Za učenike koji izaberu dualni model školovanja, država će izdvojiti 5.000 dinara mesečno

BEOGRAD - Srednjoškolci koji 2024/25 školske godine upišu deficitarna trogodišnja i četvorogodišnja zanimanja po dualnom modelu, mogli bi u narednoj školskoj godini da računaju na 5.000 dinara mesečno od države koje će dobijati devet meseci.

Taj iznos, po Uredbi o podršci dualnom obrazovanju, koju je usvojila Vlada Srbije, uplaćivala bi učenicima država preko namenskog računa koji će im biti otvoren u Poštanskoj štedionici.

Đaci koji se odluče da školovanje nastave po dualnom modelu dobijaće i naknade od poslodavaca za učenje kroz rad, a njena visina će zavisiti od toga koliko puta nedeljno imaju praksu.

Za svaki dan proveden na praksi, učenici bi u trebalo da dobiju 70 odsto minimalne cene rada po satu.

Kako je Tanjugu kazala Rukovodilac službe za dualno obrazovanje i obrazovne politike Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandra Milićević, do kraja juna, ili početkom jula, trebalo bi da izađe konkurs kada će se tačno znati na koji način će se finansijski podržavati učenici, ali i poslodavci.

Milićević je naglasila da model dualnog obrazovanja ne obavezuje učenike da nakon završenog školovanja moraju da nastave rad kod određenog poslodavca, niti da vraćaju novac koji će dobijati.

Isto tako, kako kaže, ni poslodavci, nisu u obavezi da zapošljavaju učenike koji kod njih pohađaju praksu.

Prema njenim rečima, iznos koji bi učenici dobijali od poslodavaca ili kompanija u kojima imaju praksu zavisi od toga koliko sati u jednom mesecu je učenik boravio na učenju kroz rad, a to zavisi, kako je naglasila, od obrazovnog profila koji odaberu.

"U dualnom obrazovanju postoje trogodišnji i četvorogodišnji obrazovni profili. Trogodišnji su oni kod kojih se više vremena provodi kod poslodavca, jer nekako je njihova priroda da pripremaju učenike za posao odmah nakon završenog školovanja, dok je u četvorogodišnjim profilima procenat boravka u kompaniji nešto niži i počinje kasnije, od drugog ili čak trećeg razreda", objasnila je ona.

Milićević je kazala i da svi učenici koji se opredele za dualni model obrazovanja, bez obzira da li je reč o profilima koji su trogodišnji ili četvorogodišnji, imaju podjednaku mogućnost da se zaposle nakon završene srednje škole, ali ih ovaj model ne sprečava da nastave i dalje školovanje na strukovnim ili akademskim studijama.

"Ono što dualno obrazovanje donosi treba više da bude satisfakcija i roditeljima i učenicima, jer zaista u dualnom modelu obrazovanja učenici provode veliki deo svog školovanja u realnom radnom okruženju, dakle, vrlo su upoznati s time šta se dešava u industriji, na tržištu rada, a upoznati su i s time koje im se prilike karijerno nude dalje nakon završenog školovanja", rekla je Milićević.

Prema njenim rečima, učenici i roditelji nisu dovoljnoj meri upoznati sa ovim modelom školovanja, i zato PKS često organizuje dan otvorenih vrata koja su dosta posećena.

"Privreda otprilike svake školske godine ponudi oko 4.000 do 4.300 mesta za školovanje po dualnom modelu obrazovanja i gotovo oko 80 odsto tih mesta bude popunjeno već u prvom upisnom krugu", kazala je ona.

Dodala je da učenici i tokom školovanja mogu da pređu sa klasičnog školovanja na dualni model obrazovanja ukoliko postoji interesovanje poslodavaca, odnosno kompanije da realizuje učenje kroz rad za baš taj konkretan obrazovni profil koji se uči u školi.

"Desetogodišnje iskustvo pokazalo je da učenici koji provedu više vremena kod poslodavca su spremniji kasnije za tržište rada i poslodavci nas sve više izveštavaju da je tako, odnosno da je velika razlika između učenika koji izlaze iz dualnog modela obrazovanja i onih koji izlaze iz klasičnog modela. Prosto poslodavci vide da su oni spremniji za rad, da poznaju realno radno okruženje, tržište i da već mogu vrlo brzo, nakon završenog školovanja, kroz par dana, da se uključe u redovan proces rada kod poslodavca, bez obzira o kom obrazovnom profilu je reč", rekla je Milićević.

Kako je naglasila, to je negde i suština dualnog obrazovanja, tačnije da ta saradnja učenika koji budu određeni deo školovanja kod poslodavca na kraju rezultira njihovim zaposlenjem, ukoliko postoji interesovanje za tako nešto sa obe strane.

"Naravno ni poslodavac ne mora da zaposli učenika, niti učenik mora da ostane kod tog poslodavca, sve je na dobrovoljnoj bazi i negde zavisi od toga kako obe strane uspostave saradnju. Prema podacima iz prethodnog perioda, otprilike oko 75 odsto učenika koji su završili dualni model obrazovanja ostaje da radi u kompanijama u kojima su obavljali učenje kroz rad, što je zaista nama vetar u leđa i informacija da radimo stvari kako treba", istakla je Milićević.

Dodala je da je Uredba o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju locirala određeni broj deficitarnih zanimanja, do kojih je došlo na osnovu podataka o upisu učenika u dualne obrazovne profile u prethodne dve godine i na osnovu podataka Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

"Tu su u pitanju obrazovni profili koji nisu bili upisani u potpunosti u prethodne dve godine, poput profila kuvara, konobara, pekara, zatim određenih profila iz oblasti mašinske industrije, iz oblasti građevine, elektrotehnike... odnosno svi oni profili za koje je privreda iskazivala veću potrebu, a učenici manje interesovanje", rekla je ona.

Milićevićeva je kazala i da je do sada oko 16.000 učenika završilo, odnosno neki od njih još svoje školovanje završavaju u dualnom modelu za jedan od 83 obrazovna profila kod 950 poslodavaca koji realizuju ovaj model obrazovanja, kao i da je za narednu školsku godinu 2024/ 25. oko 500 poslodavaca, od kojih je 100 do 200 novih iskazalo potrebu za dualnim obrazovanjem.

Prema njenim rečima, dualni model školovanja je možda malo više na strani dečaka, nego devojčica, zbog kako kaže obrazovnih profila koji su više, deo industrije i možda su teža zanimanja.

"Mi se trudimo zaista da svake godine oglasimo i obrazovne profile koji će i devojčicama biti interesantni, pa tako je recimo u narednoj školskoj godini u ponudi i profil kozmetičkog tehničara koji do sada, nije bilo toliko zastupljeno u dualnom obrazovanju. Naravno, to su zanimanja poput kuvara, poput konobara, dakle nešto što prosto i devojčice mogu da pohađaju", objasnila je ona.

Milićevićeva je pozvala sve roditelje i učenike koji ako imaju neku nedoumicu, da pogledaju sajt dualnoobrazovanje.rs na kojem se nalaze sve potrebne informacije i o školama u kojima učenici mogu da pohađaju dualne profile i o samim dualnim obrazovnim profilima, kao i šta se konkretno izučava, šta će učenik biti i zašto će biti osposobljen nakon završenog školovanja, koliko vremena će provoditi kod poslodavca, a može da se vidi i spisak poslodavaca koji do sada pružaju podršku dualnom obrazovanju.

PKS je pre desetak godina pokrenula inicijativu za uvođenje dualnog obrazovanja u obrazovni sistem Srbije, a kompanije koje su uključene u ovaj model obrazovanja akreditovane su od PKS.

Podaci PKS pokazuju i da su trenutno deficitarna zanimanja u Srbiji u građevinarstvu- varioci, tesari, zidari, građevinski tehničari, rukovaoci građevinskim mašinama. U tekstilnoj industriji - šivači, modelari odeće, modelari obuće, mehaničari tekslnih mašina, dok u trgovini i ugostiteljstvu nedostaju - prodavci, mesari, pekari, konobari, kuvari, sobarice i recepcioneri. Nedostaju i vozači kamiona i autobusa, kao i stolari, bravari, alatničari, obućari, automehaničari, autolimari, farbari, vodoinstalateri, zatim tapetari, operateri na CNC mašinama, mehantroničari, mašinski tehničari – serviseri CNC mašina, električari, mašinbravari, bravari monteri, metalostrugari, metaloglodači, livari, a u zdravstvu medicinske sestre.

Prema podacima PKS za školsku 2024/25, poslodavcima su u ponudi 83 obrazovna profila za realizaciju po dualnom modelu obrazovanja, a to su: operater

osnovnih građevinskih radova, rukovalac građevinskom mehanizacijom, polagač obloga, dekorater zidnih površina, autoelektričar, električar, elektromonter mreža i postrojenja, elektrotehničar računara, tehničar za administriranje računarskih mreža, elektrotehničar za elektroniku na vozilima, tehničar elektronike i automatike, tehničar informacionih tehnologija, tehničar mehatronike, kao i serviser termičkih i rashladnih uređaja, monter telekomunikacionih mreža, tehničar telekomunikacionih tehnologija i elektrotehničar energetike.

U ponudi su i profili avio-mehatroničar, avio-tehničar; avio-tehničar za vazudhoplov i motor, avio-tehničar za elektronsku opremu vazduhoplova, avio-tehničar za elektro opremu vazduhoplova, bravar-zavarivač, industrijski mehaničar, mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje, mehaničar motornih vozila, operater mašinske obrade rezanjem i tehničar za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina.

Među obrazovnim profilima su i mehatroničar za radarske sisteme, mehatroničar za raketne sisteme, mehatroničar za transportne sisteme aerodroma, tehničar za industrijsku robotiku, instalater vodovoda, grejanja i klima uređaja, tehničar grejanja i klimatizacije, mehaničar grejne i rashladne tehnike, mesar, operater u prehrambenoj industriji, pekar, prehrambeni tehničar, vinogradar-vinar, poljoprivredni tehničar, poljoprivredni tehničar digitalnih tehnologija, rukovalac poljoprivredne tehnike, cvećar-vrtlar, kao i tehničar hortikulture.

U ponudi su i profili tehničar vazdušnog saobraćaja, tehničar vazdušnog saobraćaja za bezbednost, tehničar vazdušnog saobraćaja za spasavanje, tehničar za logistiku i špediciju, tehničar za bezbednost informaciono-komunikacionih sistema u vazdušnom saobraćaju, tehničar poštanskog saobraćaja i telekomunikacionih usluga, tehničar vuče, tehničar bezbednosti železničkog saobraćaja, ali i transportni tehničar u železničkom saobraćaju, i nautički tehničar - rečni smer.

Zatim vozač motornih vozila, tehničar drumskog saobraćaja, modni ili industrijski krojač, tehničar modelar odeće, mehaničar tekstilnih mašina, obućar, galanterista kože, konobar, kuvar, poslastičar; trgovac, hotelijersko-restoraterski tehničar, turistički, trgovinski i kulinarski tehničar, operater za izradu nameštaja, tehničar za oblikovanje nameštaja i enterijera,stolar, tapetar-dekorater, kao i tehničar za digitalnu grafiku i internet oblikovanje i tehničar za polimere, zatim plastičar,tehničar štampe, izrađivač hemijskih proizvoda, tehničar za operativnu forenziku, kozmetički tehničar i tehničar dizajna grafike.