Francuski stručnjak Lakijez: Lista UNESKO je kao Mišlenov vodič

BEOGRAD - Francuski stručnjak Fransoa Lakijez izjavio je večeras u Beogradu, okviru svog predavanja "Nica i svetska kulturna baština", da je upis na Uneskovu listu svetske kulturne baštine značajan jer, između ostalog, služi kao preporuka nekog kulturnog dobra.

U ispunjenom atrijumu Narodnog muzeja Srbije (NMS), Lakijejz je upozorio da sam upis na Uneskovu listu finansijski ništa posebno ne donosi.

Prema njegovim rečima, Unesko ima četiri miliona dolara godišnji budžet za ceo svet, i od njega se ne može očekivati da finansijski pomogne restauraciji nekog kulturnog dobra.

"Ali ekonomska prednost je što lista inicira ljude da dođu, jer je to neka vrsta oznake kvaliteta, kao Mišlenov vodič", naveo je Lakijez.

Upozorivši da je cilj upisivanja na Uneskovu listu zaštita neke kulturne baštine, Lakijez je dodao da je neophodno da podnosilac napravi plan upravljanja baštinom, pored toga što ona mora odgovarati kriterijumima za upis, i svaka zemlja je mora zakonski zaštititi.

Lakijez je održao predavanje u okviru posete Srbiji, gde boravi kao stručni savetnik u okviru Misije ''Nica svetska baština'', sa kolegom Olivijeom Anrijem Sambukijem, koji je prisustvovao predavanju.

Lakiez je podsetio da je Uneskova lista svetske kulturne baštine nastala 1972. godine zbog shvatanja da određena baština nije vredna samo na nacionalnom nivou, već predstavlja dobro koje bi čitavo čovečanstvo trebalo podeliti.

On je podsetio da danas postoji oko 1.195 upisanih dobara, koja su pretežno koncentrisana u Evropi, potom Aziji i Latinskoj Americi, a veoma malo ih ima u Africi, što je problem za Unesko koji pokušava da postigne ravnotežu između zemalja i kontinenata.

Govoreći o kriterijumima izuzetne vrednosti, Lakijez je pomenuo da su to remek dela ljudske genijalnosti, kakva su ranije bila Svetska čuda, izvanredna po arhitekturi, smelosti i inventivnosti, poput Sidnejska opere, grada Petre u Jordanu ili Tadž Mahala u Indiji.

Prema njegovim rečima, na spisku Uneska su i Egipatske piramide koje predstavljaju jedinstveno svedočanstvo o tradiciji i istoriji koja postoji ili je nestala, ali i rudarski basen na severu Francuske, kao tip građevine koji ilustrije arhitektonsku kulturu i razdoblje značajno za istoriju.

Govoreći o jednom od kriterijuma za upis na Uneskovu listu, Lakijez je napomenuo da je manastir Studenica pored arhitekture, bio zanimljiv i po tome što su tu pisana književna dela na srpskom jeziku u vreme Nemanjića.

Prema njegovim rečima, Nica se našla na Uneskovoj listi kao kosmopolitski grad sa različitim uticajima na arhitekturu, što joj daje posebnu vrednost, pošto su na njen razvoj u turističko središte dosta uticali Britanci od prve polovine 19. veka.

Napomenuvši spelcifičnost položaja Nice, sa dugačkom obalom i Alpima u zaleđu, Lakijez je dodao da je grad privukao ljude na odmor mediteranskom klimom, a dosta prostora je zahvaljujući uticaju Britanaca ostavljeno za zelenilo i parkove.

Lakijez je bio, između ostalog, upravnik za poslove u kulturi Grada Pariza, kao i generalni sekretar Misije za obeležavanje 2000. godine pri Ministarstvu kulture Francuske.

Sambuki je glavni kustos i direktor misije ''Nica svetska baština'', a od svrstavanja Nice na Uneskovu listu svetske baštine zadužen je za upravljanje, konzervaciju i medijaciju upisanog dobra.

Pre toga je bio generalni direktor za kulturu grada Nice i Metropole Nica Azurna obala.

Predavanje je organizovao Francuski institut u saradnji sa NMS-om, uz podršku Ministarstva kulture Srbije.