Tost: Potražnja za litijumom će rasti, očekuje se i rast cene na duže staze

BEOGRAD - Šef Katedre za inženjerstvo u rudarstvu i ekonomiju mineralnih resursa sa Univerziteta Montan u Leobenu u Austriji Mihael Tost izjavio je da će potražnja za litijumom rasti i da će biti osam puta veća do 2050. nego što je sada, a to znači da se očekuje i porast cena litijuma na duže staze, zbog čega će rudarske kompanije nastaviti sa istraživanjem i eksploatacijom litijuma.

On je rekao da ono što je jako važno za Jadar je da je to u pitanju mineralno ležište svetskog kvaliteta, koje bi moglo da obezbedi višedecenijsku proizvodnju.

"Pad cene litijuma će više uticati na kompanije koje rudare litijum ali za projekte koji podrazumevaju veće troškove i ležišta ruda nižeg kvalitega, što ovde nije slučaj. Ono što znam je da je plan proizvodnje u Jadru oko 60.00O tona godišnje. Znam i da postoji rudnik u Austriji gde je planirana proizvodnja litijuma od 15.000 tona", rekao je Tost za današnju Politiku.

Kako je dodao, u Austriji je u pitanju kompleksno ležište gde se očekuju veći troškovi eksploatacije, jer će ovaj rudnik imati manju godišnju proizvodnju i kraći životni vek, dok je u Nemačkoj očekivana proizvodnja od 20.000 tona godišnje litijuma što bi bila jedna trećina proizvodnje u odnosu na Jadar.

Na pitanje šta je razlog da se litijum rudari u Srbiji kada svoja nalazišta imaju i velike evropske zemlje, Tost je odgovorio da je projekat Jadar svetske klase i da Vlada Srbije verovatno razmatra planove o razvoju celokupnog lanca proizvodnje, jer litijum kao litijum nije proizvod sam po sebi i za sebe.

"Litijum bi bio korišćen u proizvodnji baterija, telefona... Takođe je nedavno u Beogradu potpisan i Memorandum o razumevanju sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, što govori o potencijalnom partnerstvu sa EU. Prilikom tog potpisivanja bili su prisutni i predstavnici Mercedesa koji su zainteresovani za proizvodnju, tako da bi rudarstvo i eksploatacija litijuma mogli da budu prvi korak u celom lancu proizvodnje", kazao je profesor.

On je rekao da, za razliku od Jadra, u svetu i u Evropi postoje manja ležišta sa rudama manjeg kvaliteta koja će verovatno zahtevati veća ulaganja i u tome leži konkurentska prednost Srbije i ovog projekta.

Prema njegovim rečima, kada je projekat Jadar u pitanju reč je o podzemnom rudniku, koji uvek ima manji uticaj na životnu sredinu nego površinski kop.

"Podzemni rudnik projekta Jadar omogućava da se ruda iskopava na 400 do 700 metara dubine ispod zemlje, rudnik se neće ni videti na površini, a to samo po sebi znači da će biti manji uticaj na zemljište i biodiverzitet kada je u pitanju voda, projekat planira da koristi duboke rudničke i podzemne vode. Bunari pijaće vode se nalaze na oko 20 ili 30 metara dubine i između njih i nalazišta litijuma postoji geološki nepropustan sloj, tako da nema mogućnosti mešanja pijaće i podzemnih voda", rekao je on.

Tost je naglasio i da je jadarit poseban jer se osim litijuma preradom dobijaju i drugi proizvodi, kao što su borna kiselina i natrijum-sulfat, dok će ono što nisu korisne sirovine biti u obliku čvrstog otpada i za to će biti izgrađeno odlagalište.