Emanuela Fontana gostovala na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga

BEOGRAD - Gošća štanda Italijanskog instituta za kulturu na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga bila je italijanska autorka Emanuela Fontana koja je govorila o romanu "La correttrice. L’editor segreta di Alessandro Manzoni".

Fontana je prikazala odnos protagonistkinje Emilije Luti i italijanskog pisca Alesandra Manconija, čija je priča inspirisana istinitim događajima.

Pored toga, govorila je o tome na koji način je Luti odala izuzetan doprinos najpoznatijem romanu "Verenici" koji je Manconi prvi put objavio 1827. godine.

Fontana je istakla da je, istražujući lik Luti, ispunila autorski san.

"Odjednom sam se našla u dodiru sa nepoznatim ženskim likom za koji ne znam ko je. Ubrzo saznajem da ima 24 godine i da živi i radi u istoj kući u isto vreme gde živi i radi slavni Aleksandro Manconi", rekla je Fontana.

Istraga arhivskih dokumenata, kako je rekla, bila je izazovna jer je datum rođenja Luti bio pogrešno naveden.

"Pomislila sam da se o ženi ništa ne zna, i da ja ganjam duh, nešto što ne postoji", rekla je ona.

Prema njenim rečima, želela je da učini nešto korisno i da ispriča nepoznatu priču o mladoj devojci koja je pomogla uspostavljanju jezika koji je postao veliko kulturno nasleđe.

"Kada govorimo o Emiliji Luti, ona je zaista postojala, postoje o njoj podaci u arhivi. Možemo da saznamo mnogo o njenom karakteru. Kada je reč o fizičkom izgledu, imala je dugu kosu, vezanu u pletenicu koju bi ponekad rasplitala", navela je Fontana.

Dodala je da je Luti bila dadilja unuke Manconija i da je njeno poznavanje firentinskog jezika bilo ključno za njihovu saradnju.

"To je bacilo određeno svetlo na samog Manconija, ukazalo na skromnost koju je on imao samim činom da mu pomoć pruži mlada ženska osoba koja nije učena i nije iz plemićkih krugova te 1838. godine", objasnila je.

Istakla je da su joj najviše od pomoći bile beleške pisama i zabelažaka koje su Luti i Manconi slali jedno drugom.

"Iz njih sam gradila portret njenog lika i odnos koji je imala sa Manconijem. U tim prepiskama video se ton bliskosti, ton poverljivosti, osećanja koja je gajila", istakla je Fontana.

Ona je ocenila da iz dijaloga izbija velika ironija, gde je on "prosjak reči", a ona "odvažna i odlučna".

"Vidimo kako je Manconi pun sumnji o tome šta treba da napiše, koju jezičku konstrukciju treba da koristi revidirajući jezik romana koji je već postigao veliki uspeh i koji treba da objavi 11 godina kasnije zajedno sa 30 godina mlađom ženom", dodala je.

Prema njenim rečima, Manconija su tada pogodile brojne tragedije, a sa Luti je proživljavao "drugu mladost u jezičkom smislu".

"Imala sam priliku da obiđem njegovu kuću, radnu sobu, bila sam u gradu Leko i Milanu, a utiske sam pisala na telefonu", dodala je Fontana i naglasila da joj je u istraživanju pomoglo što je obišla sva mesta na kojima je boravio Manconi.

Fontana je za ovaj naslov, napisan kroz dijaloge, dobila nagradu "Manconi" grada Leko za istorijski roman 2023. godine.

Njeno debitantsko delo je "Il respiro degli angeli. Vita fragile e libera di Antonio Vivaldi"- prvi roman koji rekonstruiše život kompozitora "Četiri godišnja doba" Antonija Vivaldija.