Žiofre: Novac EU za Zapadni Balkan biće isplaćivan u skladu sa rezultatima

BEOGRAD - Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je danas da će šest milijardi evra, koje je Unija svojim Planom rasta namenila za Zapadni Balkan, biti isplaćivano u skladu sa postignutim reformama.

On je, u sedištu Privredne komore Srbije, predstavljajući Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu i Plan rasta za Zapadni Balkan, rekao da, od pomenutih šest milijardi evra, dve milijarde čine bespovratna sredstva, a četiri su povoljni zajmovi za naredni period od tri godine.

"Nakon kovid krize, neke privrede EU su bile u problemu i bile su potrebne finansijske injekcije da bi se te zemlje oporavile od ekonomske krize. Zato je EU napravila program gde je svaka zemlja članica napravila plan reformi, a onda je isplaćivala novac članicama shodno postignutim reformama. Identičan princip primenićemo i na Zapadni Balkan. Kako zemlje regiona budu realizovale reforme, tako će novac biti isplaćivan iz fonda Plana rasta", istakao je Žiofre.

Šef Delagacije EU rekao je da je preduslov za integrisanje u jedinstveno tržište EU taj da se zemlje regiona same ekonomski integrišu, sledeći sve standarde koji postoje u EU.

"Prema našim procenama, integracija regiona mogla bi da dovede do porasta BDP-a svih regionalnih privreda za 10 odsto. Da bi se postigla ta integracija u jedinstveno tržište, neophodno je sprovođenje reformi. Sa jedne strane je usklađivanje i harmonizacija zakonodavstva sa EU. Takođe, neophodno je sprovesti i sve one strukturne reforme kako bi regionalne privrede mogle da pariraju jedinstvenom tržištu", naveo je Žiofre.

Kako je rekao, zamisao Plana rasta za Zapadni Balkan jeste da se ovaj region integriše u jedinstveno tržište EU i pre nego što same zemlje kandidati postanu članice EU.

Prema njegovim rečima, to je važno za građane i poslovni sektor kako bi mogli da osete sve koristi koje pruža jedinstveno tržište.

Komentarišući situaciju sa otvaranjem klastera Srbiji, Žiofre je rekao da on sam ne bi mogao da iznosi pretpostavke, jer na ipak na zemljama članicama da o tome odluče.

"Postoje dva ključna elementa - progres u normalizaciji odnosa sa Prištinom i napredak u vladavini prava i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. U usklađivanju sa spoljnom politikom EU nije bilo napretka. To će sve biti uzimano u obzir", rekao je Žiofre.

Kada je reč o procesu proširenja i eventualnoj promeni politike iz Brisela, Žiofre je podsetio da će u junu naredne godine uslediti izbori u EU, kada će se formirati novi Parlament i Komisija, ali on ne veruje da će biti ikakve fundamentalne promene i smatra da se može očekivati kontinuitet dosadašnje politike.