Kaja Kalas: Sarađivaću sa komesarom za proširenje radi napretka tog procesa narednih godina

BRISEL - Evropski parlament (EP) objavio je odgovore kandidata za komesare EU na pisana pitanja odbora i poslanika EP, a kandidatkinja za visoku predstavnicu EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas poručila je u svom odgovoru da će, ako joj bude potvrđena funkcija, blisko sarađivati sa komesarom za proširenje kako bi unapredila proces proširenja EU u narednim godinama.

"Kako EU gradi svoje odnose sa trećim zemljama na drugom kraju sveta ima dubok uticaj na one (odnose) sa našim najbližim susedima, a posebno sa onima koji teže članstvu u EU. Sa komesarom za proširenje, ne samo da ću dati prioritet odnosima sa zemljama (u procesu) proširenja, doprinositi revizijama politike pre proširenja, uključujući u (oblasti) bezbednosti i odbrane, podsticati dobrosusedske odnose, pomirenje i pomoći u rešavanju bilateralnih pitanja u procesu proširenja, daću sve od sebe u svom radu širom sveta kako bih osigurala da novi građani Evrope takođe budu ponosni na Uniju kojoj se pridružuju", navela je Kalas.

U odgovorima napisanim na 21 stranici Kalas je govorila o nizu pitanja iz spoljne politike EU, ali nijednog trenutka nije izričito pomenula partnere sa Zapadnog Balkana niti dijalog Beograda i Prištine, koji bi spadao pod njenu nadležnost, ako joj bude potvrđena ova funkcija.

Međutim, istakla je da će, "blisko sarađivati sa komesarom za proširenje kako bi unapredila proces proširenja u narednim godinama".

"Podrška EP tom procesu i angažovanje sa partnerima za proširenje, posebno kroz zajedničke parlamentarne komitete sa zemljama kandidatima, pomoći će da se podstakne napredak procesa proširenja i usmeri politička energija na neophodne reforme", poručila je Kalas.

Neka od pitanja poslanika EP odnosila su se i na neusklađivanje "velikog broja zemalja, uključujući država kandidate" sa evropskom pollitikom sankcija, a Kalas je ocenila da politika sankcija EU može da bude zaista efikasna samo ako je u potpunosti sprovode države članice i ako se ona ne zaobilazi.

"Zalagaću se za veću saradnju kako bih se pozabavila mnogim aspektima koji se odnose na zaobilaženje, uključujući razmenu informacija, sa ključnim partnerima istomišljenicima, uključujući G7, ali i sa zemljama kandidatima koje moraju da se pridržavaju vrednosti EU na kojima se zasniva ZSBP (zajednička spoljna i bezbednosna politika) kao deo procesa pristupanja", navela je Kalas.

Ona je dodala da će sarađivati sa komesarom zaduženim za finansijske usluge, štednju i investicionu uniju na podršci ujednačenoj primeni sankcija EU širom EU.

Obećala je i da će održavati redovnu razmenu mišljenja sa Evropskim parlamentom o prioritetima spoljne politike EU, kao i da će nastaviti praksu stavljanja na raspolaganje novoimenovanih ambasadora i specijalnih izaslanika EU za razmenu mišljenja sa Odborom EP za spoljne poslove po preuzimanju njihovog mandata i tokom njihovog postavljanja, bez preciziranja na koje specijalne izaslanike misli.

Navela je i da će se, ako bude potvrđena za visokog predstavnika EU, postarati "da se bavimo ljudskim pravima u našem dijalogu sa trećim zemljama".

Kada je reč o drugim pitanjima iz spoljne politike EU, naglasila je da njen kratkoročni prioritet "mora biti rešavanje hitnih globalnih zabrinutosti: rat Rusije protiv Ukrajine i jačanje bezbednosti i odbrane EU", a govorila je i o značaju pružanja podrške Ukrajini.

"Akteri kao što su Rusija, Iran, Severna Koreja i delimično Kina, imaju za cilj da naoružavanje međuzavisnosti i iskorišćavanje otvorenosti naših društava protiv nas. Za ovo moramo biti spremni", poručila je ona.

Najavila je i da će u prvih 100 dana mandata, zajedno sa komesarom za odbranu i svemir, predložiti Belu knjigu o budućnosti evropske odbrane.

Što se tiče migracija, poručila je da će Komisija nastaviti da razvija strateške odnose o migraciji i bezbednosti sa zemljama koje nisu članice EU, posebno sa zemljama porekla i tranzita, i boriti se protiv instrumentalizacije migranata na spoljnim granicama EU.

Kada je reč o krizi na Bliskom istoku, navela je da EU mora da ostane na čelu humanitarnih napora, radeći sa svim akterima na podršci težnji za pravednim i sveobuhvatnim mirom u regionu, sa fokusom na promovisanje rešenja o dve države i jačanju partnerstava sa ključnim regionalnim akterima.

Dodala je i da je odlučna da uloži sve svoje napore kako bi, blisko sarađujući sa komesarom za Mediteran, izložila sveobuhvatnu strategiju EU-Bliski istok i formirala zajedničke stavove EU.

Saslušanja kandidata za komesare pred Evropskim parlamentom biće održana od 4. do 12. novembra.