EU se složila o zakonu za jačanje slobode medija i zaštitu novinara

Članak je proizveo Tanjug u saradnji sa evropskim agencijama u okviru projekta European newsroom (ENR)

BRISEL - Evropska unija želi da bolje zaštiti novinare i medijske kompanije od političkog uticaja, zbog čega je dogovorila takozvani Evropski akt o slobodi medija. Iako su zaštitne mere koje nudi zakon uglavnom pozdravljene, on nije bez nedostataka - a problemi širom evropskog medijskog pejzaža ostaju.

EU je zaključila sporazum o novom zakonodavstvu koje se odnosi na slobodu medija, koji nastoji da poveća transparentnost vlasništva medijskih kompanija i institucionalnog oglašavanja, da bolje zaštiti novinare i njihove izvore, kao i da ojača nezavisnost javnih medija.

Naročito u zemljama poput Mađarske i Poljske, gde država ima direktan uticaj na medije, EU smatra da je to postao veliki problem poslednjih godina. To želi da ispravi novim zakonima.

"Postignuti sporazum je svedočanstvo naše posvećenosti negovanju slobodnih i pluralističkih medija. Po prvi put će postojati zaštitne mere u evropskom zakonu", rekla je nemačka evroposlanica Sabine Verhejen (EPP).

Potpredsednica Evropske komisije za vrednosti i transparentnost Vera Jurova, rekla je da EU "ne reguliše medije, već prostor za medije".

Međutim, nemački izdavači novina i časopisa zadržali su ranije kritički stav. Savezno udruženje digitalnih izdavača i novinskih izdavača (BDZV) i Medijska asocijacija slobodne štampe (MVFP) rekli su da "dok se štampa bori sa ekonomskim, regulatornim i konkurentskim izazovima, EU steže steznik koji se ne bavi nijednim problema i umesto toga ugrožava slobodu štampe".

Glavni kamen spoticanja zbog kojeg su se pregovori produžili na poslednje nedelje španskog predsedavanja Savetom EU bilo je uključivanje klauzule koja bi uvela zabranu špijuniranja novinara ili njihovih izvora iz razloga "nacionalne bezbednosti", što je član koji je Evropski parlament odbacio.

Prema sporazumu, države članice EU moraju da garantuju efikasnu zaštitu novinara u budućnosti, a posebno treba sprečiti špijuniranje novinara.

Nekoliko država članica je ranije insistiralo na dopuštanju izuzetaka od zabrane špijuniranja u ime nacionalne bezbednosti, što je izazvalo veliku zabrinutost među profesionalnim udruženjima i drugim zagovornicima slobode štampe.

Verhejen je rekla da bi svaki nadzor, kao što je upotreba špijunskog softvera u uređajima novinara, bio moguć samo za ozbiljne zločine i ako postoji sudska odluka.

Zakon o slobodi medija takođe sadrži neke garancije za zaštitu nezavisnosti javnih medija, kao što je zahtev da kriterijumi za imenovanje i razrešenje visokih funkcija, trajanje njihovog mandata i dovoljno sredstava za ispunjavanje njihove misije moraju da budu unapred utvrđeni zakonom.

U Sloveniji je, na primer, dugo očekivani zakon o reformi medija trenutno u javnoj raspravi.

Važna nova karakteristika je transparentnost vlasništva, što bi takođe trebalo da dovede do jačeg medijskog pluralizma. Ministarka kulture Asta Vrečko je u intervjuu za TV Slovenija istakla da je predlog zakona u skladu sa Evropskim zakonom o slobodi medija i Zakonom o veštačkoj inteligenciji, koji će ubuduće biti temelj medijske regulative.

Uprkos dogovorenim zaštitnim merama, medijski pejzaž u nekoliko drugih zemalja EU nedavno je doživeo značajne transformacije.

Nova poljska proevropska vlada u sredu je pokrenula reformu državnih medija i otpustila njihovo rukovodstvo, pošto su desničarski poslanici organizovali sedlicu u znak protesta zbog promena, a javni prenos je prekinut.

Švajcarska medijska kompanija Ringier - koja je vlasnik rumunskog dnevnika Libertatea i publikacije Gazeta Sporturilor (GSP), ranije ovog meseca objavila je planove za otpuštanje radnih mesta u Libertataj, navodeći sve veći prelazak na onlajn medije.

Novinari pogođenih dnevnih listova tvrde da su bili pod pritiskom rukovodstva da podnesu bilo kakve članke o onlajn kladionicama koje su moćne na Balkanu i glavni su izvor prihoda od reklama na proveru pre objavljivanja.

Komentarišući dogovoreni zakon EU o slobodi medija, predsednik Odbora za pitanja EU u Poslaničkom domu rumunskog parlamenta Stefan Musou podsetio je da je u Rumuniji sloboda izražavanja i slobodna štampa nastala revolucijom 1989. godine, nakon vrhovnog žrtve koje su omogućile ljudima da imaju koristi od sve obećavajućih izgleda unutar EU i NATO-a.

Još jedna ključna tačka u zakonodavstvu je pitanje moderiranja novinarskog sadržaja na onlajn platformama. Takođe bi trebalo da postoje jasnija pravila za odnos između medijskih kompanija i velikih onlajn platformi poput Fejsbuka, koji pripada Meta grupi, ili Gugla.

Na sastanku sa predstavnicima Reportera bez granica u Briselu u oktobru, bugarski premijer Nikolaj Denkov rekao je da su među glavnim problemima u Bugarskoj dezinformacije, a ne nedostatak slobode govora, jer je u tom pogledu u poslednjih nekoliko godina ostvaren značajan napredak.

"Pored promena u bugarskim zakonima, evropsko zakonodavstvo može mnogo da nam pomogne u tom pogledu", dodao je Denkov.

Službe EU će sada nastaviti da prikupljaju dokaze, obavljaju intervjue i vrše inspekcije pre nego što odluče da li da traže od platforme Iks nove pravne lekove ili da pronađu put kompromisa.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, dogovoreni zakon o slobodi medija takođe predviđa uspostavljanje novog Evropskog saveta za medije, sastavljenog od predstavnika nacionalnih regulatornih tela 27 država članica EU, kako bi se obezbedio stroži okvir za spajanja u ovom sektoru.

Ovo telo bi bilo odgovorno za izdavanje neobavezujućeg mišljenja o ovim operacijama sa stanovišta njihovog uticaja na pluralizam.

Nacrt Evropskog zakona o slobodi medija postaće zakon kada ga Evropski parlament i države članice zvanično usvoje, a članice EU mogu da uvedu stroža ili detaljnija nacionalna pravila od onih u zakonu.