Maja Gojković: Obnova izgorelog dela Hilandara završava se 2024. godine

URANOPOLIS - Komisija za Hilandar razmatrala je danas na sednici dosadašnji tok radova na rekonstrukciji manastira Hilandar, a predsedavajuća ministarka kulture Srbije Maja Gojković je istakla da će 2024. godine biti završena obnova svega onoga što je uništeno u požaru 2004. godine.

Na sednici održanoj u manastiru Kakovo, nedaleko od Uranopolisa, utvrđeni su dalja dinamika radova tokom ove godine i planovi za naredni period, kao i aktuelna pitanja u okviru rekonstrukcije Hilandara, jednog od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Gojković je istakla da je važno da je u međuvremenu usvojen poseban Zakon koji je posvećen stalnoj brizi o Hilandaru, na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i da je izuzetno važno bilo za nacionalni identitet, državu i narod, da bude obnovljeno sve šta je uništeno, i da se nastavi briga o manastiru na trajni, sistemski način.

"Prvo se bavimo održavanjem onoga što smo sada podigli i obnovili, ali da nastavimo da renoviramo, restauriramo i one delove koji pripadaju Hilandaru, a koji nisu bili obuhvaćeni tim planom", rekla je Gojković.

 

Prema njenim rečima, pred Skupštinom Srbije nalaze se izmene i dopune Zakona o kulturi, koje na poseban način ističu ulogu Hilandara i omogućavaju sprovođenje planova nakon završetka obnove i rekonstrukcije uništenih delova manastira.

U saopštenju se kaže i da je na sednici razgovarano o izgradnji depoa i riznice, i obnovi mnogih drugih delova manastira.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, koji je kao zamenik predsednika komisije vodio njene članove u obilazak Hilandara kako bi se uverili o dosadašnjem toku radova, rekao je da se odvijaju planiranom dinamikom.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku su u velikim radovima kompleks Dohije i Igumenarije i ovim tempom trebalo da bude završen objekat Dohije, a naredne će akcenat biti na obnovni Igumenarije, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Selaković je istakao da je za Srbiju kao državu i narod od izuzetne važnosti obnova Hilandara, jer se time obnavlja i naša svetosavska, srpska nacija.

 

"A nama, koji smo danas deo toga, velika je čast i veliki blagoslov da jesmo deo toga i da svako na svoj način doprinosi onoliko koliko može da taj posao bude što je moguće bolji i uspešniji”, naglasio je Selaković.

Rad Komisije ozbiljno podržava donošenje posebnog Zakona o Hilandaru, a izmenama i dopunama zakona o kulturi koji su u skupštinskoj proceduri, prema mišljenju Selakovića omogućiće se obnova i primereno održavanje manastirskog kompleksa.

”Velika zasluga za to je na prvom mestu na inicijativi Zadužbine hilandarske i Vučića, da se jedan takav zakon usvoji, da se danas uz jedno ozbiljno pregalaštvo Ministarstva kulture, na čelu sa Gojković, to oseća u samom radu i Komisije za obnovu", istakao je Selaković.

Prema njegovim rečima, naša država je "napokon smogla snage, i posle decenija, nesnalaženja i teškog funkcionisanja" danas Srbija, zahvaljujući tome što se ekonomski razvija, "odvaja pozamašna sredstva za obnovu Hilandara".

Selaković je dodao da ta sredstva nisu vezana samo za ono šta je "stradalo u katastrofalnom požaru, već za delove kompleksa o kojima nije vođena primerena briga iz raznoraznih razloga, decenijama ili vekovima unazad”.

Komisija je na sastanku konstatovala da se u prethodnom periodu radilo na rekonstrukciji izgorelih objekata graditeljskog nasleđa, konaka i paraklisa, kao i uspostavljanju vizuelnog izgleda Svetog manastira kakav je bio pre Velikog požara.

Radilo se i na obnovi i unapređenju uništene i oštećene infrastrukture, kao i izgradnji nove infrastrukture radi neophodnog osavremenjivanja - puteva, vodovoda i kanalizacije, protivpožarne zaštite; grejanja, električne energije i telekomunikacija, kao i zaštiti i rekonstrukcija ugroženog graditeljskog nasleđa, saopštilo je ministarstvo.

 

Predstavljajući izveštaj o do sada izvršenim radovima, direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandar Milivoj Ranđić je rekao da je u 2022. i 2023. glavni zadatak bio obnova izgorelog dela manastira, pre svega Dohije i Igumenarije, i da su prošle godine dovršeni svi grubi građevinski radovi objekata Dohije i započeti radovi na Igumnariji.

Ranđić je ukazao da je sada Dohija u završnoj fazi zanatskih i keramičarskih radova, dok se na Igumenariji rade grubi građevinski radovi, na ojačanju i izgradnji konstrukcija objekta, imajući u vidu specifičnost ovih objekata, gde je bilo došlo do požara.

Prema njegovim rečima, glavni zadatak do kraja 2024. godine je završetak Igumenarije, kada će celokupan izgoreli deo manastira biti završen. Ranđić je dodao i da će se završni zanatski radovi na Igumenariji raditi i tokom 2025. godine.

Komisija je konstatovala da se istovremeno radi i na zaštiti i restauraciji pokretnog nasleđa živopisa, predmeta sveštene umetnosti, rukopisnog nasleđa, starih štampanih knjiga, arhiva i biblioteka, etnografske zbirke.

Radi se i popis sa katalogizacijom i digitalizacijom, kao i unapređenje manastirske ekonomije i kulturnog predela u cilju održivog razvoja i dugoročnog samoodržanja, kao i očuvanja ukupnog nasleđa, kaže se u saopštenju.