Fiskalni savet: Na javne investicije trenutno odlazi preko 15 odsto javnih rashoda

BEOGRAD - Fiskalni savet saopštio je danas da su javne investicije trenutno jedna od najvažnijih tema čitave ekonomske politike Srbije i da trenutno na njih odlazi oko pet milijardi evra godišnje, odnosno preko 15 odsto ukupnih javnih rashoda, što je treći najveći budžetski izdatak, odmah posle penzija i plata u javnom sektoru.

Kako je objavljeno u studiji Fiskalnog saveta o javnim investicijama " Politika javnih investicija u Srbiji: Analiza stanja i preporuke za moguća unapređenje", dostignuti nivo javnih investicija u Srbiji od preko sedam odsto BDP-a ubedljivo je najveći u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) i retko gde se beleži u svetu.

U toj studiji su navedene i osnovne preporuke Vladi Srbije za unapređenje trenutne politike u ovoj oblasti, a među njima je i ta da je sadašnji model nestandardnog vođenja investicione politike države iscrpio svoje pozitivne efekte i Srbija bi trebalo da se kontrolisano vrati u uređen sistem.

"Proces vraćanja u uređeni sistem morao bi da bude postepen, ali dosledan i čvrsto kontrolisan. Nije racionalno, a verovatno ni moguće, naglo prekidati ili modifikovati započete projekte koji se već sprovode po nestandardnim procedurama. To međutim, ne važi za nove važne projekte koji će se ugovarati od 2024. Oni bi morali da počnu da se realizuju uz punu primenu Zakona o javnim nabavkama, Zakona o eksproprijaciji i Uredbe o kapitalnim projektima ", navedeno je u toj studiji.

Dodaje se da je pored unutrašnjih razloga, vraćanje u uređeni sistem upravljanja javnim investicijama defakto i zahtev EU, jer je, kako se podseća Evropska komisija već jasno kritikovala stari Zakon o posebnim postupcima za linijske projekte koji je omogućavao njihovo izuzimanje iz standardnih procedura, a i ocenjeno je da taj Zakon nije bio u skladu sa pravnim tekovinama EU, jer je stavljao van snage nacionalnu regulativu o javnim nabavkama i pružao preveliku diskreciju u izboru strateškog partnera direktnom nagodbom.

Preporuka je i da je potrebno odmah pokrenuti reforme kojima bi se otklonila uska grla u sprovođenju javnih investicija po redovnim procedurama.

Važno je i da se odmah objave studije izvodljivosti za sve velike investicione projekte države.

Preskakanje opšte regulative, kako se dodaje, smanjilo je institucionalnu kontrolu nad planiranjem i sprovođenjem javnih investicija, a ovaj nedostatak može se u kratkom roku dobrim delom sanirati povećanjem transparentnosti.

Ističe se i da je potrebno dosledno sprovođenje zakonskih obaveza o dugoročnom planiranju i redovnom praćenju javnih investicija, što trenutno nije slučaj.

Podseća se da je Zakonom o planskom sistemu iz 2018. predviđena obaveza Vlade Srbije da do 1. januara 2020.podnese Skupštini na usvajanje predlog Plana razvoja za period od najmanje 10 godina, što je hijerarhijski najviši dugoročni dokument razvojnog planiranja.

U skladu sa prioritetima koji su u njemu definisani, sledeći korak Vlade bio bi da usvoji Investicioni plan za period od najmanje sedam godina koji sadrži sve planirane investicije u oblastima od javnog interesa, usklađene sa srednjoročnim smernicama

ekonomske politike (iz Fiskalne strategije), prostornim planovima, lokalnim planovima razvoja i drugo.

Fiskalni savet ističe i da je potrebno zaustaviti praksu prekomernog izuzimanja javnih investicija iz ključnih delova predimplementacione faze projektnog ciklusa, navodeći da u postojećem regulatornom okviru postoje manjkavosti koje bi trebalo adresirati,a to se, pre svega, odnosi na preveliku slobodu koja je Vladi ostavljena Uredbom o kapitalnim projektima.

Ističe se i da investicije kroz javno-privatna partnerstva takođe mogu da zaobiđu najvažnije delove projektnog ciklusa, što bi trebalo bolje regulisati, a potrebno je redovno i transparentno izveštavanje tokom trajanja projekta u skladu sa dobrom međunarodnom praksom.