Manja Grčić: O ESG treba pričati masovno, na svim nivoima

TIVAT - Principi ESG-a moraju da budu jasno iskomunicirani, a zadatak medija je da teme koje se tiču održivog razvoja, budu predstavljene građanima na istinit način, kao deo onoga što su njihove svakodnevne potrebe, zaključili su danas učesnici panela "Moć medija i pripovedanja: Kreiranje narativa o održivosti koji podstiče promenu" koji je održan u okviru regionalnog ESG Adrija Samita u Tivtu.

Jedna od tema o kojoj se razgovaralo na panelu jeste i koliko su teme koje se tiču ESG danas prisutne u medijima, kao i kolika je odgovornost novinara da motiviše i inspiriše građane.

Generalna direktorka Tanjuga Manja Grčić rekla je da o EGS treba pričati, masovno i na svim nivoima, a da u suprotnom nema smisla.

"Sjajno je da ponovo koristimo peškire, ali nemojte govoriti da ste ekološki osvešćeni, jer to zapravo radite zbog smanjenja svojih troškova, ne zbog zaštite životne sredine. Moramo da budemo obazrivi i ukažemo na 'green washing' jer svaka aktivnost koja bi trebalo da pomogne životnoj sredini i jačanju svesti je dobra, samo treba biti oprezni, kako se ona ne bi pretvorila u propagandu", rekla je Grčić.

Prema njenim rečima novinari i mediji moraju da edukuju građane.

"Ali je teško kada razmišljate o tome imate da li imate dovoljno hrane, da mislite hoćete li da razvrstate otpad na pravo mesto", rekla je Grčić i dodala da živimo u regionu gde kasnimo po mnogim pitanjima, pa i u razgovorima koji se tiču životne sredine.

Predsednik Color Press Group Robert Čoban kazao je da je pre 10 ili 15 godina, bilo nezamislivo da se o ESG govori na ovom nivou, sa predsednicima, premijerima, ministrima, a li i da je u DNK današnjih generacija da se o toj temi razgovara.

Kako je rekao, važno je da se o tome razgovara, bez obzira da li sumnjamo u iskrenost kompanije ili minstra.

Boris Raonić, direktor Javnog servisa RTCG, rekao je da je važno da se EGS koncept uklopi u potrebe ljude i istakao da to nije privlačna tema za medije, jer, kako kaže, kada pogledate pres klipinge o ovim temama, videćete da ih je jako malo.

"Green washing je veliki problem. Radio sam i u medijima, i u NVO sektoru i moje iskustvo pokazuje da treba da promemo pristup, na način, da mi koji bi želeli da prezentujemo ovo običnim ljudima, pokažemo da ovo jeste nešto što se uklapa sa njihovim potrebama. To će biti najveći korak, da to stavimo na agendu medija i donosilaca odluka", naglasio je Raonić.

Rekao je i da uprkos tome što će svi reći da se slažu sa konceptom ESG, praksa je svih potpuno drugačija - i političara i kompanija i medija. "Zato morate da počnete sa istinom, a jedini način je da to predstavite kao deo osnovnih ljudskih potreba svakog pojedinca", rekao je Raonić.

Vedran Peršić osnivač agencije Peršić komunikacije i ekspert iz oblasti komunikacija ocenio je da je suština ESG u istini, o tome šta radimo i o onome što ne radimo.

Dakle, ESG može da funkcioniše samo ako radimo na održiv način i činimo dobro za sve.

Za svakoga. I to je ono što treba da uradimo", zaključio je on. Irena Petrović, direktorka Wireless Media Group, kazala je da nije uloga medija samo da informiše, već i da motiviše i inspiriše društvo, prepozna gde su problemi i da ih motiviše da deluju.

Prema njenim rečima, kada smo počeli da radimo, shvatili smo da u Srbiji ljudi nemaju predstavu o tome šta je održivost, šta su ciljevi EGS, a putujući u Norvešku, Italiju, videli smo da ljudi znaju sve, a da su u našoj zemlji ove rieči bile nepoznate.

"Zato smo pokrenuli prvi projekat 'Održiva budućnost' prva platforma gde smo pozvali sve institucije, kompanije da krenemo da objašnjavamo šta je to, na jasan i razumljiv način.

Organizovali smo mnogo konferencija, ali smo redovno objašnjavali, šta je to i zašto je važno za naše društvo. Iz tog projekta smo napravili još jedan 'Posadi drvo'.

To smo počeli pre pet godina i sada je to najveća kampanja pošumljavanja u Srbiji", rekla je Petrović.

Regionalni ESG Adria Samit, pod sloganom "Deluj sada za održivo sutra" počeo je u sredu u Tivtu i okuplja više od 600 učesnika iz regiona i sveta, predsednike država, predstavnike regionalnih vlada, svetski prepoznate eksperte, brojne regionalne kompanije i međunarodne partnere.

Fokus ovogodišnjeg samita je saradnja i evropska budućnost regiona, energetska tranzicija, uloga mladih i inovacija u službi ubrzanja implementacije ESG agende u regionu.

ESG Adria Samit: Inovativnim rešenjima sprečiti odliv mozgova

Odliv mozgova nije samo problem Zapadnog Balkana, već se sa njim suočavaju veće i razvijenije zemlje, ali je ključ u pronalaženju inovativnih rješenja kako bi se odlazak mladih spriječio, zaključeno je na panelu "Njegovanje talenata, spriječavanje odliva: Osnaživanje mladih inovacija" u okviru Drugog ESG Adria Samita koji se održava u Tivtu.

Profesor Ernerst Vlačić rekao je da je i sam bio deo "odliva mozgova", problema sa kojim se mnoge zemlje danas suočavaju.

"Predavao sam širom svijeta, a sličan problem imaju i Italija, Španija, Portugalija.

Oni imaju problem odliva mozgova, verovatno ne kao mi, ali ga imaju", rekao je Vlačić.

On smatra da se kroz društveno inovativna rešenja može doći do sprečavanja odliva mozgova.

"Zašto im ne platimo godišnju avionsku kartu da se vrate i da sarađuju sa našim akademskim institucijama, start-apovima. I siguran sam da će svi ili skoro svi biti zadovoljni jednom avionskom kartom samo da bi se vratili i družili se sa našim akademcima. To je jedno rešenje", rekao je Vlačić.

Podsetio je da je Hrvatska pre 10 godina imala program "Jedinstvo kroz znanje" gde su identifikovali najbolje ili one koji su spremni da se vrate.

"To više nemamo, ali i dalje možemo da razmišljamo na istom nivou. Tako da ne gledam na odliv mozgova kao na tako veliki problem", ocenio je Vlačić.

Osnivačica Rebel Alliance i bivša ministarka javne uprave u Vladi Crne Gore Tamara Srzentić uporedila je odlazak mladih danas sa periodom sa kraja 90-ih kada je i sama napustila Crnu Goru.

Zemlju je, kako je rekla, napustila 1999., kada nije postojao Skajp, a svoj mesečni džeparac trošila je na telefonsku karticu, kako bi mogla da se čuje sa porodicom.

"Nakon COVID-a stvarnost se promenila i većina mojih sadašnjih predavača je prilagođena radu na daljinu. Većina mojih timova radi od kuće, tako da su se vremena promenila. Ali kada me zamole, posebno mladi ljudi, da im dam smernice ili podelim svoje iskustvo, kažem im da rašire krila i krenu na put koji će im omogućiti da shvate šta žele i šta ih pokreće", rekla je Srzentić.

Istakla je da je njen razlog za povratak u Crnu Goru, bila velika želja da doprinese domovini, ali i dodala da je jedan od njenih napora, da pomogne ljudima koji su napustili Crnu Goru.

Njena organizacija Rebel Alliance, kako je rekla, prilika je za ljude iz celog svieta da dođu u naš region i daju svoj doprinos Vladama, a kroz povezivanje ljudi iz dijaspore. "Namerno strukturiramo mogućnosti i probleme na nivou grada, na saveznom nivou, u svim vladama na Zapadnom Balkanu i na Jadranu, a onda uključujemo ljude, tako što ć́emo povezati njihove talente sa problemom koji treba da se reši na terenu", navela je Srzentić.

Kordinatorka programa Next Gen, Sustineri Partners and Women on Boards Adria Amina Hujdur rekla je da je postoje ekonomski i društveni izazovi, ali da mladi ljudi odlaze zato što se osećaju marginalizovano, i zato što se na mlade u ovom regionu, kako je rekla, ne gleda kao na važne faktore.

"Zato se suočavamo sa posledicama i imamo visok nivo odliva mozgova. Tačno, važno je da ponudimo mogućnosti mladima da se vratie ali hajde kao prvo da im damo mogućnosti i razloge ne odlaze. Ne želimo da odlazimo ali ne želimo da se osećamo isključeno i marginalizovano", poručila je Hujdur.

Osnivač Exit grupe Dušan Kovačević složio se da je problem odliva mozgova ključno pitanje kojim se moramo pozabaviti, ali da je najvažnija stvar, da bi se uopšte uhvatili u koštac sa tim problemom, dati nadu mladima.

"Moramo im dati konkretnu viziju. Zato što su posebno od 90-ih godina prošlog veka izgubili veru da mogu imati održivu budućnost u svojim zemljama", rekao je Kovačević i dodao da političari i dalje ne pomažu da se taj narativ promeni. On smatra da treba da kreiramo ili osnažimo politike koje podržavaju omladinsko preduzetništvo i društveni aktivizam, i drugo, da se mapiraju najbolji primeri uspešnih priča mladih projekata, organizacija ili preduzeća i ne samo da budu prikazane kao uspešne priče, već da ih mobilišemo da stvore mrežu koja će podržati inicijative koje vode mladi.

"A onda sa vezom između vlade, akademske zajednice i poslovnog sektora, moramo stvoriti okruženje koje će podsticati kreativnost. I to je ključni trenutak", ocenio je Kovačević.

On smatra da promene koje donosi tehnologija prevazilaze sve što smo mogli da zamislimo pre samo 10 ili 15 godina. "Skandinavija je pre 100 godina bila jedan od najsiromašnijih regiona u Evropi. A onda su iskoristili četvrtu industrijsku revoluciju da naprave kvantni skok i sada su jedno od najrazvijenijih društava, ne u Evropi, već u cijelom svetu. Tako da definitivno možemo da učimo iz tih primera, i ja sam veoma optimističan", poručio je Kovačević.