Izložba "Nove tendencije '60" biće otvorena sutra u Galeriji SKC

BEOGRAD – Medjunarodna kolektivna izložba "Nove tendencije '60" biće otvorena sutra uveče u Galeriji Studentskog kulturnog centra (SKC) u Beogradu, najavljeno je danas na velikom susretu sa medijima u Galeriji Artget u Kulturnom centru Beograda.

Likovni projekat kao grupna izložba predstavlja omaž umetničkoj sceni u Italiji šezdesetih godina prošlog veka, deo kulturne diplomatije, gde su učestvovale naše predstavnice Mira Brtka i Milena Čubraković.

U fokusu su tri izložbe: "Gencay, Brtka, Franchini" održana u Rimu 1964., "Forme presenti" (Prisutne forme) takođe u Rimu (1965), i "Illumination" u Trentu 1967. godine na kojoj se predstavila istoimena grupa.

Izložba "Nove tendencije '60" u Galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu, koja će trajati do 28. decembra, predstaviće radove svih autora koji su se našli na pomenutim izložbama: Nobuja Abe i Šu Takahaši iz Japana, Aldo Šmid, Bruno Konte, Paolo Pateli i Antonio Frankini iz Italije, Genđaj Kaspači iz Turske, Marša Hafif iz Amerike, Milena Čubraković i Mira Brtka iz Jugoslavije. Svi oni su šezdesetih godina boravili i značajno stvarali u Rimu.

Domaćini konferencije su bili Frančeska Kalamara, zamenica direktora Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i Radovan Jokić - pomoćnik ministra kulture Republike Srbije za savremeno stvaralaštvo.

Gosti su danas bili: profesor Franko Purini – arhitekta, predsednik Naučnog saveta Fondacije Mira Brtka, kao i članovi Naučnog saveta ove Fondacije: Dr Ludovika Rosi Purini - menadžer u kulturi i osnivač nekoliko fondacija, dr Anđelo Bukareli - umetnik, istoričar umetnosti, likovni kritičar, prof. Dragana Broz - predavač na univerzitetu UNINT u Rimu, kao i Miroslav Rodić- istoričar umetnosti, suosnivač Fondacije Mira Brtka.

Svestrana srpsko-slovačka umetnica Mira Brtka (1930 - 2014) je rodjena u Novim Banovcima u opšini Stara Pazova, a preminula je u Beogradu. Bila je likovna umetnica, modna kreatorka, čak pozorišna i filmska rediteljka.

Radovan Jokić je primetio da su gosti na ovom velikom projektu koji će biti otvoren sutra, zapravo domaćini te značajne izložbe.

On je ocenio da Fondacija "Mira Brtka" podseća javnost na važnost njenog imena i mnoga značenja tog opusa, te je definisao da je "umetnik kao ime jedna nadnacionalna kategorija, a sa uspehom van zemlje i nadkontinentalna".

Jokić je naveo da je na sutrašnjoj izložbi predstavljen kratak prikaz kroz "Nove tendencije '60", i da su najveći i burni umetnički pokreti, od Italije do Mire Brtke u Jugoslaviji, možda bili velika priprema za sve dalje što sledi u razvoju umetnosti.

"Sutra nas čeka otvaranje izložbe u našem glavnom gradu i nadamo se da će Beograd ponovo pokazati svoje pametne i ljubazne misli", zaključio je Radovan Jokić.

Na svečanom gala otvaranju sutra na sceni SKC-a, biće prisutan i ambasador Italije u Beogradu Nj. E. Luka Gori.

Frančeska Kalamara je govorila umesto Roberta Činkote, direktora Italijanskog instituta za kulturu, koji je morao da otkaže dolazak u poslednji čas zbog iznenadne bolesti.

Ona je otkrila da je gospodin Činkota odmah prihvatio predlog projekta Miroslava Rodića, suosnivača Fondacije "Mira Brtka", jer mu se sama ideja dopala da se javnosti prikaže umetnička scena 60-ih godina, od Brtke do ostalih kolega, njenih savremenika sa kojima je izlagala u Italiji

Kalamara smatra da je cilj Italijanskog instituta za kulturu da promoviše umetnost svoje zemlje svuda po svetu, a da ime i stvaralaštvo Mire Brtke zauzima privilegovano, značajno i posebno mesto u istoriji kulture Italije.

"Nova izložba predstavlja most između naše dve kulture, Srbije i Italije, što i jeste cilj Italijanskog instituta za kulturu, a Mira Brtka je ostvarila značajnu karijeru upravo u Rimu. Da najavim i da ćemo imati drugu etapu projekta sledeće godine u Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti u Rimu, gde će biti retrospektiva rada Mire Brtke", zaključila je Frančeska Kalamara.

Samo za ovu priliku Beograd su posetili doajeni kulturnog života Rima, koji su inače i članovi Naučnog saveta Fondacije Mira Brtka.

Profesor Franko Purini ocenio je da je najvažniji doprinos Mire Brtke da je otvorila novu dimenziju umetnosti i za njom su se drugi priklonili apstraktnom slikarstvu.

"U njenom radu su više znaci, nego figure, i zato slike Mire Brtke ne možemo odmah na prvi pogled shvatiti, već ih moramo duže gledati da bi u našem umu ostvarile snažan pečat. Ona je predložila i konceptualizam, što znači da idemo sa one druge strane slike i vidimo zašto je uopšte umetničko delo rodjeno, tražimo razlog nastanka. Brtka je bila velika avanturistkinja i vizionarska", naglasio je Franko Purini, predsednik Naučnog saveta Fondacije Mira Brtka, arhitekta koji je svojim monumentalnim objektima ostavio upečatljiv trag u italijanskoj arhitekturi.

Članica saveta Fondacije "Mira Brtka" dr Ludovika Rosi Purini je rekla da se upoznala sa stvaralaštvom ove umetnice dok je boravila u Beogradu, jer je u Muzeju grada Beograda tokom 2021. godine bila upriličena retrospektiva Mire Brtke, kao autorke koja nije dovoljno bila poznata u našem okruženju, jer je karijeri izgradila prevashodno u Italiji.

Purini je najavila da će upravo ona pisati tekst za izložbu o Miri Brtki za narednu godinu u Rimu, te da nju lično zanima rad Brtke ne samo kao umetnicu kroz njena važna dela, ili boravak i karijeru u Rimu, već i iz socijalnog aspekta.

"Preko umetnosti dve kulture se mogu veoma lako zbližavati, kao što je to slučaj sa Italijom i Srbijom povodom nove izložbe. U pitanju je svedočanstvo umetničke ideje o Srbiji kroz dela Mire Brtke, jasno se vide velike umetničke strasti i današnja Evropa je plod umetnosti iz tog vremena. Kultura i umetnost su tačke koje bi trebalo uvek da ujedine Evropsku uniju i dovesti Srbiju u ovu uniju", zaključila je dr Ludovika Rosi Purini, promoterka savremenog menadžmenta u kulturi i osnivač nekoliko fondacija, organizator raznih muzičkih festivala.

Član Fondacije dr Anđelo Bukareli je analizirao da nova izložba reflektuje tendencije sveta i naglasio da je "kultura protivotrov svakom konfliktu".

Bukareli je naveo kako postavka predstavlja umetničku i kreativnu razmenu misli, susret sa autorima slikarima, što stvaralaštvo podiže na viši civilizacijski nivo

"Izložba koja prikazuje umetnost šezdesetih godina predstavlja različite kulture naše zemlje, o čemu govori upravo rad Mire Brtke koja je došla u centar umetnosti kakav je bio Rim, i to baš u vreme kada se osećala posledica Drugog svetskog rata", objasnio je dr Anđelo Bukareli, umetnik, istoričar umetnosti, likovni kritičar i savetnik mnogih muzeja savremene umetnosti u Italiji i svetu.

Profesorka Dragana Broz je mišljenja da je Mira Brtka došla slobodarskim duhom u Rim tokom 60-ih godina, izrazila veliku zapaženu kreativnost, što je imalo ozbiljan uticaj na kulturu Italije tog doba.

"Nadam se da će izložba "Nove tendencije '60" imati od sutra jak uticaj na kulturu Beograda i Srbije", rekla je Dragana Broz, predavač na univerzitetu UNINT u Rimu, u oblasti kulturne diplomatije, zaštite kulturnog nasleđa i ekspert za valorizaciju umetničkih dela.

Svi oni su danas učestvovali u predstavljanju važnog kulturnog projekta, kao članovi Naučnog saveta Fondacije Mira Brtka iz Rima, a u susret retrospektivnoj izložbi Mire Brtke u Rimu.

Miroslav Rodić - istoričar umetnosti, suosnivač Fondacije Mira Brtka, u vezi te izložbe u Rimu je otkrio da će se tačan datum realizacije otvaranja Brtkine retrospektive znati čim bude zvanično izabran novi direktor Nacionalne galerije u glavnom gradu Italije.

Što se tiče izložbe “Nove tendencije '60”, koja će biti svečano otvorena sutra od 19.00h u Galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu, on je naglasio da će biti izloženi radovi deset internacionalnih umetnika koji su šezdesetih godina boravili i stvarali u Rimu.

Kako je rekao, u pitanju su dela dovedena iz Italije i Austrije - ulja na platnu, crteži, kolaži i druge likovne forme.

Izložba "Nove tendencije '60" će pokušati da šire ilustruje kontekst rimskog perioda Mire Brtke, kao i to ko su umetnici sa kojima je sarađivala, izlagala i bila aktivna učesnica kulturne scene u Italiji ‘60-ih godina.

Fondacija Mira Brtka sa Galerijom ARTE organizator je ove izložbe, koja je deo procesa organizacije retrospektivne izložbe Mire Brtke u Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti u Rimu (Galleria Nazionale D’Arte Moderna e Contemporanea).

Omaž umetničkoj sceni u Italiji šezdesetih godina prošlog veka biće prezentovan kroz tri izložbe kao triptih objedinjen u jednoj postavci.

Italijanska kulturna scena 60-ih godina predstavljala je umetničko polje koje se odlikovalo snagom umetničkih pravaca i autorskih izraza, u periodu pred razvoj postmoderne.

Tri izložbe su predstavljale kulturno-umetničke događaje od internacionalnog značaja, jer su učestovali umetnici iz različitih zemalja sveta.

Prva izložba "Gencay, Brtka, Franchini" je okupila tri umetnika koji su potekli iz različitih umetničkih sredina – Jugoslavija, Turska i Italija, a sve imaju bogato kulturno nasleđe.

Genđaj Kasapči, Mira Brtka i Antonio Frankini, tada mladi umetnici, pronašli su zajednička interesovanja u okviru novih tendencija, istražujući formu, svetlost, prostor i boju u svom slikarstvu.

Na istoj osnovi, godinu dana kasnije, u istoj Galeriji Skorpio (Galleria Scorpio di Alfonso Leto) u Rimu, organizovana je izložba "Forme Presenti" na kojoj su se Brtki i Frankiniju pridružili Bruno Konte, Šu Takahaši i Milena Čubraković.

Poslednja od tri izložbe iz šezdesetih koje će biti obnovljene na postavci u Beogradu, zapravo je prvo i poslednje predstavljanje grupe "Illumination" u Trentu 1967. godine. Članovi grupe pored jugoslovenskih umetnica Brtke i Čubraković, bili su Marša Hafif, Paolo Pateli, Aldo Šmid i predvodnik i mentor grupe, japanski umetnik Nobuja Abe, koji je, kao tada već ugledni umetnik, okupio grupu autora oko ideje istaknute i u samom nazivu grupe, a to je iluminacija – "duhovna dimenzija svetlosti".

Izložba „Nove tendencije ’60“ u Galeriji SKC-a prvi put okuplja dela navedenih umetnika na jednom mestu.

Izložbu su podržali: Studentski kulturni centar Beograd, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Italijanski institut za kulturu u Beogradu