Film "Lost Country" Vladimira Perišića otvara 29. FAF sutra uveče u Mts Dvorani

BEOGRAD - Konferencija za medije povodom svečane premijere domaćeg filma "Lost Country" Vladimira Perišića, na otvaranju 29. Festivala autorskog filma sutra uveče, održana je danas u Press sali Mts Dvorane.

Tim povodom upriličena je i specijalna projekcija za medije ovog ostvarenja francusko-srpske koprodukcije, u bivšoj Dvorani Doma sindikata.

Učesnici konferencije su bili: Vladimir Perišić, reditelj filma, Jovan Ginić, dobitnik nagrade "Otkrovenje" na Kanskom festivalu gde je bila svetska premijera i "Srce Sarajeva" za najboljeg glumca na Sarajevo Film Festivalu, kao i drugi glumci naturščici - Ana Simeunović, Miodrag Jovanović i Lazar Kocić.

Reditelj Perišić će biti prisutan sa ekipom na premijeri "Lost Country" i ujedno otvaranju Festivala autorskog filma, a u subotu u dva termina i u dva bioskopa (Sala 2 u Mts Dvorani i Dom omladine) autor ovog potresnog filma će razgovarati sa publikom nakon projekcija.

Perišić je otkrio da će njegov najnoviji drugi dugometražni igrani film krenuti u redovnu distribuciju u srpske bioskope od 30. novembra, te se osvrnuo na njegov prvi film "Ordinary People".

"U pitanju su sasvim različiti filmovi. Moj debitantski film je bio neka vrsta fenomenološkog opisa kliničke slike zločina. Imao je emocionalnu distancu, jer lik iz tog filma koga sam pratio, nije neko sa kime sam mogao da se identifikujem. Mesto gledaoca koji taj film nudi je jedna vrsta provokacije", ocenio je Perišić i podsetio da je "Lost Country" zapravo "ljubavno pismo publici", kako je najavljeno, dok je "Ordinary People" bio po njemu - "uvreda za publiku".

Režiser i koscenarista Perišić je istakao da je ponovo kao u filmskom debiju, dobrim delom radio sa naturščicima, "i ako nekome dugujem što je ovaj film snimljen, to su sigurno oni".

Glavne uloge u filmu tumače Jovan Ginić i Jasna Đuričić, dok ostale prateće role su ostvarili: Miodrag Jovanović, Dušan Valentić, Boris Isaković, Lazar Kocić, Ana Simeunović, Marija Škaričić, Pavle Čemerikić, Aleksandar Đurica, Dubravka Kovjanić, i drugi.

"Uživao sam da snimam sa tim mladim ljudima, oni su najzaslužniji što je ovaj film tako ispao, bila nam je prava radost. Čini mi se da je ovde postignuta tačna slika mladosti koja nije vidljiva u ovom društvu. Imali su veoma zaraznu emocionalnu energiju koja se prenosi", naglasio je Perišić.

Film koji će svečano otvoriti festival "Lost Country", prikazuje Srbiju 1996. godine, tokom studentskih demonstracija protiv režima bivšeg predsednika Srbije - Slobodana Miloševića.

Radnja prati sudbinu mladog Stefana koji prolazi kroz intimnu, duboko ličnu revoluciju, suočen sa činjenicom da je njegova majka portparolka i saučesnica korumpirane vlasti protiv koje ustaju njegovi prijatelji.

Reditelj se podsetio da je ideja o novom filmu dugo sazrevala u njegovoj glavi, nakon diplomskog filma "Dremano oko", i tada je već osetio da ima još toga da ispriča na tu temu stradanja 90-ih godina.

Ipak, on smatra da je dobro što je prvo snimio onda "Ordinary People", da bi se dovoljno pripremio za "Lost Country", mada je period pandemije korona virusa usporila pripreme.

Film je dobrim delom sniman u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u koju je išao Vladimir Perišić, te mu je obeležila detinjstvo, i celoj ekipi je neizmerno žao zbog nezamislive tragedije koja se desila 3. maja ove godine.

"Osim moje škole, film sam snimao i u Vojvodini, u kući moje bake i dele, tako da mi je sve bilo blisko. Osećao sam da volim te likove i da želim da snimam. Dobro je kada imam nešto lično iz detinjstva što dobro poznajem, onda imam veće poverenje da o tome snimam. Sama filmska priča nije vezana za mene i ljude iz mog okruženja, udaljio sam se od ličnog aspekta", objasnio je reditelj koji je otkrio da je "Lost Country" već sedam nedelja na 50 ekrana bioskopa u Francuskoj, a krenuo je i u Švajcarskoj.

Perišić je otkrio da njegov drugi film ima veoma pozitivne kritike u prestižnim medijima Francuske, i da vrlo dobro komunicira sa inostranom publikom, a da je teško probijati se kada je u oktobru izašlo čak 73 nova filma u francuskim bioskopima.

Na proleće ostvarenje će krenuti u Španiju i Japan, te se on nada da će i tamo imati sličan uspeh i prodornu komunikaciju.

"Kad izaberem na kastingu naturščike, moj proces rada je da se sa njima družim nekih sedam ili osam meseci, to nam je kao priprema. Tada ih snimam svojom ličnom kamerom, beležim njihov govor, i scenario koji sam do tada napisao, sklonim sa strane. To vam liči na slikara koji pravi skicu za svoje buduće delo. Onda pokušavam da pišem dijaloge po njihovoj priči, kako govore. I tako ponovo pišem kompletan scenario", objasnio je Perišić i dodao da zapravo po njemu "film je ono što dolazi pre scenarija, a ne posle".

Naglasio je da mora da stvori senzibilnu stvarnost pre snimanja.

"Moji mladi glumci nisu čitali ceo scenario pre snimanja, znali su samo osnovu, da bi bili saglasni za učešće. Likovi u filmu "Lost Country" nemaju potpuno formiranu svest o stanju u društvu, i ti protesti na ulicama su za njih vid političke intrige. Svest junaka Stefana se iznenada budi tokom filma i mi to pratimo u jednom dokumentarističkom pristupu. "Lost Country" vidim kao politički triler, omaž filmu "Glorija" Džona Kasavetesa, sa Đinom Roulends.", približio je autor filma.

Perišić je rekao da su film snimali od novembra 2022. do kraja januara 2023, i uspeli da ga u maju prikažu u Kanu, i naveo "mi smo bili brzi, ne volimo da razvlačimo ni snimanje ni montažu, a u Srbiji se inače nenormalno dugo stvaraju filmovi".

"Lost Country" premijerno je prikazan na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu na kome je debitant Jovan Ginić dobio nagradu "Otkrovenje" za najboljeg mladog glumca.

Na Sarajevo Film Festivalu, Ginić je osvojio nagradu "Srce Sarajeva" za najboljeg glumca.

"Film je za mene zaista prelepa stvar koja mi se desila, tako da skoro četiri meseca nisam išao u školu, to me je izvuklo da bih se posvetio snimanju. Inače se svi mi znamo u filmu i privatno, pa smo svi zajedno išli na kasting i dobili uloge. Tako da nismo slučajno ovde u filmu. Inače nisam znao gotovo ništa o dešavanjima tokom devedesetih godina, i sve smo saznali kroz film, potpuno smo bili uključeni", rekao je Jovan Ginić, inače vredan sportista, trenira vaterpolo, tako je i njegov lik Stefan u filmu vaterpolista.

Ana Simeunović je istakla da je uživala na samom snimanju filma, da joj je bilo divno na Kanskom festivalu, i da je ulogu devojke zaljubljene u glavnog junaka, svetle tačke filma, dobila na kastingu.

Do nedavno je trenirala odbojku, poznaje se sa Jovanom Ginićem od ranije, a oboje nisu sigurni da li će nastaviti dalje u pravcu glume, ne znaju hoće li im to biti životni poziv.

Za kraj susreta sa medijima, Vladimir Perišić je izjavio da se nada da će njegov novi film biti gledaj u srpskim bioskopima, kao što je u Francuskoj, gde on živi i radi, jer tako postoji razvijena kultura odlaska u bioskope.

"Ovde u Beogradu kultura bioskopa je uništena i to prilično uništena. Ja zato ne idem u bioskope kad dodjem u Beograd. Ne mogu u tržnim centrima da gledam filmove. Ima samo jedan nezavisni ekran u gradu i to je Dvorana kulturnog centra Beograda. Samo jedan! Takvo je vreme da se filmovi gledaju kod kuće, na televiziji, računaru, u avionu, na ulici, na telefonima, uredjajima. Mora postojati ovde volja da se neguje umetnički autorski film i da postoji negovanje kulture odlaska u bioskope. Ali, to je neka druga i duga, opširna tema", zaključio je Vladimir Perišić.