Reditelj Matijas Glasner: Muzika je mesto lepote za izmučenu dušu

BEOGRAD - Nemački reditelj Matijas Glasner, dobitnik "Srebrnog medveda" za najbolji scenario na ovogodišnjem Berlinaleu za film "Umiranje", izjavio je da mu je bilo važno da film bude o životu tokom procesa umiranja i da u filmu ima autobiografskih elemenata.

Glasner u intervjuu za današnju Politiku kaže da ga je iznenadilo to što njegovi roditelji nisu samo umrli, već su umirali mnogo godina i da mu je taj dugi period doneo to da je morao da se nosi sa krivicom i osećajem da nije sposoban da se brine o njima.

Navodi da je scenario za film napisao za samo dva meseca, a da je montaža trajala čak godinu dana jer je film bio predug.

"Srž početne ideje za projekat je bila da se ispriča priča o nekom ko prolazi kroz to", naveo je Glasner.

Okosnica filma su otuđeni članovi porodice, koji se ponovo sreću kada se smrt pojavi na pragu - dementni starac Gerd, njegova obolela i odmora željna supruga Lisi, njihov sin Tom - dirigent koji radi na kompoziciji "Umiranje", a ujedno postaje i surogat otac deteta svoje bviše devojke, i ćerka Elen, koja je započela vezu sa oženjenim muškarcem sa kojim deli sklonost prema alkoholu.

Glasner je istakao da je muzika uvek bila važna za njega i saglasio se sa ocenom da je njegov film poput simfonije, dodajući da je to način na koji konstruiše filmove.

"Imao sam ideju da je muzika mesto lepote za izmučenu dušu, pa sam rekao mom kompozitoru da ne bi trebalo da komponujemo nešto mračno i dpresivno", kaže Glasner.

Prema njegovim rečima, lik kompozitora Bernarda u filmu jeste depresivan i nesrećan, ali jedino mesto gde nije nesrećan je njegova muzika i zato je želeo da muzika bude lepa, a u filmu postoji čak i pretominutna scena sviranja muzičkog dela.