Bertolini: EU pomaže civilnom društvu u Srbiji da bude uticajno u donošenju odluka

BEOGRAD - Šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji Nikola Bertolini izjavio je danas da EU pomaže civilnom društvu u Srbiji da bude uticajno u donošenju odluka vlasti i da bude aktivnije u odnosu sa građanima.

Kako je istakao tokom panela na temu "Upotreba prava Evropske unije u zaštiti prostora za građansko delovanje" u Beogradu, cilj ove rasprave jeste da se govori o tome kako da se Srbija transformiše u demokratskije društvo i dodao da je jedan od načina za to podrška civilnom društvu.

Bertolini je podsetio da EU izdvaja godišnje 6-7 miliona evra isključivo za razvoj civilnog društva u Srbiji, u formi grantova i pomoći institucijama, uz tehničku pomoć.  

"U Srbiji se ovo koristi da se obezbedi bolja klima za civilno društvo, da ono bude uticajno na donošenje odluka vlasti, da bude partner u procesu pridruživanja i da bude aktivnije u odnosu sa građanima", rekao je Bertolini.

Bertolini je naveo da je neophodno biti strpljiv i gledati kako da civilno društvo bude održivo i kada Srbija uđe u EU.

"Mi, Evropska komisija koju predstavljamo, trenutno smo i dalje spoljni partner, ali kada postanemo unutrašnji partner, nećemo imati važnu, odlučujuću ulogu kada je reč o fondovima koji se koriste u Srbiji. Oni će biti višestruko veći i o njima će odlučivati vlada. Zato je važno razvijati demokratiju i birati mudre i proaktivne vlade, otvorene prema svima", ocenio je on.

Kako je naveo, postoje dva instrumenta pomoći evrointegraciji Srbije, a to su politički dijalog, koji uključuje pregovore, i finansijski instrument.

"Politički deo veoma je spor. Ne zato što postavljamo uslovljavanja, već zato što Evropska komisija želi da radi brzo, dok Evropski savet i Parlament imaju drugačije ideje. Otvaranje poglavlja se desi tek kada i poslednja od 27 članica na to pristane. Proces jeste spor, ali nećemo napustiti Srbiju", rekao je Bertolini i dodao da, kada je reč o finansijskom instrumentu, neophodno je koristiti ga za pomoć vladi i civilnom društvu, kome preporučuje da učestvuje u konsultacijama o prioritetima.

Frančeska Fanuči iz Evropskog centra za neprofitno pravo rekla je za Tanjug da je taj Centar objavio priručnik koji služi da pomogne u razumevanju zakona EU i objasni kako ti zakoni mogu da unaprede civilno društvo, ne samo u Uniji, već i u susednim zemljama.

Kako je rekla, današnji panel je prilika da se taj priručnik predstavi, u nadi da će pobuditi interesovanje za pomoć civilnom društvu da bude više uključeno u dijalog i sa vlastima i sa EU. 

"Kada je reč o stubovima evropskih integracija Srbije, dobar napredak ostvaren je u oblasti borbe protiv korupcije, nezavisnosti medija, nezavisnosti sudstva i civilnog društva. Naročito bismo pohvalili osnivanje Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom. Jedno od najosetljivijh pitanja jeste priznavanje nezavisnosti Kosova i čini se da ima dosta otpora u tom smislu", rekla je ona za Tanjug.

Fanuči je rekla da se nada da će Srbija rešiti svoje unutrašnje probleme i dodala da je put ka EU otvoren, ukoliko Srbija to želi.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković izjavila je da su evropske integracije trenutno najefikasniji institucionalni okvir za zagovaranje organizacija civilnog društva u Srbiji zahvaljujući tome što je odnos države i civilnog društva deo političkih kriterijuma o kojima Srbija pregovara sa Evropskom unijom.

"Mogućnosti korišćenja mehanizama EU prava u zaštiti ove uloge civilnog sektora zbog toga su od izuzetne važnosti za sve nas u Srbiji, posebno uzimajući obzir trendove globalnog sužavanja prostora za građansko delovanje", rekla je Selaković.

Panel su organizovali PartnersGlobal, Evropski centar za neprofitno pravo i Građanske inicijative, u saradnji sa Nacionalnim konventom o Evropskoj uniji.

Događaj je deo projekta "Za snažnije građansko društvo" koji su podržale Američka agencija za međunarodni razvoj i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.