MAT: MMF predviđa usporen rast u svetu, obeležen fragmentacijama, najveći rast se očekuje u Indiji

BEOGRAD - Međunarodni monetarni fond u analizi svetskih kretanja predviđa usporen rast, obeležen fragmentacijama, a najveći rast se očekuje u Indiji od 6,8 odsto u 2024. godini, objavio je časopis Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

U analizi stručnjaka MAT-a, Miladina Kovačevića i Katarine Stančić, navodi se da je MMF u aprilu 2024. objavio svoj redovan pregled svetskih ekonomskih kretanja u kojem provejava blagi optimizam u pogledu kratkoročnih perspektiva i rezistentnosti globalne ekonomije na turbulencije u zadnjih nekoliko godina.

Pre svega, inflacija se vraća u granice cilja i u četvrtom kvartalu 2023. iznosila je 2,3 odsto u razvijenim i 9,9 odsto u rastućim ekonomijama, u proseku.

Evidentna je izražena ekonomska otpornost, o čemu govori i podatak da je kumulativni rast svetskog BDP-a u 2022. i 2023. godini bio 6,7 odsto, što je za 0,8 procentnih poena iznad očekivanja u oktobru 2022.

U pitanju su pozitivna iznenađenja u SAD i nekoliko rastućih ekonomija, ali i snažne državna i lična potrošnja tj. postpandemijski oporavak na strani ponude, gde spada i robustan rast zaposlenosti, povećan stok fizičkog kapitala i rešavanje problema u lancima snabdevanja.

Uz to, i cene energenata su opale brže nego što se očekivalo, a monetarno stezanje - premda je dovelo do rasta troškova zaduživanja, nije dugoročno poremetilo ekonomske trendove.

I u 2024. globalni rast će se nastaviti sličnim (rastućim, ali sporim tempom) i, prema projekcijama, iznosiće 3,2 odsto na globalnom nivou (isto kao u 2023. godini).

Pri tom, projekcija za razvijene ekonomije iznosi 1,7 odsto (posle 1,6 odsto u 2023), a za rastuće 4,2 odsto (posle 4,3 odsto u 2023. godini).

Realizacija projekcija zavisi od mnogo faktora, najviše od tri: cena berzanskih proizvoda, kamatnih stopa i fiskalne politike.

U grupi razvijenih ekonomija u 2024. godini se očekuje rast od 1,7 odsto, sličan prošlogodišnjem (1,6 odsto).

MMF je ovu projekciju korigovao naviše u odnosu na januar 2024. zahvaljujući veoma povoljnom razvoju ekonomije SAD, čiji će rast u 2024. kompenzovati negativne efekte kretanja u Evrozoni.

Ekonomija SAD je u 2023. godini ostvarila rast od 2,5 odsto, a u 2024. se očekuje 2,7 odsto.

Prema procenama MMF-a, ostvaren je i pozitivan proizvodni jaz (tj. ekonomija je funkcionisala iznad svojih višegodišnjih prosečnh performansi). Lična potrošnja je tokom cele 2023. godine bila i dalje pod uticajem akumulirane štednje iz perioda pandemije, potrošnja države je bila u skladu sa fiskalnom ekpanzijom, a tržište rada jako i stabilno sa nedostacima radne snage u pojedinim segmentima.

U 2024. očekuje se postepeno uvođenje restriktivnije fiskalne politike, što će uticati na nešto niži rast u 2025. godini (1,9 odsto).

U Evrozoni se u 2024. očekuje blagi oporavak i rast od 0,8 odsto (posle 0,4 odsto u 2023), koji će se nastaviti i u 2025. (1,5 odsto).

Ozbiljne kočnice rasta Evrozone su rat u Ukrajini i problemi sa energentima, zbog čega će najviše posledica imati Nemačka, gde se u 2024. očekuje najniži rast u Evrozoni (0,2 odsto), nakon kontrakcije iz 2023. (-0,3 odsto).

Ipak, zahvaljujući suzbijanju inflacije i oporavku realnog dohotka stanovništva, u ostalim zemljama ekonomski rezultat će biti bolji nego u prethodnoj godini.

Što se tiče Ujedinjenog kraljevstva, posle simboličnog rasta od 0,1 odsto u 2023. u ovoj godini se očekuje 0,5 odsto, budući da su inicijalni negativni efekti rasta cena energenata sada ublaženi, a dezinflacija doprinela finansijkoj relaksaciji.

Jedino se u Japanu očekuje usporavanje, sa 1,9 odsto rasta u 2023. na 0,9 odsto u 2024, budući da jednokratni efekti podsticanja rasta (između ostalog, preko stimulisanja turizma) polako iščezavaju.

Prosečan rast u segmentu rastućih i nerazvijenih ekonomija u 2024. biće oko 4,2 odsto, obeležen blagim usporavanjem u Aziji i povoljnim kretanjima na Bliskom Istoku.

U Kini će, u 2024. godini, nastupiti usporavanje i projektovan rast od 4,6 odsto, posle 5,2 odsto u 2023.

Ovo je posledica iščezavanja trenutnih povoljnih ekonomskih efekata posle otvaranja ekonomije, ali upornih problemima u sektoru izgradnje i prodaje nekretnina.

Najjači rast se očekuje u Indiji (6,8 odsto u 2024. posle 7,8 odsto u 2023.) utemeljen na jačanju domaće tražnje ali i konstantnom porastu radne snage.

Što se tiče rastućih ekonomija Evrope, usporavanje se očekuje u Rusiji (sa 3,6 odsto rasta u 2023. na 3,2 odsto u 2024.) i stabilizacija u Turskoj (3,1 odsto u 2024. i 3,1 odsto u 2025. godini), zahvaljujući završetku ciklusa monetarnog stezanja u drugoj polovini 2024. godine.

Latinsku Ameriku očekuje blago usporavanje, sa 2,3 odsto u 2023. na dva odsto u 2024. godini.

Brazil, vodeća ekonomija ove grupacije, u 2024. godini će najverovatnije imati usporavanje (sa 2,9 odsto u 2023. na 2,2 odsto u 2024.) zbog očekivane fiskalne konsolidacije, prolongiranih efekata restriktivne monetarne politike i umanjenog doprinosa poljoprivrede.

Slično, u Meksiku se očekuje rast od 2,4 odsto u 2024. godini, posle 3,2 odsto u 2023.

Na Bliskom Istoku se očekuje ubrzavanje, sa dva odsto u 2023. na 2,8 odsto u 2024, ali sa usporavanjem Irana, najveće zemlje ovog bloka, zbog smanjenih prihoda od aktivnosti vezanih za naftu, zbog čega će posledice imati i druge, manje ekonomije ovog bloka.

Posle globalnog rasta cena od 6,8 odsto u 2023. godini, u 2024. se očekuje 5,9 odsto, a zatim dalje smanjenje na 4,5 odsto u 2025.

Najveći uticaj na smirivanje inflacije imaće razvijene ekonomije, gde se očekuje njeno vraćanje na prepandemijski nivo i u granice cilja do 2025. godine.

Istovremeno i rastuće ekonomije će se vratiti na uobičajene, prepandemijske nivoe cena (u proseku oko pet odsto), ali uz velike razlike po regionima (inflacija će se kretati od oko 2,4 odsto u Aziji pa do 18,8 odsto u rastućoj Evropi, gde je povišena zbog uporne turske inflacije).

Globalno opadanje inflacije izazvano je smanjenjem i stavljanjem pod kontrolu bazne inflacije, koja će se u 2024. godini u proseku smanjiti za 1,2 procentna 29 poena.

Njeno smanjenje je rezultat i dalje prisutnih efekata restriktivnih monetarnih mera, poboljšane situacije na tržištu rada (u smislu uravnoteženja ponude i potražnje radne snage), kao i regulisanja negativnih indirektnih efekata rasta cena energenata.