Robert Habek: Važno je da sporazum CEFTA bude zaključen i da zemlje Zapadnog Balkana idu ka EU

BERLIN - Nemački ministar privrede Robert Habek izjavio je danas na konferenciji posvećenoj privredi i ekonomskoj saradnji zemalja Zapadnog Balkana da je važno da Sporazum o slobodnoj trgovini zemalja srednje Evrope CEFTA bude zaključen i da se zemlje Zapadnog Balkana razvijaju u pravcu EU.

"Politička važnost ove konferencije ne bazira se samo na ekonomskoj važnosti za zemlje Zapadnog Balkana, već i na važnosti tog regiona u celini. To je komplikovan region, tu su sukobi koji su još sveži. Ali, to je region koji je važan za Evropu i Nemačku, i važno je da se te zemlje razvijaju u smeru Evrope", rekao je Habek na pripremnoj konferenciji tri nedelje uoči jubilarnog 10. samita Berlinskog procesa zemalja Zapadnog Balkana, prenosi Dojče vele.

Nemački ministar je naveo i tri najvažnije tačke o kojima se u Berlinu raspravljalo: priprema sporazuma zemalja CEFTA i EU, zatim pitanje energetskog miksa i pitanje regionalne saradnje.

"Važno je da sporazum CEFTA bude zaključen, to je sledeći korak“, rekao je Habek i dodao da na tom putu "stoje neki problemi".

Na pitanje novinara da li je možda reč o blokadi uvoza proizvoda iz Srbije koju je pre više od godinu dana uveo premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, Habek je rekao da se na konferenciji mnogo raspravljalo o nerešenim problemima između Srbije i privremenih institucija u Prištini, i da se pokušava "pronaći kompromis".

"To je problem koji mora da bude prevladan. Napredak ne može da zavisi samo od jednog sukoba, koliko god se on činio teškim", istakao je Habek, napominjući da, ako se taj problem ne reši, treba pronaći "druge načine".

On je ocenio da novi globalni odnosi, zemlje Zapadnog Balkana zbog blizine još više guraju u centar interesovanja EU.

Prema njegovim rečima, druga važna tačka ekonomske konferencije jeste tzv. "energetska miks", kao i težnja da sve više proizvoda sa Zapadnog Balkana bude proizvedeno uz korišćenje obnovljivih izvora energije.

"Na Balkanu je potrebna promena energetskog miksa, jer Balkan se još uvek u dobroj meri oslanja na ugalj kao energetski izvor. To je jedan od naših ciljeva", rekao je nemački ministar.

Tomas Narbeshuber, iz kompanije BASF, koji je na konferenciji zastupao Udruženje nemačke privrede za istočnu Evropu, rekao je da pozivi za što jačom regionalnom saradnjom nisu prazna politička floskula, već važan aspekt za investitore.

"Regionalna saradnja i integracija odlučujući su preduslovi za ekonomski prosperitet zemalja Zapadnog Balkana. Zemlje Zapadnog Balkana mogu da iskoriste svoj ekonomski potencijal samo ako još tešnje sarađuju, dodatno smanje prekogranične barijere, sprovedu zajedničke infrastrukturne projekte i uvedu standarde EU. To će region učiniti još privlačnijim za nemačke i druge strane ulagače", ocenio je on.

Narbeshuber je dodao da je vladavina prava osnovni preduslov za uspešno ekonomsko delovanje domaćih i stranih kompanija u regionu.

Osim predstavnika nadležnih ministarstava zemalja regiona, uključujući Srbiju, konferenciji su prisustvovali i zvaničnici zemalja-partnera Berlinskog procesa. Među njima su mnoge regionalne članice EU, poput Hrvatske, Bugarske i Austrije, kao i neke zemlje koje su od početka bile vezane za taj proces, ali međuvremenu su istupili iz EU, poput Velike Britanije.

Povodom obeležavanja desetogodišnjice Berlinskog procesa, organizatori Ekonomskog foruma kreirali su i Zajednički dokument pod nazivom "10 godina Berlinskog procesa – Ocena ekonomske perspektive i naredni koraci", koji osvetljava ključne izazove i pravce buduće saradnje među zemljama Zapadnog Balkana i Evropske unije.

Kako se navodi u saopštenju Nemačko-srpske privredne komore, koja je takođe učestvovala u radu konferencije, jedan od glavnih aspekata koje dokument naglašava, jeste potreba za dodatnim podizanjem svesti o Evropskoj uniji kao zajednici vrednosti, kao i da investitori iz EU i lokalna privreda preuzmu značajnu ulogu u promovisanju prednosti članstva u EU, kao što su slobodno kretanje ljudi, kapitala, usluga i robe unutar jedinstvenog tržišta.

Sledeća pripremna konferencija u okviru Berlinskog procesa okupiće 1. oktobra u Berlinu ministre spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana i zemalja koje učestvuju u tom procesu.

Berlinski proces, pokrenut 2014. godine, predstavlja ključni okvir za ekonomsko i političko povezivanje zemalja Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom, promovišući regionalnu saradnju i održivi ekonomski rast.