11. jun 2024 14:08
Jorgovanka Tabaković: Očekujemo dalje usporavanje inflacije, sledeće godine oko tri odsto
BEOGRAD - Inflacija je u prethodnoj godini dana bila na snažnoj opadajućoj putanji i naša je procena da je u maju ušla u ciljani koridor od tri plus minus 1,5 odsto, na šta upućuje naš now-cast model, putem koga preuzimamo i obrađujemo oko 30.000 cena proizvoda i usluga sa oko 130 internet stranica, izjavila je danas guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
Ona je na konferenciji o finansijskim uslugama koju su organizovali Savet stranih investitora (FIC) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) istakla da se u ostatku godine očekuje dalje usporavanje inflacije, tako da bi u toku 2025. inflacija trebalo da se kreće oko centralne vrednosti cilja od 3,0 odsto.
"Ekonomska aktivnost je u prvom tromesečju ubrzala na 4,7 odsto međugodišnje, a na nivou godine očekujemo rast od 3,5 odsto. Već od sledeće godine očekujemo njeno dodatno ubrzanje na između četiri i pet odsto, čemu će doprineti i realizacija investicija u okviru programa "Skok u budućnost - Srbija 2027", smanjeni globalni inflatorni pritisci i povoljniji uslovi finansiranja", rekla je Tabaković.
Prema njenim rečima, dobar poslovni ambijent, adekvatne politike i moderan regulatorni okvir omogućili su i očuvanje visoke adekvatnosti kapitala banaka, pokazatelje likvidnosti dvostruko iznad minimuma i očuvanje pokazatelja problematičnih kredita na nivou od oko 3,0 odsto.
"Zahvaljujući dobroj opštoj ekonomskoj situaciji u zemlji, značajan broj banaka očekuje rast kredita i privredi i stanovništvu ove i sledeće godine od preko 5,0 odsto, što su izneli kao očekivanja u našoj poslednjoj anketi o kreditnoj aktivnosti", istakla je ona.
Dodala je da sve ovo zajedno potvrđuje da će makroekonomski uslovi u Srbiji ostati podsticajni i za privredni rast i za dalji razvoj finansijskih usluga.
Govoreći o poziciji Srbije u digitalnoj finansijskoj revoluciji, istakla je da je NBS odlučila da bude na čelu transformacija privrede i društva, ali nikada ne zapostavljajući sigurnost i stabilnost sistema.
Naglasila je da kombinacijom moderne regulative i inovativnih rešenja, Narodna banka već punu deceniju predvodi jačanje finansijske infrastrukture i digitalizaciju finansijskih usluga.
"Donošenjem Zakona o platnim uslugama 2014. godine, a zatim i izmenama i dopunama iz 2018. godine, stvorili smo uslove za uvođenje savremenih načina plaćanja, kao i za modernizaciju platnog prometa", rekla je ona.
Navela je da je broj transakcija realizovanih u IPS NBS sistemu povećan sa oko sedam miliona u 2019. godini na oko 67 miliona u 2023. godini, kao i da je izmirivanje mesečnih obaveza građana i privrede putem IPS QR koda veliki iskorak u unapređenju digitalizacije platnih usluga, o čemu svedoči podatak da je više od 14 miliona računa u 2023. godini plaćeno skeniranjem ovog kôda.
Uslugu "Prenesi", odnosno brz transfer novca korišćenjem broja mobilnog telefona primaoca novca, trenutno nudi 11 banaka, a 2,5 miliona korisnika može da plaća koristeći ovaj servis.
Kada je reč o daljim koracima, guverner Tabaković je rekla da će ove godine biti zaokruženo usklađivanje sa propisima Evropske unije implementacijom direktive PSD2 u domaće zakonodavstvo, čime se omogućava otvoreno bankarstvo u Srbiji.
"Usklađivanje s direktivom PSD2 deo je i naše pripreme za priključenje SEPA, odnosno jedinstvenom području za plaćanje u evrima. Priključenje SEPA području omogućiće smanjenje troškova plaćanja između Evropske unije i ekonomija Zapadnog Balkana, što će značiti jeftinije transakcije i za građane i za privredu", rekla je ona.
Dodala je da su pred NBS i zahtevne aktivnosti na izradi tehničke infrastrukture za priključenje IPS NBS sistema u platni sistem za instant plaćanja Evropske centralne banke, tzv. TIPS i da su inicirani razgovori na tu temu sa Evropskom centralnom bankom.
"Radimo i na pripremi za implementaciju 3DS standarda, koji dodatno doprinosi sigurnosti kod internet plaćanja. Takođe, u okviru sistema za instant plaćanja Narodne banke Srbije, razvili smo modul za upravljanje prevarama, čiji je cilj da obezbedi mehanizam za otkrivanje potencijalnih prevara pri plaćanju", rekla je Tabaković.
Član Upravnog odbora Saveta stranih investitora Zoran Petrović je ocenio da ekonomija Srbije u prvom ovogodišnjem tromesečju beleži pozitivna kretanja, što pokazuje i rast od 4,7 odsto, zatim usporavanje inflacije, kao i visok priliv stranih direktnih investicija.
"Na ovom skupu su nam u fokusu digitalizacija i zeleno finansiranje. Digitalizacija je veoma važna za korisničko iskustvo i da ljudi manje vremena troše na birokratske procedure", rekao je on.
Istakao je da se pod uticajem globalnih trendova, u poslovnoj zajednici sve veći značaj pridaje konceptu tzv. zelenog finansiranja, te je za očekivati dalje usložnjavanje mehanizama kontrole i verifikacije zelenih projekata, kao i daljeg razvoja kriterijuma nefinansijskog izveštavanja, što će dodatno naglasiti neophodnost konstantnog usklađivanja domaće regulative sa regulativom EU, uvođenje inovativnih rešenja, ali i potrebe intenziviranja međusektorskog dijaloga kao i jačanja saradnje javnog i privatnog sektora.
Izneo je očekivanje bankara da će tokom ove godine biti još smanjivanja referentne kamatne stope u Evropi ali i kod nas, što bi prema njegovim rečima podstaklo kreditnu tražnju u drugoj polovini godine.
Član Upravnog odbora Saveta i direktor EBRD za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli je istakao da ova banka godišnje usmerava više od 300 miliona evra u realnu ekonomiju u Srbiji.
"Gledajući unapred, radimo na uvođenju novih proizvoda koji ciljaju upravo na dve glavne teme ove konferencije, zelenu i digitalnu tranziciju, kao i instrumente za podelu rizika sa našim partnerskim finansijskim institucijama", rekao je on.
Konferencija je organizovana kako bi se intenzivirao dijalog javnog i privatnog sektora i predstavila nova rešenja koja mogu da unaprede efikasnost, ali i bezbednost digitalnih finansijskih usluga, kao i neophodnosti jačanja svesti o važnosti primene koncepta zelenog finansiranja,
Ovaj koncept je proistekao iz sve veće potrebe pomeranja akcenta sa profita kao primarnog, pa često i jedinog cilja investiranja na ciljeve koji uključuju održivi razvoj, odnosno zaštitu životne sredine, na dobrobit svih zainteresovanih strana, pre svega, građana Srbije.