Betina Brokamper: Rediteljka Margaret fon Trota se nada drugoj prilici da dođe na Palić

PALIĆ - Jubilarni, 30. Festival evropskog filma Palić predstavio je filmove rediteljke Margaret fon Trota "Ingeborg Bahman – putovanje u pustinju", mađarskog kandidata za Oskara "Blokadu", kao i "Moć" i "Ugljenik".

Producentkinja Betina (Bettina) Brokamper je na festivalskoj konferenciji za novinare rekla da je odnos nemačke pesnikinje Bahman i švajcarskog pisca Maksa Friša, između 1958. i 1962. godine, bila neispričana filmska priča do Fon Trotinog ostvarenja, prikazanog u utorak van konkurencije u Glavnom programu Palića.

"Čak nije bilo slike njih dvoje zajedno. Pojavila se nakon snimanja, kao što su i pisma objavljena, ali mi nismo imali priliku da ih vidimo", rekla je producentkinja.

Prema njenim rečima, Bahman je bila ispred svog vremena, kao jedan od prvih ženskih glasova u posleratnoj Nemačkoj, koja se zalagala za veće slobode pojedinca i pravo izbora, dok je Friš pisac koga svi znaju u nemačkom govornom području.

Brokamper je navela da je film imao komplikovanu produkciju, sa snimanjem u šest zemalja, da je koštao oko devet miliona evra, a da će nekon nedavnog Berlinala i Palića, od oktobra ići u prikazivanje u preko 50 zemalja.

Navevši duhovito da produkciju shvata kao ženski posao, odnosno sebe "kao babicu koja oživljava vizije reditelja", Brokamper se prisetila da je Fon Trotu upoznala pre dve decenije i da je bila "impresionirana, pričajući čitav dan o filozofiiji i Hani Arend, a ne o filmu".

"Radila sam sa Fon Trota, Larsom Fon Trirom...sa rediteljima koji imaju čistu viziju. Onda je posao lak. Svi veliki reditelji imaju viziju. Ako je shvatim možemo to ostvariti i postići magiju"; navela je producentkinja.

Priznavši da "nijedan producent nije glup da kaže Fon Trota kog glumca da uzme u svoj film", Brokamper je rekla da je rediteljka odabrala za ulogu Bahman luksemburšku glumicu Viki Krips, videvši prethodno neke njene uloge.

"Pomislila je da će biti idealna Bahman i da će snimati samo ako ona bude u mogućnosti da igra", rekla je Brokamper.

Prema njenim rečima, bilo je natezanja sa švajcarskim koproducentima oko želje da Friša igra Švajcarac, ali je na kraju ipak izbor bio Ronald Zerfeld.

Ogovarajući na novinarska pitanja, Brokamper je rekla da je iako u godinama Fon Trota "divna osoba, znatiželjna, prati političke i kulturne događaje i uživa kad je među ljudima".

Fon Trota se usled visokih temperaturta i odmaklih godina ipak nije pojavila na Paliću, da primi nagradu "Aleksandar Lifka" dodeljenu još 2004. godine, ali je Brokamper rekla da je rediteljka poručila da se "nada da će imati drugu priliku da dođe".

U selekciji „Paralele i sudari” prikazan je "Ugljenik” reditelja Jona Borsa, koji se dešava u Moldaviji devedesetih tokom ratnih sukoba sa otcepljenim Pridnjestrovljem, a producent Sergiju Kumatrenko (Sergiu Cumatrenco) je istakao da je njihova "priča nažalost i dalje aktuelna zbog političke situacije, i film postavlja važna pitanja u tom kontekstu".

Dvojica glavnih junaka na putu ka frontu nalaze na spaljeno telo, i dok vlasti ignorišu njihove molbe za pomoć u identifikaciji, odlučuju da sahrane leš, ali da pre toga kreću na apsurdno putovanje u nastojanju da otkriju identitet žrtve

Prema njegovim rečima, film je bio planiran kao drama, ali su u razgovorima sa ljudima na obe sukobljene strane čuli priče sa dosta duhovitih trenutaka, i pokušali su razviti scenario da budu ironični i da gledaju prošlost sa dosta humora.

"Neki ljudi ovo vide kao komediju, ali se neki ne smeju. To je na ivici. Zavisi od gledalaca. Kako se kaže, lepota je u oku posmatrača", rekao je Kumatrenko.

Slovački reditelj Maćaš (Matyas) Prikler je rekao da je njegov film "Moć", koji je prikazan u utorak u "Paralelama i sudarima", potaknut stvarnim događajem, ali je u pokušaju da napravi distancu radnja neodređeno izmeštena u svet.

U filmu “Moć” u lovu istaknute političke ličnosti zalutalim metkom ubijaju mladića, pa u cilju zataškavanja obaveštajna služba nagovara bolesnog advokata da "očisti" stvar.

Prikler je podsetio da su novine pisale o navodnom učešću nekadašnjeg predsednika Slovečke u ubistvu jendog mladičća tokom lova, ali "cela stvar nije u potpunosti istražena i ne može se tvrditi da je to istina".

"Uloga filma 'Moć' nije bila do dokumentuje, nije dokumentarac, već želeli da predstavi gde su granice vlasti kada treba štititi neku bitnu osobu", naveo je Prikler.

U Palićkoj selekciji “Eko doks" (Eco Dox) prikazan je film “Putevi heroja” rediteljke Ane Konstantinović, koji kao omnibus objedinjuje priče i podvige 12 ljudi iz šest evropskih zemalja, pokazujući da mali lični postupci mogu da proizvedu značajan efekat.

"Bavimo se svakodnevnim herojima, koji su oko nas, nevidljivi su, a prave nemerljivi doprinos našoj zajednici u ekološkom smislu, sa čime možemo da se identifikujemo, i to nije mala stvar", navela je Konstantinović.

U selekciji “Novi mađarski film” prikazan je nacionalni kandidat za Oskara "Blokada" reditelja Adama Tošera, koja prati dešavanja 1990. godine, kada se premijer Mađarske Jožef Antal suočava blokadama zemlje usled povećanja cena goriva.

Tošer je rekao da mu je od nominacije za Oskara bilo koliko će njegov film privući gledalaca, kojih je na kraju bilo 65.000 u bioskopima, a "Blokada" je i nedeljama bila najgledaniji mađarski film na Netfliksu.