Mila Turajlić predstavila svoje dokumentarce i novu izložbu u DKC

BEOGRAD - Rediteljka Mila Turajlić najavila je danas u susretu sa medijima redovnu bioskopsku distribuciju svoja dva dokumentarna filma „Non-Aligned: Scenes from the Labudović Reels“ i “Ciné-guerrillas: Scenes from the Labudović Reels“, kao i izložbu „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji - arhivski omnibus“ koja će biti otvorena 18. marta u Muzeju afričke umetnosti.

U Dvorani Kulturnog centra Beograda od 13. do 22. marta, u dva termina, gde je i održan susret sa novinarima, biće projekcije dokumentarnog diptiha „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ (Nesvrstani i Filmske gerile), i nakon svakog emitovanja i susret sa autorkom Milom Turajlić.

Premijera oba dokumentarca je održana u okviru 28. Festivala autorskog filma (FAF) krajem novembra 2022. godine.

“Zahvalna sam što je DKC kuća, ne samo dobrog filma, nego i dokumentarnog filma već niz godina unazad. Zapravo uspeli ste da održite neki prostor u Beogradu gde autorski dokumentarni film može da igra na redovnom bioskopskom repertoaru. Nije samo na nivou incidenta, jedna projekcija, premijera, već da publika zaista ima vremena da vidi film, da nekome ispriča o njemu i da film zaista može da postoji u nekom životu grada”, rekla je Turajlić.

Projekat “Non-Aligned & Ciné-guerrillas: Scenes from the Labudović Reels” je dokumentarni diptih koji se sastoji od dva dugometražna filma koji vode publiku na arhivsko putovanje kroz proces stvaranja projekta Trećeg Sveta.

Filmovi su zasnovani na nikada ranije prikazanim 35-milimetarskim filmskim materijalima, koje je radio Stevan Labudović, poznati snimatelj Josipa Broza Tita.

Film “Ciné-guerrillas” prikazuje sliku iza kulisa medijske bitke koja je vođena tokom rata za nezavisnost Alžira i otkriva ulogu filmske slike u političkoj borbi protiv kolonijalizma.

Nakon FAF-a 2022, dokumentarci su išli na festival u Alžir, što bi, prema njenim rečima, sigurno bile najdraže projekcije preminulog Labudovića, koji je bio vezan za ovu zemlju.

Filmovi su osvojili glavnu nagradu - Gran Pri, a rediteljka je otkrila da su na projekciju došli i tamošnji učesnici ostvarenja, obratili se publici, i kako je naglasila, “bila je to jedna toliko emotivna prilika da se Stevanovi filmovi vrate njegovoj drugoj kući Alžiru, jer je prva 'Filmske novosti''.

Prošle nedelje ostvarenja su imala premijeru na festivalu u Njujorku i po drugim smotrama u svetu, tako da je diptih počeo da živi neki svoj redovan festivalski život.

“Važno mi je bilo da se vratim u Beograd da uradimo ovaj koncept gde ćemo zapravo svako veče imati razgovor i susret sa publikom. Osmislili smo sa DKC-om ovu bioskopsku distribuciju kao ideju živog susreta autora i gledalaca, i ta zamisao nam je bila ključna”, navela je rediteljka.

Turajlić je onda otkrila da je povodom oba filma stigao poziv od Muzeja afričke umetnosti da se realizuje izložba “Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji - arhivski omnibus“.

Kustosi nove izložbe su Mila Turajlić, Maja Medić, Ana Knežević i Emilia Epštajn.

“U pitanju je muzejski deo ovog projekta, jer priča o Stevanu Labudoviću, od inicijalne filmske ideje postala je jedan projekat koji smo nazvali 'Filmski žurnali Nesvrstanih u saradnji sa Filmskim novostima'. To je zapravo umetničko-istraživački projekat, koji je uključio i video radove, od kojih je jedan rađen za Oktobarski salon u saradnji sa DKC-om. Takođe, tu su još i video radovi za Muzej afričke umetnosti, a naš projekat ide dalje, jer mi nastavljamo da istražujemo i da skeniramo filmske materijale, koji su snimatelji “Filmskih Novosti” snimali za nesvrstane zemlje”, dodala je Turajlić.

Sama ideja za nastanak filmskog projekta rodila se iz jednog susreta u decembru 2014. godine na Festivalu angažovanog filma u Alžiru gde je Stevan Labudović bio učesnik.

On je inače bio poslednji živi snimatelj "Filmskih novosti", koji je svuda po svetu pratio Tita, i imao je zbog toga veoma specifičnu karijeru unutar samih “Filmskih novosti”, kako je opisala Turajlić ranije na FAF-u.

Takođe, Labudović je imao i važan status u Alžiru gde su ga zvali “Filmsko oko naše revolucije”, jer je tamo proveo tri godine, snimajući njihov oslobodilački rat, odnosno alžirski rat za nezavisnost protiv Francuske, koji se vodio od 1954. do 1962. godine.

Čim je videla krajem 2014. godine kako ljudi u Alžiru reaguju na njega, rediteljka je shvatila da je to prava tema za njen sledeći dokumentarni film, da vredi da se o njemu snima projekat.

Onda su “Filmske novosti” odmah podržale projekat i omogućile su autorki da radi sa arhivskim materijalima koji nikada nisu korišćeni.

Vladimir Tomčić, direktor “Filmskih Novosti”, kao i na FAF-u 2022, rekao je da je rediteljka uspela da spoji talenat koji se podrazumeva sa neverovatnom energijom, posvećenošću i ljubavlju za istraživanjem, jer poznaje arhive ove institucije bolje od većine koji su tamo decenijama zaposleni.

Tomčić je rekao da ona uvek veoma temeljno i uporno traga za pričama, i “filmove snima godinama, ne zato što je spora ili lenja, već naprotiv, traga za pravom merom i načinom prikazivanja neke bivše stvarnosti”.

Prema njegovim rečima, danas u svetu dokumentarni film doživljava veliki uspon, tako da u konkurenciji u Veneciji na festivalu, uspeva da pobedu odnese - dokumentarac.

Prvi čovek “Filmskih Novosti” je otkrio i da je Mila Turajlić dobila tu čast i režirala dokumentarne filmove o temi arhitekture soc-realizma za Muzej moderne umetnosti (MOM) u Njujorku.

“To se ne daje svakome, jer ta ustanova sve što radi jeste da velikim promišljanjem, i sa angažovanjem svojih ljudi, koji su vrhunski u tome, i kojima će poveriti da se to uradi. Znam od Alžiraca da su njena dva filma na festivalu tamo izazvale prave ovacije, oni su prevazišli filmski projekat”, kazao je Tomčić.