je dodao da je kineski ekonomski rast od 5,3 odsto u prvom kvartalu 2024. veći od ranijih prognoza MMF-a, ali je upozorio da je slabost u kineskom sektoru nekretnina i dalje prisutna.

Predsednik Svetske banke Adžaja Banga je pred početak prolećnog zasedanja u Vašingtonu naveo da je banci je potrebna brzina i jednostavnost u pružanju finansijskih usluga, kao i da radi na tome da ubrza i olakša procedure za dobijanje finansijske pomoći.

On je upozorio da će za ispunjenje ciljeva Svetske banke u budućnosti biti potreban i privatni kapital i da banka traži načine da privuče neophodna sredstva.

Banga je upoznao javnost sa promenama koje je Svetska banka primenila u proteklom periodu i koje prema nejgovom mišljenju omogućavaju banci da bude ambicioznija i postigne više ciljeva nego ikada.

Predsednik Svetske banke je istakao da se svet suočava sa nizom isprepletenih izazova kao što su klimatska kriza, zaduženost, nesigurnost snabdevanja ili pandemije i naglasio da je svetu potrebno da se ubrza pristup čistom vazduhu, vodi i energiji.

Sastanak u Vašingtonu je okupio guvernere centralnih banaka, ministre finansija i razvoja, članove parlamenta, rukovodioce privatnog sektora, predstavnike organizacija civilnog društva i akademike kako bi razgovarali o pitanjima od globalnog značaja.

Diskutovalo se o svetskoj ekonomskoj perspektivi, iskorenjivanju siromaštva, ekonomskom razvoju i efikasnosti pomoći.

Godišnji sastanak MMF-a će se prema preliminarnim informacijama održati ove godine od 21. do 27. oktobra.