Bjelogrlić: "Čuvari formule" su drama sa elementima trilera i misterije

BEOGRAD - Reditelj Dragan Bjelogrlić izjavio je danas da su mu "Čuvari formule" različit od svih filmova koje je do sada radio i da neće biti pretvoren u seriju, posle bioskopskog prikazivanja koje kreće dva dana posle beogradske premijere 24. oktobra u MTS dvorani i Sinepleksu Galerija.

Bjelogrlić je na konferenciji za novinare rekao da je najjednostavniji opis "Čuvara formule" drama sa elementima trilera i misterije, i da je to film različit od svega što je do sada radio.

"Čuvari formule" snimljeni su po romanu Gorana Milašinovića "Slučaj Vinča", koji govori o akcidentu u nuklearnom Institutu u Vinči 1958. godine, kada je grupa naučnika ozračena, i morala je ići u Francusku na lečenje. Scenario je pisao Vuk Ršumović, uz Ognjena Sviličića i Bjelogrlića.

"Nije bio najteži posao što je po istinitom događaju, to smo nekako savladali u fazi scenarija. Najveći problem, i ovo je sa te strane najteži film koji sam do sada radio - kako s jedne strane u malom prostoru bolnice imati dinamiku i tenziju. Kako da ne bude dosadno da ispričamo sve te odnose. To je veliki i težak rediteljski zadatak", naveo je Bjelogrlić.

Dodatan izazov je bio da u jednu priču slije više nivoa, koji se odnose na politiku, nauku ili tajne službe, a Bjelogrlić je rekao da smatra da su u "Čuvarima formule" to uspeli da savladaju najbolje što su znali.

U filmu igraju Radivoje Bukvić, Jovan Jovanović, Ognjen Mićović i Alisa Radaković, kao i francuski glumci Aleksis Manenti, Olivije Bartelemju i Ana Sara, dok direktora Instituta u Vinči Pavla Savića tumači Miki Manojlović.

Upitan zašto je njegova uloga šefa jugoslovenske državne bezbednosti Aleksandra Rankovića tako mala, Bjelogrlić je odgovorio da "Leke ima taman koliko treba", i da je čak odbacio jednu divnu scenu Rankovića i Savića.

"Ovo je izuzetan glumački film. Bez glumaca koji žive te likove, koji su bili spremni, na strogim dijetama, da se šišaju, ne bi ovo uspelo. Obično se dešava u teatru, nakon tri meseca priprema, da postanu tim i porodica, i izađu na scenu. Tako smo radili ovaj film", istakao je reditelj.

Bjelogrlić je najavio da se "Čuvari formule" posle bioskopskog prikazivanja, neće pojaviti i kao televizijska serija.

Najavivši da više nikada neće raditi istovremeno film i seriju, Bjelogrlić je naveo da to "vuče ka kompromisima koji nisu dobri za film".

"Uz svu žal što sam bacio skoro 40 minuta jako dobrog materijala. Možda jednog dana napravim 'Dajrektors kat' (Directors Cut)", naveo je Bjelogrlić.

Upitan da prokomentariše izbor srpskog kandidata za "Oskara", gde suu trcibili i "Čuvari formule", Bjelogrlić je rekao da bi voleo da zna "kako su se članovi komisije osećali kad su došli kući i pogledali se u ogledalo".

Bukvić je rekao da je je prisustvovao nedavnoj projekciji u Parizu i da je primetio da je tradicionalno nestrpljiva francuska publika ispratila "Čuvare formule" do kraja, i da su potom ostali i satima pričali o srpskom filmu.

Prema njegovim rečima, film je komunikativan i izaziva emociju, a srž je ljudskost, dok se za lik Dragoslava Popovića potrudio da napravi drugačijim od onoga kakav je bio u životu, kao ambicioznog čoveka, željnog da napravi atomsku bombu.

"Popović je otac nuklearne fizike u Srbiji. Tog čoveka sam poznavao. Posle incidenta je izašao iz Vinče i nikad nije ušao. O tome nikad nije pričao. Bio je skroman čovek. Predstavljali su ga kao muža (glumice) Rade Đuričin", dodao je Bjelogrlić.

Mićović je istakao da su "svi bili zagrejani za priču", koja je veća od njih, a njemu je bilo važno da je ne izneveri i da sve od sebe, dok se Jovanović za svoju ulogu Radojka Maksića pripremao čitajući njegov "Dnevnik bolnice Kiri", dodavši da je kao ličnost bio divan čovek, ali se je scenario tražio da lik drugačije uradi.

Dok je Jovanović za potrebe "Čuvara formule" izgubio 23 kolograma, Alisa Radaković je šišanje na kratko bez dileme "shvatila kao glumački izazov".

"Dragan je svojim prisustvom, vođenjem, energijom, meni mnogo pomogao. Fascinirala me njegova posvećenost. U svakom trenutku je imao stav, što je jako važno. Tto mi je dalo slobodu da razvijam lik, da radim kako mislim da treba i da učim od njega", navela je Radaković.