4. novembar 2024 10:54

Uvećane carine EU za kineska eletrična vozila stupila na snagu 31. oktobra, čeka se odgovor Kine

Izvor: TANJUG

Foto: Shutterstock.com/moreimages, ilustracija

BEOGRAD - Evropska komisija uvela je carine na uvoz električnih vozila proizvedenih u Kini, jer je istraga EK pokazala da kineski proizvođači imaju brojne pogodnosti - preferencijalno finansiranje i bespovratna sredstva, zemljište, baterije i sirovine po cenama ispod tržišnih, saopštila je danas Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova i podsetila da je ta odluka stupila na snagu 31. oktobra i da se još čeka odgovor Kine.

Evropska komisija odlučila je, posle višemesečne istrage i pregovora sa kineskom stranom, da ipak uvede carine na uvoz električnih vozila proizvedenih u Kini, saopštila je danas Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova.

Odluka je doneta uprkos velikim pritiscima pojedinih velikih evropskih proizvođača vozila koji smatraju da će "ulazak u carinski rat biti poguban za njihovo poslovanje i plasman automobila na kinesko tržište".

Carine se uvode na period od pet godina.

U obrazloženju odluke EK stoji da je istragom utvrđeno da kineski proizvođači zbog državnih subvencija imaju prednost u odnosu na evropske.

Na dosadašnje carinske stope od 10 odsto, sada se uvode dodatne carine u rasponu od 7,8 do 35,3 odsto.

Na vozila američkog proizvođača Tesle proizvedena u Kini dodatna carina biće 7,8, a za kineske proizvođače BYD 17 odsto Geely 18,8 odsto i SAIC 35,3 odsto.

Dodatna carinska stopa od 35,3 odsto važiće i za sve druge proizvođače u Kini koji nisu hteli da sarađuju u istrazi, a za kompanije koje su sarađivale biće 20,7 odsto.

Evropska komisija u svom saopštenju navodi da će "paralelno nastaviti rad sa Kinom na pronalaženju alternativnih rešenja, kompatibilnih sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, a ostaje otvorena i za pregovore o cenovnim obavezama sa pojedinačnim izvoznicima".

Konačna odluka o uvođenju dodatnih carina usvojena je tek nakon što predlog nije dobio potrebnu kvalifikovanu većinu, odnosno glasove najmanje 15 država članica u kojima živi najmanje 65 odsto stanovništva EU.

Za predlog Komisije bilo je 10 članica, 12 je bilo uzdržano, a pet protiv, uključujući Nemačku.

Po pravilu kada nema kvalifikovane većine ni za ni protiv predloga, izvršno telo EU moglo je samostalno da donese obavezujuću odluku.