Žiofre: EK potvrdila raniju ocenu, Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 3

BEOGRAD - Šef Delegacije Evropske unije (EU) Emanuel Žiofre izjavio je danas da Izveštaj Evropske komisije (EK) o Srbiji za 2024. godinu pokazuje da je Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 3, a da će dalji napredak nastaviti da se određuje i napretkom u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

"Komisija je potvrdila svoju ocenu iz prethodnih godina da je Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 3 o konkurenciji i inkluzivnom rastu. Sada je na zemljama članicama da donesu odluku da li je ukupan napredak ostvaren za otvaraje ovog Klastera", rekao je Žiofre na zajedničkoj konferenciji sa predsednikom Vlade Srbije Milošem Vučevićem, kome je uručio Izveštaj EK o Srbiji za 2024. godinu.

Žiofre je objasnio da izveštaj pokriva prethodnih 12 meseci i da je zbog pauze u vladinim i parlamentarnim aktivnostima, usled prevremenih izbora, bilo malih zastoja.

"Pošto nemamo u skorije vreme izbore, nadamo se da ćemo videti intenzifikaciju reformi", rekao je Žiofre.

On je naveo da je izveštaj deo paketa koji je predstavljen danas u Briselu za kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU.

Žiofre je naveo je da je izveštaj nastao u napetom geopolitičkom kontekstu i zahteva potrebu za ujedinjenjem na evropskom kontinentu, uz vrednosti demokratije i vladavine prava.

On je napomenuo da trenutno postoji "pravi zamah" za proširenje EU i da je u prethodnoj godini unija napravila važne korake ka integraciji novih članova i proširenje će ostati prioritet za novu EK koja će uskoro preuzeti dužnost.

Prema njegovim rečima, EU će nastaviti da promoviše dijalog Beograda i Prištine.

"To je teško pitanje, ali je važno u kontekstu pristupanja primeniti obaveze koje proističu iz sporazuma koji su deo evropskog puta Srbije. Odgovornost za nasilje na severu KiM je takođe važan deo onoga što očekujemo", rekao je on.

Žiofre navodi da je Srbija ostvarila ekonomski napredak, pokazavši da je domaća privreda u stanju da izdrži pritiske konkurencije, održi makroekonomsku stabilnost i ostvari rast.

Ističe da je potrebno raditi na jačanju tranzicije upravljanja javnim investicijama, državnoj pomoći i javnim nabavkama.

"Tu su neophodne reforme", rekao je Žiofre na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Ističe da je EU po pitanju Poglavlja 24, koje se odnosi na slobodu i bezbednost, ostvarila dobru saradnju sa Srbijom u upravljanjaju migracionim tokovima.

"Srbija je više nego spremna da upravlja migracijama. Očekujemo dalje usklađivanje vizne politike Srbije sa Evropskom unijom, što je obaveza koja je preuzeta u okviru reformske agende", rekao je Žiofre.

Govoreći o Poglavlju 23, on ističe da je ostvaren kontinuirani napredak u oblasti pravosuđa sa nizom podzakonskih akata koje je resorno ministarsvo usvojilo.

"Želimo da istaknemo potrebu za uspostavljanjem nove pravosudne kulture i da Vlada Srbije mora da naglasi važnost nezavisnosti sudija i samostalnosti tužilaštva, odnosno tužilaca. U tom smislu, nismo videli mnogo napretka", ocenio je Žiofre.

Dodaje da se prošlogodišnje reforme nisu primenjivale u punoj meri, poput saveta REM-a kao i da je "neophodno obezbediti sigurnost i bezbednost novinara".

Žiofre navodi i da je u izveštaju istaknuta potreba za dodatnom reformom izbornog okvira, kao i da važan korak predstavlja osnivanje radne grupe koja će se, uz učešće civilnog društva, baviti glasačkim spiskom.

"Kada je reč o usklađivanju sa spoljnom politikom, nije bilo napretka. Stopa usklađenosti je i dalje oko 50 odsto. Pozivamo da se, kao prioritet, unapredi ta stopa i razjasni geostrateška orijentacija", rekao je Žiofre.

Poručio je da EU nastavlja da pruža podršku Srbiji u svojoj reformskoj agendi.

"Zahvaljujem se timu Ministarstva za evropske integracije na posvećenosti pristupanju Srbije Evropskoj uniji i napornom poslu koji su uradili. Nalazimo se u fazi kada je proširenje na vrhu agende EU i to je sjajna prilika za sve nas. Treba da intenziviramo naš posao kako bismo stigli do konačnog cilja", zaključio je Žiofre.