Svetska banka: Klimatski šokovi guraju tri miliona Brazilaca u siromaštvo

BRAZILIJA – Klimatski šokovi bi mogli da oteraju milione Brazilaca u ekstremno siromaštvo do 2030. godine, navodi se u izveštaju koji je danas predstavila Svetska banka, pozivajući tu zemlju da ubrza ulaganja ka obnovljivim izvorima energije.

Prirodnim katastrofama, posebno poplavama i sušama, uz rast cena hrane i smanjene produktivnosti rada, biće pogođeni najsiromašniji u toj južnoameričkoj naciji, navodi se u izveštaju.

Brazil je u jakoj poziciji da pojača snabdevanje obnovljivim izvorima energije, s obzirom na to da već više od 80 odsto ukupnog snabdevanja dolazi iz obnovljivih izvora, dok je svetski prosek između 15 i 27 odsto, dodaje se u izveštaju.

"Da bismo u potpunosti iskoristili svoj niskougljenični potencijal, Brazilu bi bile potrebne neto investicije od po 0,5 odsto njegovog godišnjeg bruto domaćeg proizvoda do 2050.", rekao je direktor Svetske banke za Brazil Johanes Zut, napominjući da bi klimatski šokovi mogli da doprinesu da između 800.000 i tri miliona Brazilaca zapadne u krajnje siromaštvo do kraja decenije.

U izveštaju prošlog novembra, Svetska banka je rekla da klimatske promene predstavljaju "veliku pretnju dugoročnim razvojnim ciljevima, posebno smanjenju siromaštva".

Izveštaj o Brazilu pominje studiju koju je izradila Međuamerička razvojna banka (IDB), koja sugeriše da Brazil može uskoro dostići prekretnicu nakon čega sliv Amazona više ne bi imao dovoljno padavina za održavanje ekosistema, niti bi mogao da obezbedi snabdevanje vodom i skladištenje ugljenika, objavio je Rojters.

U najekstremnijem slučaju, sa kombinacijom klimatskih promena, krčenjem šuma i proširenjem pašnjaka, kumulativni uticaj na brazilski BDP do 2050. procenjuje se na 184 milijardi dolara, što je ekvivalentno 9,7 odsto trenutnog BDP-a zemlje

Svetska banka procenjuje da bi društveni i ekonomski uticaj ovog poremećaja bio veliki, sa "ozbiljnim posledicama za poljoprivredu, vodosnabdevanje u gradovima, ublažavanje poplava i hidroelektrane".

Efekti klimatskih promena se već osećaju u zemlji kroz promene u obrascima temperature i padavina, navodi se u izveštaju, i dodaje da ekstremni vremenski uslovi u Brazilu u proseku uzrokuju gubitke od 2,6 milijardi dolara godišnje.

Nakon administracije bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, koji je smanjio napore u zaštiti životne sredine u amazonskim šumama, predsednik Luiz Inasio Lula da Silva po stupanju na dužnost godine obećao je da će to pitanje vratiti na dnevni red vlade.