Vinski salon Grand Tasting okupio 50 najboljih vinarija iz regiona, vinari se dobro poznaju i dosta sarađuju

BEOGRAD - Vinski salon Grand Tasting okupio je danas u beogradskom hotelu Metropol 50 najboljih vinarija iz zemalja nekadašnje Jugoslavije, koji su izneli svoja najbolja vina, a ljubitelji ovog pića, koje se u regionu sve više proizvodi i sve više pije, mogu večeras do 21 sat da probaju najbolja vina iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Slovenije i Crne Gore.

Salon se održava četvrti put a organizator Vladan Stanojlović za Tanjug je pojasnio da su za salon izabrane vinarije iz regiona jer dolaze sa prostora gde se priča istim ili sličnim jezikom, a vinari se dobro poznaju i dosta sarađuju.

"Želimo da pokažemo da ovo geografsko područje poseduje vina svih svetsklih stilova, jer ovde možemo da nađemo južnjačka vina sa punim ukusom, ali i sveža, elegantna vina iz severnih područja", rekao je on i dodao da je region kada je o vinu reč dobro povezan, a saradnja među vinarima odlična.

Prema njegovim rečima naš region ima odlične preduslove za proizvodnju vina, koja je inače u ekspanziji, tržište je otvoreno a ljudi su počeli da istražuju i probaju nove stvari.

Kaže da potražnja za novim ne potire staro, pa su autohtone sorte vina od starih vrsta grožđa sve popularnije.

"Trenutno je tamjanika najtraženije vino, tražen je i prokupac, grašac. Vino traži vreme i ulaganje ali svako ko to voli i spreman je da neke godine i strpljenje uloži dobiće na kraju dobar rezultat", rekao je Stanojlović.

Vinariju Kovačević prema rečima menadžera za ključne kupce u ovoj kući Slobodana Bogojevića na salon dovodi to što je reč o jednom od većih sajmova na početku godine na koji dolazi dosta poznatih regionalnih vinarija.

Na salonu su svake godine a od nastupa na ovoj manifestaciji očekuju pre svega poslovne kontakte.

Na pitanje kakvo vino mora da bude da bi bilo traženo, kaže da mora biti dobro i prirodno, a da nema ničeg prirodnijeg od organskih vina, a sa kojima je ova vinarija i došla na salon u Metropol.

"Mi smo u proces organske konverzije krenuli 2017. godine i od berbe 2022. zvanično imamo sertifikat organskog proizvoda", rekao je za Tanjug Bogojević i dodao da kupci u svetu a polako i kod nas, sve više traže organska vina.

Organska vina su za Jelenu Mirković, iz šabačkog Teroara, uvoznika vina vinarija Nuić iz Bosne i Hercegovinr i Enjingi iz Hrvatske i lepša i kvalitetnija.

"To je moj lični doživljaj kao ljubitelja vina i mislim da su organska vina, vina budućnosti", rekla je ona za Tanjug.

Što se očekivanja od učešća na salonu tiče, istakla je da je to uspostavljanje poslovnih kontakata i upoznavanje sa drugim vinarima.

Vinarija Milas iz Ljubuškog u Bosni i Hercegovini na salonu je drugi put i u Beograd dolaze jer su stručnjaci koji su probali njihova vina, rekli da ona zaslužuju da se nađu na smotri najboljih.

"U Beograd rado dolazimo i prezentujemo naše prizvode. Tržište Srbije svima nama predstavlja veliki potencijal i mogućnost plasmana naših proizvoda", rekao je on za Tanjug.

Govoreći o proizvodnji vina u Hercegovini, po čemu je ona nadaleko poznata, istakao je da sve više ljudi ulazi u ovaj posao i otvaraju se nove, mlade vinarije.

"Tome doprinosi i otvaranje pretpristupnih fondova iz Evropske unije, tako da se u tim olakšicama vidi velika prilika za ulazak u posao. I fond federalne vlade BiH za narednu godinu izdašno povećava sredstva za subvencije poljoprivrednicima, tako da sve to može da natera ljude da se odluče za podizanje novih vinograda i otvaranje vinarija", naveo je on.

Prema njegovim rečima, proizvodnja vina je u usponu, vino se traži pa i vinarija iz koje on dolazi a mlada je, već izvozi u četiri zemlje i pregovara sa još pet.

"Vinska industrija ima dobru budućnost. Važno je samo da napravite dobar proizvod a vino onda samo nađe put do svog kupca", naglasio je Milas.

Dodao je da vinari u regionu dobro sarađuju, razmenjuju iskustva što im znatno olakšava posao jer imaju ista htenja i probleme.

Kada je o problemima reč, istakao je da je za mlade vinare najveći problem to što je proizvodnja vina skupa kada se sa njom počinje, pa su subvencije više nego dobrodošle.