Budućnost veštačke inteligencije: Rizici, regulacija i saradnja

BRISEL - Veštačka inteligencija je jedna od najaktuelnijih tema u novijoj istoriji, jer iako potencijal veštačke inteligencije (AI) budi mnoge nade, posebno za medicinu, njen razvoj se smatra uglavnom neproverenim.

Ove nedelje, veštačka inteligencija je zauzela centar pažnje sa dobrovoljnim kodeksom ponašanja G7, trilateralnim sastankom između ministara Francuske, Nemačke i Italije u Rimu, kao i "značajnom" izvršnom naredbom predsednika SAD Bajdena i međunarodnim samitom veštačke inteligencije u Londonu.

Krajem oktobra, UN su takođe uspostavile ekspertski panel da daju preporuke u oblasti veštačke inteligencije, tehnologije sa "transformacionim potencijalom", ali i velikim rizicima po demokratiju i ljudska prava.

Generalni sekretar Antonio Gutereš pozvao je komisiju da "trči sa vremenom" i da preporuke o tome kako upravljati upotrebom veštačke inteligencije do kraja 2023. godine, identifikujući rizike koje ona predstavlja i mogućnosti koje predstavlja.

Zemlje G7 (Nemačka, Kanada, Sjedinjene Američke Države, Francuska, Italija, Japan i Velika Britanija) su se u ponedeljak dogovorile o međunarodnim vodećim principima i kodeksu ponašanja za kompanije i institucije koje razvijaju AI, a te smernice imaju za cilj ublažavanje rizika koji proizilaze iz ove tehnologije, kao što su dezinformacije i kršenje privatnosti ili intelektualne svojine.

Ova mapa puta ima za cilj da promoviše razvoj "sigurnih i pouzdanih" sistema veštačke inteligencije na međunarodnom nivou i da "upravlja njihovim rizicima", navodi se u zajedničkoj izjavi, u kojoj se pozivaju svi akteri u sektoru veštačke inteligencije da se obavežu na usklađenost.

G7 ističe "inovativni i transformativni potencijal" naprednih sistema veštačke inteligencije, a posebno generativnih modela kao što je ChatGPT chatbot, istovremeno prepoznajući potrebu da se "zaštite pojedinci, društvo i zajednički principi".

"adovoljstvo mi je što mogu da pozdravim međunarodne vodeći principe G7 i dobrovoljni Kodeks ponašanja, koji odražava vrednosti EU za promovisanje verodostojne veštačke inteligencije. Pozivam programere veštačke inteligencije da potpišu i primene ovaj Kodeks ponašanja što je pre moguće", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u saopštenju.

Ona je prokomentarisala da "EU već kao regulatorni predvodnik sa Zakonom o veštačkoj AI".

Nakon sastanka u Rimu, ministri ekonomije Robert Habek, Bruno Le Mer pozdravili su prvi zakon na svetu koji pokriva veštačku inteligenciju, za koji se očekuje da će biti dogovoren do kraja godine, a u zajedničkom saopštenju, oni su rekli da je "najvažnije da se obezbedi da zakonodavstvo u EU bude osmišljeno bez nepotrebne birokratije i da se postojeća birokratija smanji".

Le Mer je istakao da se u SAD trenutno 10 puta više novca ulaže u veštačku inteligenciju nego u Evropi, rekavši da su SAD prošle godine uložile 50 milijardi evra u veštačku inteligenciju, u poređenju sa pet milijardi i 10 milijardi koje je uložila Kina.

Krajem oktobra, bugarski ministar za e-Upravu Aleksandar Jolovski je takođe rekao da EU treba da reguliše upotrebu tehnologije, jer predstavlja veliki rizik po osnovna prava i evropske vrednosti, ali ne bi trebalo da se bavi prekomernom regulacijom.

U sredu su se zemlje, uključujući Veliku Britaniju, Sjedinjene Američke Države i Kinu, složile o "potrebi za međunarodnom akcijom" dok su se politički i tehnološki lideri okupili na prvom svetskom samitu o bezbednosti veštačke inteligencije (AI).

Cilj dvodnevnog sastanka održanog u istorijskom Blečli parku, severno od Londona, gde je razotkrivena nacističko-nemačka Enigma šifra tokom Drugog svetskog rata, bio je da se pronađe "međunarodni konsenzus" o izazovima koje predstavlja veštačka inteligencija i kako da se reši.

U Evropi, zemlje koje nisu direktno uključene u regulatorna pitanja kao što je zakon EU o veštačkoj inteligenciji ili na sastanku G7, ipak preduzimaju sopstvene korake da se pozabave AI.

U Severnoj Makedoniji, na primer, na inicijativu Fonda za inovacije i razvoj tehnologije (FITD), u septembru 2021. formirana je radna grupa za izradu prve Nacionalne strategije za veštačku inteligenciju.

Zemlja će takođe biti domaćin Šestog regionalnog E-commerce konferencije u Skoplju 14. novembra, sa fokusom na korišćenju potencijala veštačke inteligencije.

Na konferenciji će se, između ostalih, obratiti i predstavnici kompanija kao što su Nestle, Meta, Zalando, Allegro i Reebok, a očekuje se da će događaj okupiti više od 600 preduzetnika, e-trgovaca, direktora kompanija i predstavnika vlada iz Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Kosova, Crne Gore, Rumunije i Srbije.

U međuvremenu, Albanija ima za cilj da postane deo programa Evropske unije Digitalna Evropa, koji će se sprovoditi do 2027. godine.

Albanska vlada je već odobrila nacrt zakona o ratifikaciji sporazuma između Republike Albanije i Evropske unije za učešće u programu Unije "Digitalna Evropa", koji bi trebalo da odobri odbora albanskog parlamenta.