Nebojša Milenković primio nagradu "Lazar Trifunović" u Beogradu

BEOGRAD - Dobitnik nagrade "Lazar Trifunović“ za 2023. godinu, istoričar umetnosti Nebojša Milenković, danas je primio ovo prestižno priznanje na svečanosti u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.

Stručni žiri je doneo odluku da se navedena nagrada dodeli Milenkoviću za tekst "Zbogom avangardo! O jugoslovenskoj i novosadskoj umetničkoj avangardi (1968–1972)“, objavljen u Časopisu za književnost, umetnost i kulturu Gradac, broj 225–226 (godina 48).

"Pripadam retkoj vrsti, već duže odumirućoj, usled čega nisam siguran da li se radi o nacionalnom ili verskom opredeljenju, tek, ja sam idealista!", započeo je svoj govor laureat.

Milenković je istakao je da je tema časopisa "Gradac" pod nazivom "Zbogom avangardo!" posvećen "najdoslednijim idealistima koje je naša kultura uopšte imala".

Kada kaže "naša", Milenković misli na jugoslovensku kulturu, onu u kojoj je odrastao i koju i dalje doživljava kao svoju, prema njegovim rečima.

"Želeo sam da ispričam najmanje tri priče. Prva je o užasu u se pretvara svet lišen alternative, druga je o problematičnosti svakog kompromisa koji umetnici i intelektualci čine sa raznim vlastima. Treća priča je o tome da stanje u jednom društvu ne može postati beznadežno ukoliko to isto društvo ne zapostavi čulo ljudskosti, kako je govorio Vujica Rešin Tucić", naglasio je.

On je naveo da je poslednja avangarda verovala da "zemlja i društvo u kome živimo mogu da budu bolji, humaniji i pravedniji".

Kako je objasnio, alat za ostvarenje te promene videli su u umetnosti - književnosti, muzici, teatru, filmu, vizuelnim i izvođačkim delima.

"Da bi jedna revolucija bila uspešna, neophodno je misliti, potom i živeti revoluciju. Iza ideja moraju stajati ideali i ubeđenje da se učestvuje u stvaranju nečeg novog. Studentska pobuna '68. godine, čija je retorika u korenu ove umetnosti, bila je prva internacionalna, ali, istovremeno i prva revolucija duha i kulture. Ideja vodilja kojim su se mladi nadahnuli, bila je ideja Slobode. Jugoslovenski studenti zahtevali su oslobađanje štampe, društvenu pravdu, dijalog, debatu, pravo na posao i jednake šanse za sve. Bilo mi je inspirativno i važno da o tome pišem upravo danas", zaključio je Nebojša Milenković.

Milenković (52) rodom iz Niša, jeste istoričar umetnosti, kustos, muzejski savetnik, književnik. Diplomirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a od 2001. godine je zaposlen u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu kao kustos Zbirke konceptualne umetnosti, gde je priredio više desetina autorskih i monografskih izložbi,

Žiri je u obrazloženju naveo da u studijskom tekstu, koji ocrtava sveobuhvatan pogled na fenomen novih umetničkih praksi na jugoslovenskom prostoru, sa posebnim osvrtom na pojave i protagoniste na novosadskoj umetničkoj sceni, “Nebojša Milenković pruža detaljnu rekonstrukciju nastanka i razvoja neoavangardnih i konceptualnih umetničkih praksi u lokalnoj sredini”.

Nagrada „Lazar Trifunović“ se od 1993. godine dodeljuje sa ciljem da podstiče, razvija i afirmiše nove metodološke modele i pristupe u pisanju o modernoj i savremenoj vizuelnoj umetnosti u štampanim i elektronskim medijima. Dodeljuje se uvek na datum 14. januar, kada je rođendan Lazara Trifunovića.

Nagradu dodeljuje Kulturni centar Beograda, a osim ove ustanove, osnivači su - Odeljenje za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, Narodni muzej Srbije i Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Društvo istoričara umetnosti Srbije, Udruženje likovnih umetnika Srbije, Radio televizija Srbije - Beogradski program i Udruženje likovnih kritičara Srbije.