6. januar 2024 16:13

Objavljen program SANU za januar

Izvor: TANJUG

Foto: Shutterstock.com/Nikola Obradovic, ilustracija

BEOGRAD - Direkcija Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) objavila je svoj detaljan program za ceo januar u kome su uključeni koncerti klasične muzike, predavanja, izložbe, predstavljanje knjiga i zbornika.

Repertoar SANU u januaru obuhvata ustanove u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Centar SANU u Kragujevcu je ovaj mesec posvećen nauci tako da će predavanje 24. januara održati italijanski istraživač i profesor hemije Fabio Zobi (sa nemačkog Univerziteta u Frajburgu), na Prirodno-matematičkom fakultetu Kragujevca.

Ogranak SANU u Nišu je takodje u januaru usmeren ka nauci, i 22. januara će biti održano predstavljanje projekata iz nauke, u vezi metoda izolovanja bioproizvoda iz različitih biljnih materijala. Koordinator projekta je dopisni član SANU Vlada Veljković, dok je rukovodilac prof. dr Ana Veličković, za DCP Hemigal, Leskovac.

Predstavljanje potprojekta "Reproduktivna trauma: Kada prirodne stvari ne idu prirodno" prof. dr Jelene Opsenice Kostić biće izvedeno 26. januara u Multimedijalnoj sali Univerziteta u Nišu.

Osim toga, prof. dr Ivana Karabegović će imati predavanje 31. januara, ali ne u Nišu, već u blizini, na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu. Istog dana na istom fakultetu biće predstavljanje rezultata projekta "Potencijal i primene kvasaca u proizvodnji alkoholnih pića". Koordinator projekta je dopisni član SANU Vlada Veljković, a rukovodilac je spomenuta prof. dr Ivana Karabegović.

Ciklus Tribina Biblioteke SANU rezervisana je za sedište u Beogradu 23. januara u Svečanoj sali.

Tada će biti realizovana promocija nove knjige iz tri toma "Predsednici Društva srpske slovesnosti, Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije, Srpske akademije nauka i Srpske akademije nauka i umetnosti" (Beograd, SANU, 2023).

Glavni urednik je Zoran Knežević, predsednik SANU, koji će tim povodom imati pozdravnu reč.

Na svečanosti će govoriti akademici - Vladimir S. Kostić, Zlata Bojović i Živorad Čeković, ujedno i urednik ovog izdanja.

Što se tiče izložbi, u toku je postavka "Sima Lozanić: Vitez srpske nauke" u Galeriji SANU, autorke prof. Snežane Bojović, koja je otvorena 26. decembra, a trajaće do 25. februara.

Iste večeri pred kraj prošle godine u Galeriji nauke i tehnike SANU otvorena je i izložba "Arhitekta kao crtač i slikar", čiji su autori Slobodan Maldini i Sofia Lancoš Maldini, i trajaće do 14. februara.

Biblioteka SANU u Beogradu bez zvaničnog otvaranja, prirediće od 17. januara do 9. februara novu kamernu izložbu posvećenu srpskom etnologu i akademiku "Jovan Erdeljanović: Povodom 150 godina od rođenja".

Galerija Ogranka SANU u Novom Sadu istog dana 17. januara će otvoriti kolektivnu izložbu kaligrafskih radova učenika i nastavnika - "Zajedno na putu Zaharija Orfelina", u suorganizaciji sa Udruženjem vojvođanskih učitelja. Grupna postavka će u Novom Sadu trajati dve nedelje, odnosno do 31. januara.

Koncerti klasične muzike biće regularno nastavljeni u Galeriji SANU, te će u 2024. godini ovaj program 11. januara otvoriti finsko-srpski pijanista Uki Ovaskainen sa repertoarom kompozicija Ludviga van Betovena.

Sopran Milica Milić i pijanistkinja Ružica Dojčinović će nastupiti 15. januara sa raznovrsnim programom koncerta: Sergej Rahmanjinov, Nikolaj Rimski-Korsakov, Antonjin Dvoržak, Franc Šubert, Petar Konjović.

Tri dana kasnije, 18. januara će svirati violinistkinja Veronika Bogić i pijanistkinja Natalija Mladenović, a njihov program će biti objavljen naknadno.

Pijanista Vasilije Basarab će imati koncert 22. januara sa delima Johana Sebastijana Baha, Ludviga van Betovena, Sergeja Rahmanjinova, Olivija Mesijana i Franca Lista.

Njegov kolega pijanista Davud Vesnić se takodje opredelio za program Baha i Betovena, ali i kompozicije Frederika Šopena i Aleksandra Nikolajeviča Skrjabina, za 25. januar.

Umetnica Đurđica Aleksić na violini i Katarina Hadži Antić -Tatić na klaviru 29. januara zatvoriće koncertni program ovog meseca sa remek delima Baha, Volfganga Amadeusa Mocarta, Nikoloa Paganinija i Cezara Franka.