Šarac: Najlepši trenutak u životu pisca je kada čitaoci posežu za njegovim knjigama

BEOGRAD - Književnica Ljiljana Šarac koja je ove nedelje predstavila svoj novi roman "Nije mi ovo trebalo" izjavila je da je najlepši trenutak u životu jednog pisca je kada čitaoci posežu za knjigama koje je on napsiao, jer im je preporuka njegovo ime i stil, a ne aktuelna tema koja mu je zaokupila pažnju.

"Mogla sam da budem pekar, lekar, ili apotekar, ali ja sam odabrala književnost kao svoj životni poziv. Čitanje me je izbrusilo i odredilo i kao pedagoga i kao stvaraoca", rekla je Šarac za Tanjug.

Dodala je da su promocije za nju i njene čitaoce prilika da se vide, ispričaju i lepo provedu i da je u tom duhu i prošla promocija koju je organizovala Izdavačka kuća "Laguna" tokom koje je o romanu govorila pored autorke i urednica Dubravka Dragović Šehović.

"Priča o novoj knjizi je samo povod za novi susret. Tako održavamo kontinuitet, tako se sreća i prijateljstvo umnožavaju. Predstavljanje novog romana čija je tema inspirativna i podsticajna. Vreme je proletelo, pa sam još pod utiskom. Posle ovakvih promocija ne mogu da zaspim. Adrenalin se sporo spušta, pa mi naprosto treba vremena da se 'vratim u stvarnost'", rekla je Šarac.

Ukazala je da su njeni romani romani namenjeni deci svevremeni i kao da su pisani za uzrast od 7 do 77 godina, u njima se svi prepoznaju i pronalaze.

"Tema najnovijeg 'Nije mi ovo trebalo' je životna, pa se čitaoci lako identifikuju sa glavnim junacima. Otuda su reakcije, spontane, srčane i iskrene. Stigle su pohvale na njegove poruke, humor koji krepi i relaksira, i na vraćanje na školske dane što svima izmami osmeh na lice", rekla je Šarac.

Dodala je da su prvi utisci čitalaca već stigli i da su svi pozitivni.

"Svi mladi, koji su do sada knjigu pročitali, na nju su odreagovali spontano, opušteno, s prepoznavanjem. Kažu da se čita brzo, da se ne ispušta iz ruku. Oni koji pišu za decu znaju, da je to najveći mogući kompliment i najpozitivnija kritika", rekla je Šarac.

Istakla je da svaku knjigu koju piše prilagođava furioznom ritmu 21. veka.

"Načelno je teško privući čitaoca, a još je teže zadržati ga. Isto je i sa mladima koji su veoma zahtevni. Imaju velika očekivanja, a nizak prag tolerancije, kada je čitanje u pitanju. Decenijama sa njima radim, pa ih poznajem u dušu", rekla je Šarac.

Knjiga je društveno-koristan roman za tinejdžere u kom je glavni lik učenik osmog razreda Bojan protiv kog Uprava osnovne škole vodi disciplinski postupak.

On je priznao da je napravio ispad na času fizike i zbog toga ga čeka društveno-koristan rad, izvinjenje nastavnici, razgovor sa školskim psihologom, dežurstva sa nastavnicima, a povrh toga, od majke dobija zaduženje da, dok je ona na seminaru, pomogne tetka Ani koja je trudna i usamljena nakon čega će se javiti nove nevolje.

Kako kaže Šarac, radnja je dinamična, priča snažna, poglavlja kao u seriji, traže da se nastavi sa čitanjima i otkrije šta dalje sledi, sve je motivisano snažnim emocijama, jer deca vole avantrurističke, smešne, tužne, ili strašne priče.

"Roman je društveno-koristan prema porukama koje nosi, podstiče đake na razmišljanje, želi da predupredi greške koje im se često potkradaju, upućuje ih na sudbnu glavnog junaka Bojana i blinka crvenim upozoravajućim svetlom da ne budu lakoverni i prostodušni kao on", rekla je Šarac.

Glavnog lika je opisala kao dobrog i iskrenog, ali i kao brzopletog, nepromišljenog, sposobnog, ali pokad i trapavog.

"On nema ni trunčicu zla u sebi. Samo je nesavršen kao i svi mi što smo.

On je spoj više prototipova koje svakodnevno gledam ispred sebe u učionici. Ako đaci prepoznaju to, čitajući knjigu, osvestiće potrebu da uvek imaju nekog svog kome mogu da se povere i od koga očekuju razumevanje, podršku i pomoć, shvatiće značaj porodice, i zaključiće da istina i iskrenost oslobađaju", rekla je Šarac.

Dodala je da joj nije bilo teško da formira glavnog lika budući da kao prosvetni radnik mnogo radi sa đacima i dobro ih poznaje.

"Pisanje romana na osnovu iskustava sa časova bila je duhovna igra, a ne muka. U tome je moja prednost kao pedagoškog radnika i autorke romana za decu. Ja ne moram da izmišljam, ja samo modifikujem, kombinujmem, preinačavam stvarni svet u književni i zato mi čitaoci veruju", naglasila je Šarac.

Osim Bojana, u romanu su se našli i drugi likovi - trudna tetka Ana, mačak Momčilo za koga se greškom pomisli da je neki nepoznati posetilac u njenoj kući, mladi stonoteniseri u parkiću koji proširuju vidike i Bojanu i njegovom drugu Ognjenu i drugi.

Knjiga "Nije mi ovo trebalo" krenula je put čitalaca sredinom novembra i od tada se nalazi na Laguninoj top listi.

"Da bi se roman našao na Laguninoj top listi, mora da bude tražen, čitan i prodavan. Pišem da bi moja priča otišla u svet, a ne ostala privezana uz mene. Zato me svako mesto na Top listi raduje, jer to znači da moja priča putuje", istakla je Šarac.

Govoreći o tome kako je došla na ideju za naslov, Šarac je ukazala da naslov mora da bude upečatljiv i pamtljiv, a u tome pomažu i korice i sažetak.

"Izbor naslova se ne prepušta slučaju. Od njih deset, devet sam smislila sama. Nekad mi se jave odmah, zajedno s izborom teme, nekada dok priča nastaje, a sada je nastao na kraju, kada je rukopis prihvaćen, ugovor bio potpisan, a prelom urađen. Naslov je nastao delom kao proizvod moje muke, a delom kao reakcija glavnog junaka na odluke koje je doneo", rekla je Šarac.

Govoreći o tome na koji način bira teme o kojima će pisati, Šarac je rekla njen stvaralački zdenac ne presušuje i da nema zabranjenih tema za decu.

"Rekla bih da nema zabranjenih tema, već da se samo mora voditi računa o načinu na koji se o nečemu piše. Ne sme biti primitivizma, vulgarnosti, brutalnosti, nasilja... Lično izbegavam i previše slenga. I književnim lepim jezikom može se približiti mladim čitaocima", rekla je Šarac.

Dodala je je svakako istraživanje o temi neophodno.

Prema njenim rečima, teme koje je kao književnika zanimaju su treće životno doba, nasilje u školama, rimski period na prostorima Srbije i druge.

"Trenutno sam usredsređena na pisanje književnih prikaza. Zanimaju me isključivo domaći autori, domaće autorke. Tema je mnogo, prioritetna će biti ona o kojoj stalno razmišljam, pokazalo se da su one najupornije zapravo one prave", rekla je Šarac.

Budući da je ranije dobila nagradu Beogradski pobednik za književnost, Šarac je rekla da smatra da su nagrade izuzetno važne, jer pružaju vidljivost i istaknuto mesto umetnicima i kulturi makar na neko vreme.

"Nije bitan naziv nagrade, važno je da ona postoji i opstaje. Još je bitnije da knjiga ovenčana nagradom privlači pažnju savremenika, ali i čitalaca koji je nasleđuju u godinama koje dolaze", rekla je Šarac.

Govoreći o tome kako je došlo do toga da napusti svojevrsnu zonu književnog komfora i uobičajene svoje teme kao što su istorija, ljubavni, porodični odnosi i odluči se na pisanje romana za decu i mlade rekla je da joj je bilo potrebna promena.

"Za njih nema mnogo romana. Svi smo skloni kritici da ne čitaju, a malo autora se okreće toj populaciji. Ja jesam, I ponosna sam zbog toga. To je moj najveći i najsigurniji ulog u budućnost", rekla je Šarac.

Ukazala je da nema školskog i naučnog programa, nema domaćih serija i filmova za decu i da je malo dečjih novina za više uzraste.

Govoreći o ulogu u budućnost, istakla je da je ekranizacija romana san svakog autora i da se nada da će se desiti za njenog života.

Istakla je da ima velike planove za 2025. godinu i da je već pripremila novi rukopis za odrasle koji treba da preda urednici, a novi roman za decu mora da sačeka svoje vreme, ali je sigurna da će i ono doći.

"Želim da putujem, da promovišem dela koja sam do sada napisala i da mi Laguna objavi novi roman za odrasle za koji mislim da je nesvakidašnji, nežan i uzbudljiv", rekla je Šarac.

Prema njenim rečima, čitaocima treba ponuditi ono na čemu opstaje društvo, a to su priče o tradiciji, veri, porodici, a deci je poručila da cene život.

"Nastavite da uživate u životu jer vi to znate najbolje. Cenite prijateljstvo, roditelje, svoje nastavnike i pisce koji vas razonode i raduju", zaključila je Šarac.

Ljiljana Šarac, rođena 1971. godine u Smederevu, srpska je književnica i profesorka srpskog jezika.

Član je Književnih klubova i dobitnica nagrada "Smederevski Orfej" i "Beogradski pobednik".

Autorka je romana "Opet sam te sanjao", "Gde sam to pogrešila?", "Zid tajni", "Starija", "Stariji", "Zlatna žila", "Durđevim stopama", "Kad svetac bdi".

Do sada je napisala i dva romana za mlade - "Anđeo s jednim krilom" i "Nije mi ovo trebalo".