Sumnje u liderstvo SAD podstiču pozive na snažniju odbranu EU

BRISEL - Evropski lideri traže da se pojačaju napori kako bi se osigurala bezbednost kontinenta, nakon što je favorit za republikansku predsedničku nominaciju Donald Tramp rekao da će "ohrabriti" Rusiju da "radi šta god hoće" članicama NATO koje ne troše dovoljno na odbranu i nakon što je dodatna američka pomoć Ukrajini dovedena u pitanje zbog protivljenja republikanaca u Predstavničkom domu.

Komentari bivšeg američkog predsednika o vojnoj alijansi koju predvode SAD podigli su uzbunu među saveznicima i izazvali oštre osude u Beloj kući, a aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden nazvao ih je "glupim" i "sramnim".

Šef NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je da bilo kakva sugestija da saveznici neće braniti jedni druge podriva njihovu bezbednost, uključujući bezbednost SAD.

Diplomate iz više zemalja NATO insistirale su na tome da je zadržavanje SAD u sklopu alijanse i dalje od osnovne važnosti da se odvrati pretnja od Rusije.

Stoltenberg je u sredu rekao da će 18 od 31 zemlje članice NATO ove godine dostići ciljnu potrošnju za odbranu od dva odsto bruto domaćeg proizvoda i istakao da je prošle godine zabeleženo "neviđeno povećanje" za odbranu evropskih zemalja i Kanade od 11 odsto, što je podstaknuto ratom Rusije u Ukrajini.

On je naglasio da će, sveukupno, evropski saveznici i Kanada dodati više od 600 milijardi dolara na svoju potrošnju za odbranu od kada su postavili cilj o izdvajanju dva odsto BDP-a pre jednu deceniju.

Rat Rusije protiv Ukrajine poslužio je kao poziv na buđenje evropskim zemljama, a cifra od dva odsto BDP-a postala je minimalni zahtev, a ne cilj.

Ključni igrači kao što je Nemačka povećali su svoju potrošnju i spremni su da ispune cilj ove godine. Španija planira da dostigne cilj od dva odsto 2029. godine, a Slovenija 2030. godine.

Iako je u poslednje vreme fokus na potrošnji NATO za odbranu, pitanje podrške Ukrajini bilo je na stolu na sastanku NATO u sredu.

Američki Senat je dan ranije odobrio dugo odlagano finansiranje ratnih napora Ukrajine, ali izgleda da će Predstavnički dom SAD, koji predvode republikanci, odbaciti taj paket.

Sumnje u buduću američku pomoć pojavile su se u vreme kada Ukrajina upozorava da su njene snage nadjačane dok se suočavaju sa sporim napredovanjem Rusije duž linije fronta.

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola u ponedeljak je rekla da je potrebno više uraditi u pogledu izdvajanja za odbranu pojedinih zemalja, ali je naglasila da će Evropa poslati "jasnu poruku, bez obzira na to ko će voditi sledeću američku administraciju", da je EU "dovoljno jaka da možemo da branimo jedni druge".

Belgijski premijer Aleksander De Kro je, reagujući na komentare Trampa, istakao da je jedinstvo najveća prednost Zapada protiv ruskog predsednika Vladimira Putina.

"Poslednja stvar koju treba da uradimo je da to odbacimo", rekao je De Kro, ali je priznao da Evropa ima odgovornost da preuzme svoju bezbednost u svoje ruke.

"U godinama koje dolaze moramo da izgradimo jači evropski stub unutar NATO-a", istakao je on.

Poljski premijer Donald Tusk posetio je ranije ove nedelje nemačkog kancelara Olafa Šolca u Berlinu i francuskog predsednika Emanuela Makrona u Parizu kako bi koordinisao spoljnopolitičku saradnju između zemalja i pojačao bezbednosnu saradnju u Evropi.

Šolc je na zajedničkoj konferenciji za novinare rekao da Nemačka i Poljska sarađuju i istakao da su neophodni solidarnost i zajednička akcija, "posebno u vreme kada ruski imperijalizam ugrožava našu zajedničku bezbednost u Evropi".

"Zato se zalažemo jedni za druge u EU i u NATO", rekao je Šolc.

Tusk je rekao da nedostatak novca neće odlučiti o sudbini rata, ali je ocenio da je potrebna veća odlučnost da se evropsko bogatstvo iskoristi za bezbednost i odbranu.

Makron je pozvao na jačanje evropske odbrambene industrije i rekao da će to omogućiti da Evropa postane bezbednosna i odbrambena sila komplementarna NATO-u.

Makron je u januaru pozvao evropske zemlje da se pripreme da podrže Ukrajinu u slučaju da Vašington odluči da prestane da joj pomaže.

Francuski ministar inostranih poslova Stefan Sežurne razgovarao je na sastanku u okviru Vajmarskog trougla sa šeficom nemačke diplomatije Analenom Berbok i šefom poljske diplomatije Radoslavom Sikorskim o produbljivanju spoljnopolitičke i bezbednosne saradnje.

Sežurne je, nakon Trampovih komentara, rekao da je Evropi potrebna još jedna "polisa životnog osiguranja" pored NATO.

Šefica nemačke diplomatije rekla je da EU mora da brine o bezbednosti Ukrajinaca, a da to znači i brigu o sopstvenoj bezbednosti.

"Mislim da nam je potrebna unija odbrane i bezbednosti, sa zajedničkim kupovinama i udruživanjem naših snaga“, poručila je Berbok.