Prof Saša Matijašević: Rod grožđa u ovoj godini biće manji za oko 30 do 40 odsto

BEOGRAD - Rod grožđa u Srbiji u ovoj godini zbog vremenskih uslova, odnosno mraza, biće niži u proseku za oko 30 do 40 odsto, izjavio je redovni profesor Poljoprivrednog fakultete u Beogradu, na katedri za vinogradarstvo Saša Matijašević.

On je Tanjugu kazao da je hladno vreme u prethodnom periodu nekim zasadima vinove loze nanelo štete i do čak 100 odsto, pa će ti vinogradari u ovoj godini ostati bez roda.

"Imali smo sreće da nije bio frontalni mraz, već da je u prethodnom periodu prostrujala hladna vazdušna masa koja je napravila određene štete, a one su zavisile od ekspozicije terena gde su pozicionirani vinogradi, od nadmorske visine i svakako od dužine trajanja tog hladnog talasa", rekao je Matijašević.

On je podsetio da su niske temperature u prethodnom periodu bile od minus dva, tri do čak minus pet ili šest stepeni celzijusa i da od toga zavise i štete koje su pretrpeli pojedini zasadi vinograda.

"Svakako i vinogradi koji su sa procentualno manjim oštećenjem takođe će u tim delovima zasada ostati bez prinosa, jer je mraz oštetio sve, a ne samo mlade lastare koji su veoma osetljivi u toj fazi jer su puni tečnosti i vode tako da i niže temperature od minus pet koliko je bilo, mogu da na njima prozrukuju određene štete", rekao je profesor.

On je objasnio i da su štete na vinovoj lozi pretežno u vidu izmrzavanja lastara i cvasti.

"Ono što je važno napomenuti je da ne postoji razlika u otpornosti sorti vinove loze u ovom periodu. Znači na pozne prolećne mrazeve sve sorte su podjednako osetljive. Određene razlike postoje kada su niske zimske temperature u pitanju, ali su sve sorte podložne oštećenjima od poznih prolećnih mrazeva", naglasio je Matijašević.

Profesor je savetovao vinogradare da nakon pojave oštećenja od niskih temperatura, što pre urade rezidbu i da prekrate oštećene lastare do dela koji je zdrav i koji nije oštećen, kako bi se, kako je objasnio inicirala brza pojava "zaperaka" koji će preuzeti ulogu glavnih lastara.

Na taj način, kako je naglasio obezbeđuje se adekvatna listna masa koja će obezbediti dalji život biljke i njenu pripremu za zimsko mirovanje.

Matijašević je dodao i da vremenske prilike u prethodnom periodu, odnosno niske temperature, osim na manji rod grožđa neće se odraziti na njegov kvalitet.

"Na kvalitet grožđa ove niske temperature se ne mogu odraziti. Ako su cvasti neoštećene, prinos će se svakako javiti, kao i određeni kvalitet grožđa koji zavisi od meteoroloških uslova koji će vladati u narednom periodu, znači u ostatku vegetacije", naglasio je on.

Prema procenama profesora, Šumadija je regioni koji će pretrpeti najviše štete u smislu manjeg roda grožđa u ovoj godini, ali posledice će osetiti i region Istočne, ali u manjoj meri i pojedini delovi Centralne i Južne Srbije.

Govoreći o prosečnim prinosima koji se mogu očekivati u vinogradarstvu u ovoj godini, Matijašević je objasnio da prinosi kod vinskih sorti variraju od sorte i od težnje proizvođača koji kvalitet vina žele da dobije.

"Za proizvodnju kvalitetnih vina prinosi obično variraju od nekih 6,5 do devet tona po hektaru. Za vina nešto niže kvaliteta, prinosi idu do 11 do 12 tona po hektaru", rekao je profesor i naveo da su kod internacionalnih sorti koje su kod nas najzastupljenije prinosi između sedam, devet i 10 tona po hektaru.