Miščević: Srbija će do 2027. godine uskladiti sve sistemske zakone sa propisima EU

BEOGRAD - Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je danas da će Srbija do 2027. godine uskladiti sve sistemske zakone sa propisima EU, ali da je odluka o prijemu odluka svake od 27 država članica Unije.

Miščević je u intervjuu za NIN, odgovarajući na pitanje kada će Srbija moći da računa na sredstva odvojena na nedavnom sastanku lidera sa čelnicima Evropske komisije, rekla da pretfinansiranje počinje čim stupe na snagu uredbe EU i budu ratifikovani sporazumi o finansijskoj pomoći i o zajmu, jer su to novi finansijski instrumenti.

"Ima šest važnih mera koje moramo da ispunimo, a koje smo sami predvideli. Osim napretka u diversifikaciji snabdevanja energentima, najvažniji je rad radne grupe u parlamentu koja se bavi sprovođenjem preporuka ODIHR-a jer je neophodno napraviti balans između mera koje treba da unaprede socioekonomski razvoj i mera koje se tiču vladavine prava, posebno u oblasti stabilnih demokratskih institucija", navela je Mišćević.

Istakla je da je predsednica EK Fon der Lajen uvrstila proširenje u vrh agende Evropske komisije i da posle 10 godina ponovo imamo komesara za proširenje, dok je do sada bio komesar za pregovore o članstvu i dobrosusedsku politiku.

Kada je reč o zajedničkom tržištu, rekla je da su neke od mera već sprovedene, kao ukidanje rominga, međusobno priznavanje diploma i kvalifikacija, putovanje sa ličnom kartom, a da sada predlog regionalnog tržišta prati ono što se naziva integracija u evropsko tržište i tu su konstatovane tri važne oblasti - „zeleni koridori“, koji će doneti ubrzanje carinskih procedura između Zapadnog Balkana i Šengena, zatim SEPA, odnosno jedinstveni prostor plaćanja u evrima, a treća oblast je sporazum o usklađivanju proizvodnje roba, poznatiji kao AKA sporazum.

Govoreći o takozvanim „uslovima plaćanja“, odnosno da nema novca dok se ne vide reforme, rekla je da reformska agenda sadrži 98 indikatora definisanih u četiri oblasti, a to su pitanje preporuka ODIHR-a, oblasti koje se odnose na unapređenje poslovnog okruženja, na zelenu i digitalnu tranziciju i poboljšanje ljudskih kapaciteta za ostvarivanje reformi.

"Mi smo napravili pregled koraka u ove četiri oblasti koji treba da budu preduzeti do kraja 2027. godine. Njihovo ispunjenje je uslov da dobijemo sredstva. Mi smo ozbiljni u nameri da ne bude kašnjenja" istakla je Mišćević.

Kada je reč o pristupnom procesu, navela je da je posle perioda koji svi nazivaju zamor od proširenja sada situacija potpuno drugačija, a razlozi za to su geopolitika, geoekonomija i pandemija, jer se, kako je objasnila, pokazalo tokom pandemije da EU mora da računa na one koji su joj najbliži, a nema bližeg od regiona Zapadnog Balkana.

Prema njenim rečima, ovaj prostor je važan i kada je reč o migracijama jer je u ovom momentu balkanska ruta potpuno zatvorena, a Srbija je tu odigrala ključnu ulogu.

Odgovarajući na pitanje zašto EU dozvoljava politički uticaj Rusije i Kine na Zapadnom Balkanu i na konstataciju da bi, kada bi nas EU odmah primila, bio eliminisan politički i ekonomski uticaj Rusije i Kine, Miščević je rekla da su to argumenti koje Srbija koristi u Briselu.

Osvrćući se na sisteme ulaska i izlaska iz Šengena i sistem ETIAS, istakla je da to nije vraćanje viza, već da je reč o bazama podataka EU u koje se uključujemo baš kao država koja pregovara članstvo i koja nema vize za ulazak u EU.

Odgovarajući na pitanje da li je 2028. moguć datum za ulazak regiona u EU, kao što je rekao predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, navela je primer klastera koji Srbija pokušava da otvori već tri godine - konkurentnost i održivi razvoj.

Prema njenim rečima, osam poglavlja je u klasteru, još tri moramo da otvorimo, a EK nema nijedne zamerke i već tri godine ponavlja da je Srbija, ako se ceni po ispunjenosti uslova, spremna da otvori čitav klaster i navela da je prepreka segment koji unosi geopolitika, usklađivanje sa deklaracijama zajedničke spoljne politike EU.

Dodala je da je tu i dijalog Beograd-Priština, a da u ovom trenutku nema nikoga ko će reći da Srbija nije konstruktivni partner u tom dijalogu.

"Ako znamo da su to elementi koji se ocenjuju, jako je teško govoriti o bilo kojoj godini. Mi smo za naše unutrašnje potrebe definisali 2027. godinu, a tu se poklapamo sa reformskom agendom iz plana rasta, kao godinu kada ćemo sve sistemske zakone uskladiti sa propisima EU. Ali odluka o prijemu je odluka svake od 27 država članica Unije i to je uvek politička odluka", navela je Miščević.

Na pitanje šta se događa sa 20 otvorenih poglavlja, pogotovo sa najtežim poglavljima, 23, koje se odnosi na pravosuđe, i 24, na slobodu, bezbednost, ona je rekla da se na tome radi i da za oba poglavlja postoji mehanizam monitoringa za sprovođenje akcionih planova od 2016. godine.

Na pitanje hoće li priznanje tzv. Kosova biti formalan uslov za ulazak Srbije u Uniju, rekla je da to ne može biti uslov jer pet država članica EU priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova.

"Vrlo je jasno definisano, kada je počeo proces pregovora, šta je uslov za zatvaranje poglavlja 35, u kojem se nalazi praćenje dijaloga Beograda i Prištine. I to je sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa", navela je Miščević i ukazala da status nikada nije bio predmet dijaloga o normalizaciji.

Govoreći o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama sa EU, ukazala je da su njima potrebni kritični materijali i da su oni Srbiji dali mogućnost, a na nama je da li ćemo tu mogućnost iskoristiti.

Dodala je da rudarenje litijuma nije uslov za članstvo u EU, jer EU kaže da je stvar dogovora unutar države da li ćemo da iskoristimo čitav potencijal i ocenila da ima još dovoljno prostora da se o tome razgovara.