MAT: U Srbiji odložen rast cena energenata uticao na inflaciju

BEOGRAD - Odložen rast cena energenata, strukturni problemi u primarnoj proizvodnji hrane, problemi u funkcionisanju tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali i pređašnja visoka tražnja za nekretninama u Srbiji, najviše su uticali što je inflacija u našoj zemlji viša u odnosu na EU i SAD, ocenjuje se u novom broju Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Kako je objavljeno u majskom izdanju MAT-a, potrošačke cene u Srbiji u martu 2024, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za pet odsto, dok je to povećanje u Evrozoni i SAD bilo 2,4 odsto i 3,5 odsto.

Dodaje se da je jedan od glavnih razloga zbog kojih je inflacija u Srbiji viša u odnosu na EU i SAD, odnosno što se njen vrhunac javio kasnije nego u Evrozoni i SAD, to što je sa početkom krize u odnosima Rusije i Ukrajine u toku 2021, kao i po izbijanju rata početkom 2022, kada su cene energenata beležile snažan rast, kod nas to nije bio slučaj.

"Po izbijanju havarije u Elektroprivredi Srbije (EPS) u decembru 2021, usled čega je Srbija bila primorana da uveze velike količine električne energije po visokim cenama, to se nije odmah prelilo na rast cene struje za domaćinstva, već je taj udarac na sebe primio državni budžet", navedeno je u biltenu.

Time je, kako se dodaje, u Srbiji bila situacija da kada su cene električne energije i gasa u Evropi rasle, kod nas one bile administrativno kontrolisane i država je odlučila da samo manji deo tereta prenese na domaćinstva i rast cena struje u 2022. je iznosio 10,7 odsto.

Međutim, sa stabilizacijom tržišta, cene energenata u EU tokom 2023. uglavnom beleže pad, dok je u Srbiji tek tada izvršeno neophodno prilagođavanje cena.

"Ovako odloženi rast cena energenata dovodi to toga da je vrhunac inflacije u Srbiji dostignut kasnije nego u Evrozoni i SAD, gde je taj vrhunac dostignut krajem 2022. Zbog toga je u ovim ekonomijama tokom 2023. bio i snažniji uticaj baznog efekta, koji je doprineo bržem opadanju međugodišnje inflacije", navodi se.

Kao razlog što se vrhunac inflacije u Srbiji javio kasnije nego u Evrozoni i SAD, u novom izganju MAT-a je navedeno i da je u Srbiji i dalje u toku otklanjanje disparitetnih cena gasa i električne energije.

"Srbija je, u decembru 2022. potpisala dvogodišnji stendbaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji je podrazumevao da zemlja ima mogućnost da povuče kredite od 2,4 milijarde evra, ali i da sprovede određene ekonomske reforme, a dobar deo njih odnosi se na energetski sektor, prvenstveno EPS i Srbijagas", navodi MAT.

Dodaje se da se prema tom sporazumu, Vlada Srbije obavezala da električna energija poskupi četiri puta, odnosno za po osam odsto u januaru, maju i novembru 2023, kao i za 10 odsto u maju 2024, ali su Vlada Srbije i MMF odustali od majskog poskupljenja struje i gasa, pa je čak od 1. maja snižena cena gasa za privredu za oko 15 odsto.

U biltenu je navedeno i da su u Srbiji inflaciona očekivanja za godinu dana unapred finansijskog sektora i privrede u značajnom padu i oko granica cilja, dok su očekivanja stanovništva i dalje na višem nivou što utiče da je inflaciona inercija u Srbiji viša nego u Evrozoni i SAD.

"Inflatorna inercija je situacija kada cene rastu zbog prethodne inflacije, uprkos nepostojanju strukturalnih razloga za to. Inflacija uvek ima neki stepen inercije, međutim u normalnim, zdravim ekonomijama obično nestaje relativno brzo, dok je u zemljama koje imaju istorijsko iskustvo sa hiperinflacijom, inerciju teže pobediti zbog mehanizama koji se ugrađuju u međusobne poslovne odnose ekonomskih aktera kako bi se očuvala vrednost ugovora ili kupovna moć zarada", objašnjava se.

Ističe se i da uz sav ekonomski napredak poslednjih godina koji je zabeležila srpska ekonomija, i dalje postoji jaka inerciona komponenta u našoj inflaciji, usled snažnog upodobljavanja poslovnih ugovora i plata inflatornim kretanjima.

"Svake godine se inflacija iz protekle godine koristi u pregovorima za podizanje zarada. Veća plata onda utiče na privredu i izaziva novu inflaciju, koja će hraniti ciklus za narednu godinu", dodaje se.

Kao razlog što je inflacija u Srbiji viša u odnosu na EU i SAD, u biltenu MAT-a su navedeni i strukturni problemi u primarnoj proizvodnji hrane, odnosno visoka cena koštanja.

"Inflacija u Srbiji je otkrila velike propuste i slabosti u agrarnoj politici, kao i probleme u funkcionisanju tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Dok je inflacija u EU bila pre svega vođena rastom cena energenata, u Srbiji je vodeći faktor rasta bio rast cena hrane", navodi se.

Podseća se i da je značajan rast cena hrane u EU započeo tek u drugoj polovini 2022. i trajao je oko godinu dana, dok je u Srbiji rast cena hrane bio gotovo dvocifren već u oktobru 2021, a značajnije usporavanje rasta cena hrane prisutno je tek od druge polovine 2023.

Navedeno je i da u prosečnoj potrošačkoj korpi u Srbiji udeo hrane i osnovnih životnih namirnica iznosi oko 30 odsto, dok je u zemljama EU to oko 20 odsto.

"Pošto je hrana rasla svuda u svetu brže od proseka inflacije, to znači da veći udeo hrane u korpi podrazumeva i višu ukupnu stopu inflacije u Srbiji nego u Evrozoni", piše u biltenu MAT-a.

Procenjuje se da je uticaj na inflaciju u Srbiji imala i pređašnja visoka tražnja za nekretninama, koja je dovela do rasta građevinarstva, ali i potrošnje i time podstakla i inflaciju inercijalno.

"U prethodne tri godine zabeležen je procvat cene stanova, posebno u novogradnji. Cene su rasle i tokom 2023. iako nešto umerenijim tempom nego ranije", navodi se.

Ocenjuje se da imajući u vidu da budući ukupni inflacioni pritisci u Srbiji slabe, to će se reflektovati i na tržište nepokretnosti što je, kako se ističe, dobro.

"U Srbiji se još uvek samo mali deo nekretnina kupuje iz kreditnih sredstava i prema podacima Republičkog geodetskog zavoda 17 odsto svih prometovanih stanova u četvrtom tromesečju 2023. u Srbiji plaćeno je iz kredita, što je za 4,3 procentna poena manje nego u istom periodu 2022. godini", navodi MAT.