Izložba povodom 170 godina telegrafskog saobraćaja u Srbiji otvorena u PTT muzeju

BEOGRAD - Tematska izložba "170 godina od uvođenja telegrafskog saobraćaja u Srbiji - Preko Morzea u svet" otvorena je danas u PTT muzeju, gde će trajati do 30. aprila.

Posetioci imaju priliku da, kroz ilustraciju bogate istorije telegrafskog saobraćaja, saznaju kako se on razvijao u Srbiji pre punih 170 godina.

Rukovodilac PTT muzeja Marko Jelić je naglasio da postavka ukazuje na doprinos poštansko-telegrafsko-telefonskog saobraćaja na razvoj i stvaranje moderne srpske države.

"Istraživanje i priprema izložbe objedinili su izvore muzejskih zbirki, zakone, vesnike stručne članke, časopise, kataloge iz bogatih muzejskih zbirki u našoj nacionalnoj baštini koje se vredno i pouzdano čuvaju u PTT muzeju Pošte Srbije", rekao je Jelić.

Jelić je dodao da je još jedan jubilej obaveza tog javnog preduzeća da još snažnije i posvećenije radi na promociji sadržaja Pošte Srbije.

Kustoskinja PTT muzeja Nina Atlagić je istakla da istoriju telegrafskog saobraćaja odlikuju "znanje, mudrost, diplomatija i trud".

"Te osobine imali su naši prvi telegrafisti poput Mladena Radojkovića, Zdravka Rajkovića i Dimitrija Đorđevića, koji su školovanjem u inostranstvu prikupili određena znanja i primenili u našoj zemlji", objasnila je kustoskinja.

Atlagić je dodala da je istraživanjem došla do zaključka da funkcija telegrama nije bila samo prenošenje običnih poruka, već i širenje jevanđelja.

"Naučnici tog doba, poput Mihajla Pupina, znali su da sa rastom civilizacije društva raste i demoralizacija. Stoga, naučna priča mora da bude oplemenjena tom jevanđelskom istinom i ljubavlju", zaključila je ona.

Fotografija prve poštansko-telegrafske ženske škole iz 1891. i 1982. godine, telegram knjaževsko-srpskog telegrafskog nadleštva iz 1877, osigurač protiv udara groma i telegrafski aparat "Allocchio Bacchini & CO" iz Milana, samo su deo eksponata koji čine izložbu.

Tu je i fotografija tvorca prvog funkcionalnog telegrafa - Semjuela Morzea i njegov aparat, poštanska kasa iz 19. veka, stakleni i keramički izolatori i uverenje o postavljanju Radivoja Hadžića za privremenog telegrafistu.

Postavku čine i stakleni izolator sa prve telegrafske linije iz 1855. godine, delovi za telegrafske aparate, releje i ukazi o postavljenju fotografije Hjuzovog i Bodovog aparata, kao i drugi brojni eksponati, dokumenti i fotografije.