8. novembar 2024 14:43
Predstavljena prigodna marka 110 godina australijske medicinske misije u Srbiji
BEOGRAD -
Pošta Srbije danas je predstavila prigodnu poštansku marku "110 godina australijske medicinske misije u Srbiji”, na svečanosti u PTT muzeju.
V.d. direktora Pošte Srbije Zoran Anđelković je uručio prigodne marke ambasadoru Australije Danijelu Emeriju, ministru bez portfelja Đorđu Milićeviću, predsedniku Udruženja Australijanci sa Srbima Bojanu Pajiću i potomcima članova australijske medicinske misije koja je pomagala Srbiji u Prvom svetskom ratu.
Nakon što se posle prvih pobeda srpske vojske u bitkama na Ceru i Kolubari svetom proneo glas o herojstvu i viteštvu njenih vojnika, dobrovoljci sa svih strana su počeli da dolaze u Srbiju kako bi pomogli vojsci i narodu. Među prvima su bili i dobrovoljci iz Australije, koji su u okviru medicinskih i misija Crvenog krsta lečili ranjene i bolesne vojnike i civile.
U svom obraćanju brojnim zvanicama, Milićević je ocenio da se "premalo zna koliko je Australija pomogla tokom Prvog svetskog rata" Srbiju, čiji su medicinski radnici stigli u našu zemlju na početku rata 1914. godine.
Milićević je podsetio da su tada harale epidemije tifusa i drugih bolesti, a da su lekari, medicinske sestre, bolničari i ostalo osoblje u teškim uslovima pružali pomoć srpskim ranjenicima i civilima.
"Njihova požrtvovanost je spasila bezbrojne živote i postali su sastavni deo herojske borbe Srbije u Prvom svetskom ratu. Ovi ljudi su postali trajni simbol prijateljstva", naglasio je ministar.
Milićević je naglasio da je predstojeći praznik Dan primirja, 11. novembar "važan dan za Srbiju i ceo svet", a prigodne marke su "omaž herojima i simbol trajne prijateljske veze" sa Australijom.
On je dodao da je veza između Srbije i Australije iz tog perioda prerasla je u trajno prijateljstvo, a dolazak australijske misije smatra se jednim od simbola solidarnosti i međusobnog poštovanja.
”Srbiju i Australiju veže bogata prošlost i tradicija solidarnosti koja traje više od jednog veka. Sećamo se tih slavnih dana kada je Srbija bila u jednoj od svojih najtežih istorijskih bitaka, boreći se za slobodu i očuvanje svoje zemlje. Naši narodi povezani su i preko naše srpske dijaspore u Australiji, koja predstavlja most između naših kultura. Srbi u Australiji deo su šireg srpskog identiteta, čuvajući naš jezik, kulturu i vrednosti i prenoseći ih generacijama. Zbog toga je od presudne važnosti da nastavimo da gradimo i negujemo ove veze, da osnažujemo saradnju i podršku našim ljudima koji tamo žive, ali i da radimo na učvršćivanju odnosa između naših dveju zemalja”, zaključio je Milićević.
U svom obraćanju, Emeri je ocenio da marke obeležavaju sećanje na doprinos australijskog medicinskog osoblja, zahvalivši se Pošti Srbije na velikodušnoj gesti, koja će pomoći javnosti u obe zemlje da se sazna "o hrabrim ljudima koji nisu dovoljno poznati".
Emeri je odao priznanje dizajnerima Pošte Srbije na "impresivnim slikama" na markama koje su nastale na osnovu malobrojnih sačuvanih fotografija.
Prema njegovim rečima, prikazani su Autralijanci koji su "pokazali veliku hrabrost pružajući medicinsku pomoć vojnicima i civilima u teškim uslovima".
Kreatori Pošte Srbije izradili uz podršku Pajića marke na kojima su portreti šest simbioličkih predstavnika australijskog medicinskog osoblja.
Na markama su doktori Džejms (James) Donaldson (1888-1971), Tomas Benbou (Thomas Benbow 1886-1971) i Meri (Mary) De Garis (1881-1963), bolničarka Etel Gilingam (Ethel Gillingham1884-1952), kuvarica Majls Frenklin (Miles Franklin 1879-1954) i vozač ambulantnih kola Oliv (Olive) King (1885-1958).
Autor knjige "Australijanci sa Srbima u Prvom svetskom ratu" Pajić je podsetio da je bilo preko 1.500 dobrovoljaca koji su iz Australije i Novog Zelanda (ANZAC) služili kako medicinari i podrška u Srbiji i potom na Solunskom frontu.
Pajić je i autor završenog dokumentarnog filma "Daleko je Kajamkčalan" koji govori o ANZAC pomoći Srbiju u Prvom svetskom ratu.
U svom obraćanju, praunuka Rut Stivens je podsetila da je Gilingam bila medicinska sestra u Vrnjačkoj Banji do novembra 1915. kada je završila u austrougarskom zarobljeništvu, odakle je oslobođena naredne godine.
"Moja majka je sa ponosnom pričala o mojoj prabaki u Srbiji, opisavši je kao saosećajnu, odanu i pravu feministkinju. Volela je Srbiju i njene ljude. Kad joj je ponuđeno da se povuče odlučila je da ostane i brine o vojnicima", navela je Stivens.
Prema njenim rečima, Gilingam je tokom rata skoro umrla izgubivši polovinu telesne težine, a za svoje zasluge je dobila odlikovanje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
U svom obraćanju, Keti Henkok je istakla da se njena pratetka doktorka De Garis pridružila Ženskoj škotskoj bolnici i da je bila hirurg u Ostrovu na Solunskom frontu od februara 1917. do oktobra 1918. godine, zasluživši Orden Svetog Save trećeg stepena.
Anđelković se zahvalio Henkok i Stivens "na toplini kojom su govorili" i načinom na koji su podsetili na hrabrost i pomoć svojih predaka, priznavši da snosimo krivicu što se čekalo 110 godina da se sazna za zasluge preko 1.500 ANZAC dobrovoljaca.
"Da se na povrede drugi, često zapostavljamo sopstvene borce i one koji su poput ANZAC pomagali. To nije dobro, jer se tako potire istorija", naglasio je Anđelković.
Prema njegovim rečima, Pošta Srbije je objavljivanjem prigodnih maraka pokušala dati svoj doprinos da se, zbog budućih generacija, građani Srbije i Australije podsete i da ne zaborave ljude koji su se borili za slobodu u Prvom svetskom ratu.