Savić Milosavljević:"Beogradski pobednik" je nagrada za odluku da pišem o teškoj temi

BEOGRAD - Dobitnica nagrade "Beogradski pobednik" za najbolji roman objavljen u 2024. godini Sanja Savić Milosavljević kaže da dobila književno priznanje jer je odlučila da se uhvati u koštac sa teškom temom traumatičnog iskustva rata iz devedesetih godina prošlog veka.

Žiri u sastavu Predrag Petrović, Vesna Trijić, Slađana Ilić, Petar Pijanović i Nataša Anđelković odlučio da Nagradu "Beogradski pobednik" za najbolji roman objavljen u 2024. godini dodeli romanu "Martin udio" Sanje Savić Milosavljević.

Savić Milosavljević kaže da joj je drago što je baš njena knjiga nagrađena.

U svom romanu "Martin udio" autorka tematizuje traumatično iskustvo rata iz devedesetih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije.

"Kao da je nebo nagradilo moju hrabrost, makar i malu, da se uhvatim u koštac sa tom teškom temom. Pisanje o ratu bilo i teško, ali i oslobađajuće. Suprug Mladen Milosavljević je urednik knjige, nas dvoje uvijek delimo jedno s drugim preokupacije temama, nedoumice tokom pisanja. Poslednju uredničku verziju pred lekturu smo završavali u stisci s vremenom, otišli smo u kuću u Mramorku. Kada smo završili, shvatili smo da je 4. avgust. To nas je dodatno potreslo", kazala je Savić Milosavljević za Tanjug.

Dodala je da joj nije bilo teško da paralelno ispriča tri priče svojih junaka, kao i da joj je razmišljanje u više paralelnih tokova prirodno stanje svesti.

U romanu "Martin udio" su priče dve generacijski udaljene žene, Marte i Ivane, i te priče se na kraju se ujedinjuju i nadilaze sva stradanja, a Savić Milosavljević je istakla da je time htela čitaocima da poruči kao i koliko su ljudi potrebni jedni drugima, da je lepo dokazivati sebe, ali i da je lepo razumeti drugog.

"Sloboda je preduslov ljubavi, preduslov svega. Sami sebe često zarobimo, mislima i obavezama pa zaboravimo da je većina stvari koje nam se događaju posledica našeg izbora. Zbog toga nije loše s vremena na vrijeme progovoriti o slobodi. Da bi bilo jasno da je tu", rekla je Savić Milosavljević.

Ukazala da je glavna junakinja njenog romana umetnica te da se u romanu govori i o umetnosti i slobodi.

Komentarišući premisu koja se vezuje za njen roman, a to je da "kada bi žene vladale svetom, rata ne bi bilo" rekla je da je ona žena i da navija za žene, ali nije sigurna da li je ženama potrebna samostalnost po svaku cenu.

"Nisam to razumevala prije nego što ću upoznati svog supruga. Mislim da je sreća u ravnoteži i fleksibilnosti. Rat jeste vezan za muževnost, mušku fizičku snagu. Ali me plaši da bismo i mi žene našle svoje načine za ratovanje kad bismo se u nekom slučaju dočepale vlasti", rekla je Savić Milosavljević.

Dodala je da su veoma ozbiljne "optužbe" to što u književnim krugovima njenu glavnu junakinju Martu mnogi porede sa Petrijom iz romana "Petrijin venac" Dragoslava Mihailovića i sa figurom majke iz romana "Mamac" Davida Albaharij, ali i da se raduje da te stavove i opravda.

Govoreći o prvim reakcijama na knjigu, Savić Milosavljević je rekla da je primetila da dosta ljudi ćuti o knjizi.

"Daju mi do znanja da su pročitali i da ih je potreslo, ali ne mogu da obrazlože zbog čega. Mislim da je priča takva. Pomalo tjeskobna, ćudljiva i ćutljiva", rekla je Savić Milosavljević.

Budući da književni kritičari za "Martin udio" kažu da je svevremen, Savić Milosavljević ukazuje da uprkos generacijskom jazu već je u književnosti i na filmu posvedočeno neobičnim situacijama i generacijskim spojevima zahvaljujući kojima su nastale predivne priče.

"Neka bude da je 'Martin udio' priča o osavremenjenim Martama i Marijama koje ipak ne mogu jedne bez drugih, bez obzira na to koji udjeli su im dopali", istakla je Savić Milosavljević.

Ukazala da se njen roman "Teferič na Slaviji" našao u najužem izboru za nagrade Beogradski pobednik, Meša Selimović i Grozdana Olujić i da joj je to dalo veru da bi stvarno ona mogla da dobije nagradu za neki od svojih romana.

"Za mene nagrađivanje mog romana jeste bilo ravno čudu. Dobra stvar sa tim je što kada se dogode stvari nalik čudu shvatite da najvažnije bilo ne izgubiti vjeru. Ne u čudo, nego vjeru kao povjerenje da se stvari ne događaju slučajno", rekla je Savić Milosavljević.

Govoreći o nagradama, njihovom značaju i mišljenju zastupljenom u književnim krugovima da su nagrade neminovno politička odluka, Savić Milosavljević je rekla da "čim su u igri neko odlučivanje, biranje, to je samo po sebi pomalo politikam, jer svako brani svoja uverenja, estetska ili ideološka"

"Mislim da nagrade pomažu djelima da budu vidljivija, ali nisu baš uvijek odraz kvalitetske hijerarhije. Jednostavnije rečeno, postoje i knjige koje čitaoci vole i čitaju i kada nisu ovjenčane nagradama", rekla je Savić Milosavljević.

Istakla je da joj teme o kojima želi da piše najčešće dolaze iz privatne teskobe koju ne može da raspetlja.

"Kventin Tarantino je jednom izjavio da kokoška ne može da zna kakva će ispasti supa. Tako i ja, kao ta kokoška. Obraduje me kada neko sa strane definiše neku moju temu ili preokupaciju, koliko god ona bazična ili očigledna bila, kao da je tada prvi put vidim. Pišemo kao što dišemo, verujem", rekla je Savić Milosavljević.

Prema njenim rečima, književnost je na nju uticala u velikoj meri, te da su za njen stil zaslužne knjige koje je čitala, muzika koju je je slušala, stripovi i filmovi i istakla je da je istraživanje potrebno, ali da od teme zavisi u kojoj meri je potrebno istraživati.

"Ako vam je neophodno za radnju da istražite određeno vrijeme ili prostor, to je veoma važno. Materijalne greške su, po Aristotelu, manja šteta od ogrešenja o poeziju, ali kvare utisak", rekla je Savić Milosavljević.

Naglasila je da je zadatak pisca danas da opiše dileme drugih, ali i sopstvene, da poštuje čitaoca i da voli svoje likove, da se trudi da bude pošten u tom opisivanju i nemilosrdan prema sebi ako je to potrebno.

Podsetila je da je film "Naši očevi, majke i njihova djeca" iz 2017. novelizovala u pripovetku i istakla je da bi volela da neki od njenih romana bude ekranizovan budući da voli umetnost u svim oblicima.

Govoreći o svojim planovima i temama o kojima bi volela da piše, Savić Milosavljević je rekla da bi volela i da završi strip čiji je razvoj prekinula na dvadesetoj tabli kada je počela da piše roman o strip autorki.

"Razmišljam o jednom dramskom vijencu. Recimo da mi je Šniclerova 'Vrteška' referentna. Ne znam da li ću uspjeti da to realizujem onako kako zamišljam, ali me svakako razmišljanje o tome uzbuđuje", rekla je Savić Milosavljević.

Naglasila je da se nada da će i u 2025. godini Izdavačka kuća "Bedem" nastaviti da izdaje i reizdaje njene, i knjige njenog suprug.

"Spremam monografiju o filmskom scenariju "Pisanje slika". Moguće je da ću objaviti jednu pesničku zbirku i sabrati sve drame koje mislim da su mi važne u jednu knjigu. Nadam se da ću uspešno nastaviti i unapređivati rad sa studentima teatrologije Filozofskog fakulteta na Palama. Ko nije proklet, dosta", zaključila je Savić Milosavljević.