Evropa se suočava sa opasnošću od inflacije i geopolitičkih fragmentacija

BEOGRAD - Evropa se i dalje suočava sa opasnošću od inflacije, geopolitičkih fragmentacija i klimatskih nepogoda, dok se istovremeno vrši uspostavljanje zelene agende koja predstavlja svojevrstan i dugotrajan izazov, navodi se u časopisu "Makroekonomske analize i trendovi".

U analizi "Strukturne i ciklične turbulencije u Evropi - kako izaći na kraj sa izazovima?" autora Miladina Kovačevića i Katarine Stančić navodi se da posle rasta BDP-a Evrope od 2,7 odsto u 2022. godini, za 2023. MMF predviđa usporavanje i rast od 1,3 procenata, a zatim blagi oporavak u 2024. godini.

Razvijene ekonomije će, kako se navodi, u 2023. godini ostvariti rast od 0,7 odsto, a rastuće 2,4 procenata.

Objašnjeno je da je prva polovina 2023. godine ostala u znaku kontrakcije energetski intenzivnog sektora evropske industrije, pre svega Nemačke, dok je u uslužno orijentisanim ekonomijama (Portugal i Španija) ekonomska aktivnost pokazala daleko bolje performanse, zahvaljujući oporavku saobraćaja i turizma.

Lična potrošnja je bila slaba širom cele Evrope, investicije su se smanjile zbog povećanih troškova zaduživanja, ali je inflacija definitivno stavljena pod kontrolu, za šta su zaslužna tri faktora: pad cena berzanskih proizvoda, smanjena domaća tražnja i pad kratkoročnih inflatornih očekivanja.

Prema prognozama MMF-a, Evropu i u trećem kvartalu ove godine očekuje usporavanje, praćeno usporavanjem uslužnog sektora, što će se, paraleleno sa postojećim negativnim okolnostima (monetarno pooštravanje, visoka zaduženost itd) odraziti u vidu daljih pritisaka na ekonomske perspektive.

U analizi se navodi da se Evropa suočava sa sledećim izazovima: kako podići stopu rasta, kako izaći na kraj sa klimatskim izazovima, kako podržati dezinflaciju, kako podići produktivnost i kako povećati ponudu radne snage.

Između ostalog se iznosi da se evropsko tržište rada oporavilo, i da je zaposlenost za jedan do dva procentna poena viša u odnosu na period pre covid pandemije, a da je rast nominalnih zarada premašio rast inflacije u rastućim evropskim ekonomijama, gde je ona i bila najviša.

Dodaje se da neke banke već počinju da spuštaju kamatne stope, a da MMF preporučuje zadržavanje dosadašnjih strogih monetarnih mera sve dok se inflacija ne vrati u okvire ciljanih vrednosti.

Što se tiče fiskalne politike u razvijenim evropskim ekonomijama, u analizi se navodi da je planirana fiskalna konsolidacija od oko 0,85 odsto BDP-a u sledećoj godini, a u rastućim ekonomijama 0,25 odsto i 0,72 procenta u 2023. i 2024. godini.

Prema računicama MMF-a fiskalna konsolidacija od 2,5 odsto BDP-a u evrozoni doprineće spuštanju kamatne stope za 30-50 baznih poena, a preporučuje se da su konsolidacija i fiskalna štednja neophodne i u rastućim ekonomijama, ali da ni te mere neće biti dovoljne za prevenciju eskalacije javnog duga.